Sloboda Mićalović Ćetković: Vojin je moja najveća podrška, ali i najveći kritičar
16.12.2017 22:25
Dok podvlači crtu ispod 2017, našoj velikoj glumici se prepliću emocije: srećna je jer ima skladan brak sa kolegom Vojinom i divne bliznakinje, kao i što radi velike televizijske i filmske projekte od nacionalnog značaja, ali i tužna jer je izgubila oca Dragana koji joj je bio oslonac i putokaz
Glumica Sloboda Mićalović Ćetković (36) jednako je uspešna u privatnom životu i profesiji kojom se bavi. Sa kolegom Vojinom Ćetkovićem ima bliznakinje Veru i Milu, a u razgovoru za Gloriju otkrila je koliki je izazov održati sklad u braku kad su oba supružnika uspešna i poznata, na koji način jedno drugome pomažu, kako odgajaju kćerke, zašto ju je iskustvo snimanja sa Emirom Kusturicom promenilo i čime ju je iznenadila Monika Beluči.
Vojin Ćetković o prvom susretu sa Slobodom: Nikada na taj način nisam gledao studentkinje
Vaš suprug Vojin Ćetković i vi mnogo radite, ima vas u svim dramskim medijima, od pozorišta, preko filma do televizije. Često sarađujete na istim projektima. Kakvo je iskustvo raditi sa supružnikom?
- Navikli smo da profesionalno sarađujemo. Pre svega, mnogo smo zajedno radili u pozorištu. Trudimo se da ne mešamo emocije, na sceni ili na setu smo samo glumački, a ne životni partneri. U tom smislu, kad imate nekog normalnog pored sebe, sve ide lakše. Volim da glumim s Vojinom jer svaki put naučim nešto novo. S dobrim glumcem je super raditi.
Ima li profesionalne sujete među vama ili se radujete Vojinovim uspesima?
- Nikad mi nije bilo jasno kako glumac može da bude ljubomoran na glumicu, ili obrnuto? Kako mogu da odigram nešto što on igra, ili on nešto što ja igram? Ono što jeste teško glumačkim parovima, u to sam ubeđena, to je kada jedan od partnera nema angažman. Ne mora to da bude konstantnan rad, ali da ima uloge i da je ostvaren u tome što radi i zadovoljan. U suprotnom, nisam sigurna kako takva zajednica može da opstane. Mi smo te sreće da oboje radimo. Uvek ispratim njegove premijere, kao i on moje. Desilo se da su se premijere Vojinovog filma “Santa Maria della Salute” i mog “Na mlečnom putu” u Moskvi poklopile, i novinari su se pitali gde sam i zašto ne podržavam supruga. On je zaista moja najveća podrška, kritičar, čovek koji se prvi obraduje mojim uspesima.
Ko čuva decu kad ste oboje na snimanjima?
- To su veoma komplikovane situacije. Smenjujemo se u pauzama snimanja, a u pomoć nam priskače moja majka, kao i žena koja je s nama otkako su devojčice napunile dva meseca. Ona nam zapravo najviše pomaže, iako su Vera i Mila sad već velike, uskoro će napuniti osam godina, pa je sve kudikamo lakše nego kad su bile male. Nedavno se prvi put desilo da smo Vojin i ja istovremeno imali zahtevna snimanja, on je radio film u Crnoj Gori, a ja “Korene” u Jagodini. Mesec i po smo se sretali ispred zgrade, u dolascima i odlascima, kao tinejdžeri.
Koliko je vaš brak i odnos promenilo rođenje dece?
- Oko toga se pravi prevelika fama, a to je zapravo najprirodniji momenat. Mi smo bili zreli, ja sam imala 28, a Vojin 38, kad smo postali roditelji, želeli smo decu i svesno smo ušli u to. Sama priroda je sve to lepo uredila, a danas se diže drama oko načina odgajanja dece, oko toga treba li bebe dojiti ili ne. Stvara se haos oko nečega što je potpuno prirodno, a ja se trudim da ne pravim famu ni oko čega. Mada, moram priznati da u početku jesam bila uplašena majka, stalno umorna. Bila sam naporna okolini dok one nisu malo stasale. Ali, roditeljstvo pokušavam da prihvatim najnormalnije, da ih volim i da one vole mene, da što više vremena provodimo zajedno.
Sloboda Mićalović: Kad sva ljubav sveta stane u jednu sliku (foto)
Imate li u kući podelu na muške i ženske poslove?
- Verujem da bi trebalo da kažem ne, ali imamo. Nikad mi nije prijalo da vidim da muškarac usisava kuću, briše pod ili prašinu. Nisam to ni očekivala, ni tražila. Žene su sebe zeznule kad su odlučile da budu ravnopravne s muškarcima, jer se dogodilo da smo mi preuzele i muške obaveze, a oni nikako ne mogu ženske. Nabavke, obaveze oko dece završavamo oboje, ko kad stigne i ima više vremena, a Vojin se trudi da me zaštiti od muških poslova. Vešt je majstor i sve po kući popravlja sam, i u vikendici je skoro sve sam napravio. Deda mu je bio stolar pa je od njega to naučio. A vrlo ozbiljno i kuva, bolje od mnogih žena. On je mene učio tome kad smo se uzeli, pošto nisam volela da kuvam, ali sam uz njega zavolela. Šta god da pomislite može da spremi brzinom svetlosti, a u stanju je da od, po mom mišljenju, ničega iz frižidera napravi pravu gozbu.
Koliko je na vaš izbor profesije uticala činjenica da vam je otac bio glumac?
- Sestra i ja smo odrasle u pozorištu i bilo je nekako logično da krenemo tim putem, ali roditelji nisu bili time oduševljeni, jer je ovaj posao neizvestan. Međutim, ako ga radiš normalno, možeš pristojno da živiš. Nažalost, postoji mnogo mojih kolega kojima nikako da se ukaže šansa. Kad su videli koliko je moja želja jaka, roditelji su popustili. Sa 17 godina sam došla u Beograd na Fakultet dramskih umetnosti. Hrabrost i samouverenost koje sam tada imala mislim da nisam uspela da povratim do danas. Tata mi je govorio: “Ti si došla i pobedila”. Preminuo je letos, veoma mi nedostaje, ali o tome ne mogu da pričam, rane su još isuviše sveže.