Srđan Gojković Gile: električna meditacija

Muzičar, vođa popularne beogradske grupe koja je aktivna 36 godina, nakon što je pročitao knjige o istočnjačkim tehnikama disanja i smirenja promenio je način života i rokenrol sintagmu ‘seks, droga i alkohol’ pretvorio u ‘seks, čaj i pozitivizam’

Lider “Električnog orgazma”, beogradske rokenrol atrakcije koja postoji već 36 godina, Srđan Gojković Gile (55) od prvog pojavljivanja na sceni do danas ne prestaje da iznenađuje novim, smelim i drugačijim. Karijeru je započeo kao pripadnik beogradske novotalasne scene, njegovo ime bilo je sinonom za sve što nosi život rok muzičara, uključujući i nezaobilazne poroke, a sada sem što redovno nastupa, dan započinje budističkom meditacijom.

- Tu vrstu meditacije praktikujem četiri godine. Spremajući se za odlazak na more 1. jula 2012. pregledao sam policu s knjigama birajući šta da ponesem na odmor. Hteo sam da uzmem “Put kojim se ređe ide”, ali sam greškom posegnuo za delom koje ima riknu slične boje, a koje sam kupio krajem osamdesetih. Naslov mu je bio “Umetnost negovanja harmonije i ravnoteže duha”, a činili su ga izvorni Budini tekstovi u prevodu dr Siniše Stojanovića. Pomislio sam: “Ajde da vidim šta je ovo”. Poneo sam knjigu i pročitao je. Odmah mi je bilo jasno da je suština ovog učenja zapravo pročišćavnje uma zarad smanjenja patnje, i da mi je za bavljenje budističkom filozofijom neophodan i praktični deo - meditacija. Dopalo mi se što u budizmu, koji ja shvatam kao praktičnu psihologiju, filozofiju, a ne religiju, nema dogmi, moranja i presinga, i što svako iskustvo koje se pominje može da se proveri kroz ličnu praksu. Nema slepog verovanja, misticizma i bajki, a vežbe koje se primenjuju su veoma konkretne. Tragao sam za dodatnim saznanjima i došao do sajta teravada budističkog udruženja “Srednji put”, u kome su me ubrzo izabrali za potpredsednika. U međuvremenu sam pročitao i knjigu “Meditacija za početnike”, gde je sve vrlo jednostavno objašnjeno. I tako sam počeo da meditiram.

* Kako u praksi izgleda vaša meditacija?

- Na prvi pogled jednostavno, a zapravo je teško. Potrebno je da se usredsredite na disanje. Ja sam izabrao nazalno disanje. Sedim i obraćam pažnju na to kako vazduh ulazi i izlazi kroz moj nos, što deluje lako, ali već posle nekoliko sekundi um počne da divlja i u glavi vam se roje hiljade misli s kojih opet treba da se fokusirate na disanje. Vrlo brzo nakon što uspostavite koncentraciju um ponovo krene da luta i shvatite da ste zaokupirani drugim stvarima. Tada je opet potrebno da se vratite na disanje. S vremenom ova praksa postaje sve lakša. Ja sam prvi put meditirao otprilike pet minuta, a imao sam utisak da to traje pet sati. Sada meditaciju praktikujem između 100 i 120 minuta dnevno, obično ujutro. Probudim se, popijem čaj, uradim pet tibetanaca i onda meditiram. Već posle dve-tri nedelje osećao sam da je u mom umu situacija mirinija. Meditacija je, uz telesnu higijenu, postala moja svakodnevica. Kao što se tuširam, češljam, perem zube, tako isto meditacijom održavam higijenu uma, disciplinujem ga. To što radim nema veze s mojim verskim opredeljenjem, jer na budizam ne gledam kao na religiju.

* Šta se u vašem životu promenilo od tada?

- Što se spoljašnjeg izgleda tiče, uvek kažem ljudima da pogledaju moje fotografije od pre pet godina i ove sada, i biće im jasno šta se promenilo. Ali najvažnije promene desile su se u meni iznutra. Staloženiji sam i na situacije koje bi me ranije dovele do nervnog rastrojstva više ne reagujem na taj način. Nije da ne reagujem uopšte, ali daleko sam smireniji. Trudim se da živim ovde i sada, i to jeste suština discipline uma, koji je uvek ili u prošlosti, ili u budućnosti. Nemam velikih planova. Rukovodim se onim što je još davno rekao Džon Lenon: “Život je ono što nam se dešava dok mi pravimo neke druge planove”. Radim isto što i pre, stalno imamo nastupe, od toga “Električni orgazam” živi, ali sada to činim sa većom lakoćom. Prošle godine smo obeležili 35 godina postojanja i izdali singl “Bio sam loš”, pre nekoliko meseci “Kamerom snimam sve”, a krajem ove ili početkom sledeće godine trebalo bi da izađe i novi album.

* Koliko se budistička meditacija uklapa u “seks, droga, alkohol i rokenrol” stil života koji vam je takođe bio svojstven?

- Droga i alkohol se svakako ne uklapaju, jer dovode do još većeg utapanja u iluziju, a smisao meditacije jeste da um bude u ravnoteži i da je čovek njegov gospodar, umesto da bude obrnuto. Sada popijem jedno pivo u dve-tri nedelje, i to je to.

* Boravili ste u Bangkoku u budističkim hramovima. Kakve utiske nosite s tog putovanja?

- U Bangkoku sam bio dvaput, i oba puta su me iz udruženja “Srednji put” delegirali da budem predstavnik na trodnevnoj ceremoniji na kojoj se slavi rođenje Bude. Odlazak tamo sam produžio na nekoliko nedelja, koje sam proveo među monasima, od kojih sam mnogo toga novog naučio o budizmu i još nekim tehnikama meditacije. Praksa meditacije i učenje su usko povezani, jer se samo kroz lično iskustvo može razumeti suština ove filozofije. Jednom sam bio i u Vijetnamu u budističkom hramu. Ljudi su me primećivali na ulici. Prilazili su mi dok sam šetao sa monasima i pitali me otkud ja tu, pošto sam očigledno delovao kao stranac. U početku sam mislio da kao u evropskim gradovima hoće nešto da mi prodaju, a posle sam se navikao na njihovu znatiželju.

* Kako ljudi iz vašeg najbližeg okruženja reaguju na vašu zainteresovanost za budizam? Je li je vaš sin Uroš imao nekih komentara?

- Uroš ima osam godina i ne razmišlja o tome, ali učim ga da meditira jer verujem da će mu to pomoći da se lakše nosi sa problemima u životu, koji su neminovni. Za sada može da izdrži pet minuta.