Staša Koprivica: Mala deca i sitne životinje su najbolja antistres terapija

Rediteljka, čiji se život odvija između Beograda i Herceg Novog, decu i životinje doživljava kao antistres terapiju, nikad ne naručuje pesme u kafani da ne bi ‘smarala’ muzičare, a zbog nastupa pred osam hiljada ljudi sa svojim bendom umalo se nije onesvestila

Zašto baš režija, a ne nešto drugo?

- Nisam mogla da se odlučim između pisanja, glume, muzike i dizajna, pa sam kukavički izabrala od svega pomalo, to jest, režiju.

Jeste li radoholičar?

- Nisam, uopšte. Veoma sam lenja. Doduše, volim onaj osećaj olakšanja koji nastupi kada se posao uspešno završi.

Šta uvek kažete glumcima pred pozorišnu premijeru?

- Pokidajte, drugari!

Najdraži nastup sa vašim bendom “Fandango”?

- Na manifestaciji “Smederevska jesen”, pre četiri godine. Svirali smo pre grupe “Tap 011”, na trg je došlo oko osam hiljada ljudi, umalo se nisam onesvestila od straha.

Najbolja svirka na kojoj ste bili?

- Koncert benda “Muse” 2007. u beogradskoj “Areni”.

Koju pesmu naručujete u kafani?

- To nikad ne radim jer me je sramota da smaram muzičare.

A koji film vam nikad neće dosaditi?

- “Igla ispod praga” Ivana Marinovića. Ne samo zato što sam radila na njemu već i što je urnebesan.

Zašto Staša, a ne Stanislava?

- Kao malu zvali su me Staša kada sam bila dobra. Stanislava su koristili kada napravim problem. I danas kada me oslove punim imenom osećam se krivom za nešto.

Zbog čega ste izabrali Beograd, a zašto Herceg Novi?

- U Beogradu su drugari, a u Novom je more.

U kojoj situaciji pomislite: “Eh, da mi je malo duži dan”?

- Kad pišem naručeni tekst, a rokovi su “za juče”.

Idealan odmor?

- Preko dana na plaži, noću uz serije.

Najbolja antistres terapija?

- Mala deca i sitne životinje.

Ko vas pokrene kad zastanete na svom putu?

- Uglavnom sama sebi lupim pedagoški šamar.

Kako reagujete na kritike?

- Ako je u pitanju konstruktivna, i ako osetim da je iskrena i tačna, pokunjim se, ali je uvažim.

Šta vam uvek izmami osmeh?

- Ponavljam se, ali istina je, mala deca i sitne životinje.

Kad ste poželeli da “propadnete u zemlju”?

- Svaki put kada se potrudim da budem duhovita, a niko se ne nasmeje. Dešava se.

Najveći porok?

- Hipohondrija. Umišljam da se razumem u medicinu i teško me je naterati da odem kod lekara.

Šta biste zabranili ljudima da možete?

- Demagogiju, huškanje i duvan.

Da uhvatite zlatnu ribicu, koje bi bile vaše tri želje?

- Dobro zdravlje, dovoljno para i još sto želja.

Na šta ste spremni zbog ljubavi?

- Bojim se da razmišljam o tome.

Najteža odluka u životu?

- Da istrajem u svom pozivu čak i onda kada to nije materijalno isplativo.

Životni moto?

- Poslužiću se citatom Čarlija Čaplina: “Život je u krupnom planu tragedija, a u opštem - komedija”.

Po čemu biste voleli da vas ljudi upamte?

- Samo nek me upamte i ja sam zadovoljna.