Stefan Milenković: Društvene mreže stvaraju iluziju da je biti poznat i biti dobar u nečemu jedno te isto

Stefan Milenković bio je trogodišnjak kad je prvi put uzeo u ruke violinu. Na koncertima je nastupao već kao sedmogodišnjak, a od 16. počeo je svakodnevno da vežba po osam sati i nije prestao do danas, mada je svojom muzikom već pridobio poštovanje i ljubav poštovalaca klasike širom planete.

Posvećen je i pedagoškom radu na Univerzitetu Ilinois, radni dan mu traje oko dvanaest sati, oko 200 dana godišnje provede na putu zbog koncerata.

Stefan Milenković: Da mogu da vratim vreme, malo bih sve usporio

Kaže da mu sve nedostaje iz Beograda i da vidi napredak u mnogim stvarima u glavnom gradu i Srbiji.

- U mnogim stvarima vidim veliki progres i energiju i s druge strane, neke dobre stvari ostale su nepromenjive. To je veoma pozitivna kombinacija - kaže Milenković za Novosti i dodaje da je kreativni proces uvek izazov, ali obogaćuje na svakom nivou.

- Kad se slažete muzički ili idejno, naravno, stvari idu veoma lako i brzo. Ali mislim da se baš onda kad imate kontraste postiže još bolja energija i stvaralačka dimenzija. Zato je za mene takva saradnja novi izazov i iskustvo koje mi pruža ogromno zadovoljstvo i satisfakciju - objašnjava Milenković.

Poredeći svoju i generacije mladih violinista kaže da nalazi da mladi gaje veliku strast ka muzici i žele njom da se bave i da su na neki način, svuda i uvek slični jer ih vežu zajedničke osobine.

-Ali rekao bih da je danas jedna od bitnijih razlika upravo okruženje u kome živimo, a pogotovo tehnologija koja je, s jedne strane apsolutno fenomenalna i daje pristup stvarima koje su doskoro bile nezamislive. S druge strane, ta ista tehnologija stvara ponekad i zavisnost i pre svega osećaj da je biti poznat i biti dobar u nečemu, jedno te isto. Ja i dalje verujem da nije, i da ne bi smelo nikad da bude - ocenjuje on.

Na pitanje da li zahvaljujući društvenim mrežama preovlađuje želja da se bude poznat po svaku cenu, Milenković odgovara da je sasvim u redu biti poznat zato što se nešto radi dobro.

- Ali ako je težnja da se bude poznat po svaku cenu, odnosno nekakav kult bez obzira na talenat ili sposobnost, to nije najbolji pravac za duhovno-intelektualni razvoj. Za razliku od vremena kad sam ja počinjao karijeru, pred mladim ljudima danas je zlatna šansa da imaju pristup informacijama, da se izgrađuju i uče, i isto tako da izađu u svet s tim što rade i dotaknu ogroman broj ljudi. I to sve na jedan relativno lak i prirodan način - kaže poznati violinista.

Kod studenata nastoji da prepozna ličnost i shodno tome, kako kaže, prilagođava svoj pedagoški pristup.

-Na predavanjima pokušavam da obuhvatim sve ono što nalazim kao neophodno za maksimalni razvoj tog studenta. To se, naravno, razlikuje od osobe do osobe. Učim ih ono što su i mene učili, da se disciplinom i upornošću može postići veoma mnogo, da rade ono što vole, prema čemu osećaju strast - rekao je Milenković.