Viktor Savić i Andrija Milošević: Heroji sa Brda

Vodeći se davno zaboravljenim vrednostima kao što su entuzijazam, posvećenost i marljivost, popularni glumci odlučili su da otvore pozorište na Banovom brdu, kraju grada u kojem žive, i svojim komšijama ponude različit kulturni sadržaj

U želji da urade nešto dobro za kulturu lokalne sredine u kojoj žive, tačnije za naselje Banovo brdo, glumci Viktor Savić (35) i Andrija Milošević (40) odlučili su da otvore pozorište. Za taj pionirski poduhvat u 21. veku bilo im je potrebno mnogo energije i zalaganja, ali su na kraju uspeli da naprave Teatar na Brdu. Prvim komadom “Šećer je sitan, osim kad je kocka”, nastalim po scenariju i u režiji Nikole Pejakovića, koji je premijerno izveden 22. novembra, već su postavili visoke standarde.

Ko je idejni tvorac Teatra na Brdu?

Viktor: Ovo je zajednička ideja. Znajući da sam sa Banovog brda, kontaktirali su me ljudi iz opštine Čukarica. Realizovali su godinu kulture i imali određeni budžet koji je trebalo u nešto uložiti. Predložio sam im da naprave pozorišnu scenu na mestu bioskopa Šumadija. Složili su se, a ja sam odmah kontaktirao Andriju, s kojim godinama sarađujem i drugujem. I on živi na Banovom brdu i stalo mu je do ovog kraja i poboljšavanja kulturne ponude.

Da li ste pre nego što vam je to ponuđeno razmišljali o tome da otvorite svoje pozorište?

Viktor: Godinama unazad pričamo o tome. Andrija je dobro upoznat sa funkcionisanjem privatnih pozorišta u Zagrebu, a i u svetu. Čak smo tražili i salu, a onda nam je, kao božja volja, naišla ova, tik ispred naših kuća.

Andrija: Čista je sreća što se oslobodila sala nekadašnjeg bioskopa Šumadija i što smo dobili mogućnost da ovde napravimo pozorište, što je baš nas opština prepoznala kao ljude koji mogu nešto da urade.

Koliko dugo ste se bavili osmišljavanjem programa i pravca delovanja Teatra na Brdu?

Andrija: Više od godinu. Od poziva do realizacije kompletnog projekta prošlo je mnogo vremena.

Vi ste smislili kako će ovo pozorište da funkcioniše?

Viktor: Mahom Andrija, jer se razume u produkciju. Ja bez njega to ne bih mogao.

Andrija: Ništa ni ja ne bih postigao bez Viktora. Ne možete da radite sami, a pod pritiskom. Mi se bavimo kulturom, a znate li gde je kultura kod nas? Ona nije nigde, nje nema. I ovakve stvari su, odjednom, u 21. veku pionirski poduhvati. I treba vam mnogo energije da ih izgurate do kraja. Nismo morali ovo da radimo, mogli smo lepo da se bavimo samo našim poslom, ali imali smo ličnu potrebu da napravimo nešto dobro.

Jeste li vi upravnici ovog pozorišta?

Andrija: Mi pravimo i uređujemo program, a radimo i svoje predstave. Ništa na ovoj sceni ne može da se desi a da mi to ne znamo i ne aminujemo. To smo tražili od opštine jer smo hteli da stvorimo scenu koja će imati visoke umetničke i produkcijske standarde.

Viktor: Naglasiću da i mi zakupljujemo prostor ovog pozorišta za komade u kojima igramo kao glumci ili ih mi pravimo. Mnoge kolege koje imaju sopstvene produkcije i misle da mogu ovde da postave svoju predstavu veruju kako ćemo Andrija i ja da im prodajemo karte. To ne ide tako. Ako je njihov komad kvalitetan, onda mogu da gostuju ovde, u suprotnom moraju da podignu svoje standarde. Ovo neće biti svratište za predstave.

Ko vam je finansijski pomogao u stvaranju pozorišta?

Viktor: Opština nam je izašla u susret za salu i prostor, a mi smo morali da tražimo sponzore.

Andrija: Jedna optičarska radnja nam je omogućila da napravimo celokupan program pozorišta. Sponzorisala je našu predstavu “Šećer je sitan, osim kad je kocka” kojom smo otvarili scenu. Spoj privrednika i kulture danas je skoro pa nemoguć. Retke su prilike da vam neko otvori vrata i kaže da mu se dopada vaša inicijativa i da želi da vam pomogne. Mi u zakonu nemamo uređeno da se privredniku koji pomaže kulturu to kasnije odbije od poreza, kao što je nekad bilo. Apelujem da se to desi, to je neophodno. Spali smo na to da moramo da budemo dosadni, da pregovaramo, dogovaramo, trgujemo.

Je li odziv vaših prijatelja i kolega da učestvuju u stvaranju ovog pozorišta bio velik?

Viktor: Ne samo prijatelja, to se podrazumeva, mene svakodnevno zaustavljaju ljudi iz kraja i pitaju da li i kako mogu da pomognu. Svi hoće da kupe kartu za predstavu, niko ne želi da mu se ona pokloni. Naš rad je naišao na pozitivan odjek i to nam je daje najveću snagu. Zahvaljujući ljudima koji nam prilaze i govore koliko je ovo što radimo dobro entuzijazam je uvek na visokom nivou.

Andrija: Naše kolege su odreagovale fantastično. Zahvaljujući njima, posle naše predstave imamo mnogo komada koji će se izvoditi u budućnosti.

Kakav je repertoarski koncept?

Andrija: Teatar na Brdu je zamišljen kao pozorište u kome će se izvoditi komedija, prava, dobra, domaća, a društveno angažovana. Komedija u najboljem smislu te reči. Ali ovde mogu da gostuju predstave bilo kog žanra ukoliko ispunjavaju određene kvalitete. To treba da budu komadi sa dobrim tekstovima i glumcima A kategorije. Mi nismo napravili mediokritetsko pozorište od koga ćemo se obogatiti i gde će svako moći da gostuje, već želimo prave stvari, vrhunske. Imaćemo i stendapove, koncerte klasične i zabavne muzike kako bismo animirali decu iz svih krajeva Beograda da dođu ovde i vide nešto zanimljivo, uzbudljivo. Ovo je energični, omladinski teatar koji će, nadam se, uspeti da razmrda našu učmalu pozorišnu scenu.

Viktor: Pored večernje, imaćemo i dečju scenu. Već spremamo novogodišnju predstavu za klince, mislimo na sve.

Šta vam je bilo najteže u procesu stvaranja nove pozorišne scene?

Viktor: Sve. Mi smo od početka znali šta želimo, ali dok smo se odlučili na realizaciju, prošlo je mnogo vremena. Krenulo je u momentu kad je Andrija našao Koljin tekst i pozvao ga da režira predstavu “Šećer je sitan, osim kad je kocka”.

Čime se taj komad bavi?

Andrija: Našom stvarnošću, ali u jednom izvrnutom ogledalu. To je komedija o dva para, od kojih je jedan u dugoj vezi koja je počela da se raspada. To smo Sandra Tomić i ja, partneri na sceni i u životu. Ovo je priča o ljubavi koja nikako da dođe do izražaja, o paru koji nikako da se sporazume. Komad o nerazumevanju, o situacijama gde svako gleda svoju zadnjicu i reaguje lično, a ne vidi da greši i da se sve oko njega raspada. Drugi par tumače Sloboda Mićalović i Viktor.