Vuk Kostić: Čovek vredi onoliko koliko i njegova reč
16.02.2018 19:45
Tridesetosmogodišnji glumac, kojeg trenutno gledamo u ulozi inspektora Aleksandra Jakovljevića u drugoj sezoni serije ‘Ubice mog oca’, godinu dana ne pije alkohol, u detinjstvu je uvek bio šerif i nikada mu devojka nije lupila šamar
Koje tri pesme slušate ovih dana?
- “Autumn Leaves” Pole Kol, “If This World Was Mine” Marvina Geja i bilo šta od Lorin Hil.
Koga biste voleli da sretnete u šumi tokom lova: vuka, medveda ili jelena?
- Vuka ne, a ni medu, kako mi ne bi glavu očerupao i pušku vezao oko vrata kao perecu. Ostaje onda jelen.
Jeste li mrgud kad se probudite?
- Sve do podne.
Je li vam se desilo da dobijete šamar od devojke?
- Nikada, hvala bogu.
Viski ili rakija?
- Rakija, mada već godinu dana ne pijem.
Moto kojim se rukovodite?
- Čovek vredi onoliko koliko i njegova reč.
Ko su bili vaši heroji u detinjstvu?
- Moj otac, njegov prijatelj Ljubo Nikčević i Džon Vejn.
Guča ili Egzit?
- Guča, ali ona iz 1995. i 1996. Ova sada ne, a Egzit nikada.
Najveći strah?
- Ne bih ga pominjao, toliko ga se plašim.
Umete li da budete rame za plakanje?
- Ljudima s kojima sam blizak.
Imate li vi svoje rame za plakanje?
- Nikada se ne žalim.
Omiljena boja?
- Plava, zbog mora i neba.
Umete li da ispeglate košulju?
- Ne.
U igri kauboja i Indijanaca vi ste bili?
- Uvek šerif.
Od svih poznatih, koji inspektor vam je najdraži?
- Prljavi Hari.
Plašite li se odlaska kod zubara?
- Zubarke kod kojih odlazim su ujedno i moje dobre prijateljice koje su se potrudile da mi to iskustvo bude što je moguće prijatnije, tako da se ne plašim.
Vaš cilj u narednih godinu dana?
- Da budem bolji.