Pod sloganom „Čista senzacija“, 17. Beogradski festival igre će od 21. marta - 12. aprila predstaviti 17 kompanija umetničke igre iz 12 zemalja, sa 23 koreografska komada. Trupe stižu iz Francuske, Belgije, Italije, Španije, Nemačke, SAD, Izraela, Kanade, Holandije, Argentine, Hrvatske i Brazila, a programi će se izvoditi u Beogradu i Novom Sadu.
Festivalu prethodi izložba tradicionalna revija filmova Dani igre u Kinoteci (29.1.-2.2.), brojne koreografske radionice, majstorski kursevi, otvorene diskusije i prezentacije, ali i gostovanje Zvezda Njujork siti baleta u Budimpešti (11.3.), Novom Sadu (13.3.) i Beogradu (14.3.).
Beograd je zahvaljujući ovom festivalu postao važna stanica u biografiji umetnika koji kreiraju trendove u oblasti umetničke igre i pozorišta, mesto gde se otkrivaju nove produkcije i sa jednakom pažnjom predstavljaju poznati i mladi autori. Aktuelnost programa odredila je poziciju manifestacije na međunarodnoj mapi, dok visoki standardi i hrabro uvođenje novih koreografskih rukopisa i estetike, unapređuju očekivanja publike i diktiraju izazove kreiranja sadržaja. Otkrivajući igru kroz njene vrhunske domete, festival je na putu do sedamnaeste godine, pridobio brojnu publiku. Od osnivanja je predstavljeno preko 400 koreografskih ostvarenja, dok poslednje edicije prati oko 23.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva. Manifestacija pruža nemerljivu podršku svim zainteresovanim igračima, pedagozima, koreografima i predstavnicima svih umetničkih oblasti, kako u Srbiji, tako i u regionu. Pored dragocenih informacija i znanja, stipendija i angažmana, uspešne produkcije sa srpskim igračima potpisuju upravo inostrani koreografi koje je festival predstavio.
Beogradski festival igre se razvijao zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije, Grada Beograda, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica. Za afirmaciju umetničke igre i realizaciju programa u Vojvodini, značajna je dugogodišnja saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu AP Vojvodine i Gradom Novim Sadom. Osam godina zaredom, Beogradski festival igre realizuje svoje obrazovne programe u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji.
Visa sa ponosom podržava Beogradski festival igre i kao pokrovitelj manifestacije svim ljubiteljima igre omogućava značajan popust pri on-line kupovini ulaznica. Erste banka kao višegodišnji partner Festivala nastoji da vrhunsku umetnost učini dostupnom najširoj publici u Srbiji. Pored toga, podržava promociju manifestacije u susednim zemljama, sa idejom da Festival u što većoj meri postane i regionalni doživljaj.
Kompanija Nestlé Adriatic sa robnom markom Nescafe prepoznaje ovu manifestaciju kao partnera sa kojim deli posvećenost promociji zdravog života. Tradicionalni prijatelji festivala su Fondacija Hemofarm, DDOR Novi Sad, Schweppes, Heineken, Vahali Production Services, Advokatska kancelarija Bojović Drašković Popović i partneri, Telegroup, Lasta, dm drogerie markt, SGS, hoteli Metropol Palace, Mama Shelter Beograd, Crown Plaza Beograd, Mercure Excelsior, Hotel Nota…
GLAVNI PROGRAM
Otvaranje festivala donosi prvi rad koji će biti posebno kreiran za beogradsku publiku. Inspirisan vrhunskim igračima svoje trupe, ali i umetnicima koje je upoznao u Beogradu, Jakopo Godani priprema spektakl za pamćenje. Godani je peti laureat Nagrade Jovan Ćirilov, i to za koreografski triptih izveden u okviru prethodnog festivala.
Slavna Šantala Šivalingapa je svoju igru utemeljila na prikazima i filozofiji Šive, boginje stvaranja i uništenja. Pepeo sa kojim prekriva telo i uz pomoć koga kreira neverovatne scenske prizore, predstavlja deo životnog ciklusa koji počinje iz ništavila. Crtež nastao od praha posutog po zemlji, biće uništen sa prvim vetrom... Koreograf Orelijen Bori koristi magičnu telesnu geometriju indijske igračice, koja je rezultat Kučipudi pokreta ponovljenih bezbroj puta. “Igra Šivalingape je klatno između hinduističke mistike i kvantne fizike, baš kao i njen život između Madrasa i Pariza” (Le Monde).
Amsterdamska Kompanija Jakoba Alboma godinama izaziva, zasmejava i inspiriše publiku. Suživot dvojice muškarca u malom stanu, tema je komada “Životni prostor”. Na genijalan način, oni rešavaju problem nedostatka prostora, i sve funkcioniše savršeno, dok ne stignu do izuma koji će ih odvesti u komičan sunovrat. Predstava je inspirisana opusom glumca i reditelja Bastera Kitona koji se smatra pionirom lake komedije i fizičkog teatra. Poput nemih filmova u kojima je Kiton igrao, i ovaj komad prati živa orkestarska muzika.
BodyTraffic, Los Anđeles
Dela tri izuzetna koreografa čine veče u izvođenju trupe BodyTraffic iz Los Anđelesa, grada koji postaje svetski centar umetničke igre. “Prašina” tumači sile koje pokreću savremeno društvo, kroz snažan pokret i muziku slavnog Hofeša Šehtera. “(Ne)stvarni umovi” Fernarda Hernarda Magadana koga smo kao igrača gledali u postavkama Holandskog teatra igre, zasniva se na istinitoj priči o Santijagu, mentalnom bolesniku sa tipom šizofrenije u kojoj je osoba uverena da je član porodice zamenjen identičnom ličnošću. Anton Laki osmislio je “Skrivene igre: Poglavlje 1” koristeći jedinstven pokret i prodorne slike kako bi publiku poveo u tajanstveni svet.
Un Poyo Rojo, Buenos Ajres
Komad koji su kritičari opisali kao “najbolju od najbolje fizičke komedije”, zavredeo je i nagradu publike prethodnog Bijenala igre u Veneciji. Zanimljiv spoj umetničke igre, sporta, nesvakidašnjeg humora, akrobatike i seksualnosti, čini predstavu “Un Poyo Rojo” po kojoj je mlada argentinska trupa dobila i svoje ime. Komad koristi govor tela za istraživanje granica savremenog izraza, kroz naizgled običan pokret, a zatim i neverovatne naknadne interpretacije u formi provokacije ili poziva da se dobro i iskreno nasmejemo.
“Fuga” je zajednički rad koreografkinje Inbal Pinto i kompozitorke Maje Belsicman, pokušaj rekonstrukcije prethodnih života, prohujalih događaja, izumrlih svetova i nestalih likova. Praznina koja ostaje za njima je ispunjena isprekidanim mislima i krugovima jeke koja na tren oživljava zaboravljena, ali neizbrisiva iskustva.
„Rukopis Inbal Pinto je posebnog senzibiliteta, topline i likovnosti, pa ostavlja publiku nepodeljenom, jer se jednostavno mora voleti“ (New York Times).
Zamislite mesto o kome svi pričaju. Svet koji je nastao kao rezultat naših dugogodišnjih napora. Bića slična ljudskim, ali savršeno dizajnirana... Sintetički krajolik i tehnološka dostignuća, bez strasti… Sadašnjost kakvu živimo tera nas da zamislimo budućnost bez osećanja i želje za razumevanjem sopstvenog života. “Pasionarija” Markosa Moroa i njegove trupe La Veronal, otvara pitanja (ne)ljudskih emocija ka kojima svet stremi i nametnutom bljesku ideje o napretku. O putovanju od savremene planete, do planete bespomoćnih odraslih ljudi.
Govor može biti moćno oružje. Tokom vekova on je oduševljavao nebrojane mase i terao ljude na akciju, u cilju boljih ili gorih rešenja. Isključivo snagom reči, pokrenute su revolucije i započeli ratovi. Ali govor ne samo da oduševljava slušaoce, već često i samog govornika vodi u trans… U komadu “Biće sve gore i gore i gore, prijatelju”, slavna igračica Lizbet Gruve svojom igrom prenosi trans jedne političke besede. Na početku je reč smirena i prijateljska, ali iz želje govornika za ubeđivanjem, raste očaj koji otkriva nasilje… Lizbet Gruve je svetskoj publici poznata kao muza Jana Fabra, igračica za koju su kreirani neki od njegovih najboljih radova.
Istražujući bogat i složen tovar nasleđa, Maša Kolar inspiraciju traži u tradiciji i folkloru regiona – od istorijskih spisa, usmene i pisane književnosti, muzike i plesova, izrade nošnji, do najsitnijih detalja. U strukturi i ritmu paške čipke leži bogat izvor inspiracije, polazna tačka za koreografsku strukturu i oblikovanje njenih glavnih elemenata poput prostornih puteva, rečnika i odnosa među izvođačima. Kroz temu čipke susreću se naše vreme i naša prošlost.
Komad za 15 izuzetnih muških igrača u koreografiji Ervea Kubija utemeljen je na priči o mediteranskom zalivu. Ko su bili Varvari Severa, misteriozni ljudi sa mora pominjani u Bibliji i na drevnim spomenicima? Ko su bili Varvari Istoka, Persijanci, Jonjani i Vavilonci, arapski Muslimani? Iz koje nepoznate, zaboravljene ili prerađene istorije smo ih nasledili? “Varvarske noći” su o lepoti! Onoj koja iznad ratova govori o jedinstvu. O Mediteranu kao sinonimu svetlosti. O istoriji koja je vekovni svedok kultura čije su razlike spajale, umesto da razdvoje. Alžirci, Španci, Francuzi, Grci... Ili, samo ljudi Mediterana. Osećaj pripadanja drevniji je od nacionalnog koncepta.
Džejson Samjuels Smit i Divine Rhytam Productions
“Nikada nećete pogrešiti ako odaberete predstavu apsolutnih brodvejskih step šampiona, kao što su Džejson Smit, Derik K. Grant i Dormišija... Kombinacija trostruke sonične pretnje i intimnosti je fascinantna… U pitanju je jedan od najkompletnijih nastupa ove ili bilo koje sezone”, reči su kritičara. Beogradski festival igre prvi put predstavlja brodvejske zvezde, i to igrače koji su nenadmašni u svojim cipelama za stepovanje, nudeći novo i sasvim senzacionalno iskustvo!
“Avgust” je komad koji je Alesandru Šjaroniju doneo Zlatnog lava u Veneciji, 2019. godine. To je priča o potrebi da se bude voljen, bezuslovno. Počast figuri Avgusta: klovna koji uvek pravi nevolje, budale kojoj je sve smešno, dok zapravo sebi nanosi bol. Ali “avgust” takođe znači carski, kraljevski, i ime je prvog rimskog cara. Fizička i vokalna vežba kroz koju je interpretatorima omogućeno da se izraze, isključivo kroz smeh, vodi do gorkog kraja. Smehom se predstavlja radost, euforija, patnja, bes, strah… Izvođači “Avgusta” se neprekidno smeju, ne dajući publici i sebi samima priliku da razumeju razlog.
Šaj Kubler je godinama igrao za najpoznatije koreografe, uključujući i angažman sa trupom Kidd Pivot čuvene Kristal Pajt. Nedavno je pokrenuo svoju trupu. Već sa prvim radovima, našao se na važnim scenama i festivalima, zavredevši pažnju publike i kritike. Na poziv Beogradskog festivala igre, nastupiće sa komadom „Telemetrija“ u Beogradu, Lincu i Zagrebu. „Kada sam čuo za nauku o telemetriji, odmah sam pomislio da je telo igrača zapravo telemetar. Uređaj koji prevodi, prenosi i komunicira neopipljive i nevidljive procese. Igra je primer telemetrije, jer telo pretvara zvučni u vizuelni oblik.” I zaista, podjednako zvuk, rasveta i performans, ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. Pred Šajom Kiblerom je budućnost!
Jedan od najhrabrijih glasova savremene igre, je svakako glas Lije Rodrigeš iz Rio de Ženeira, i njene trupe sastavljene od igrača koje poput bisera skuplja u jezivom crnilu brazilskih favela. ”Furija” otkriva svet koji ne bi trebalo da postoji. Komad odvaja publiku od udobnosti neznanja koje licemerno maskira nepovratne štete ropstva i kolonijalizma, štete iz koje je nastao život od kojeg ustuknemo, okrenuvši pogled. Neverovatni izvođači nam otvaraju oči i pokazuju da nas odsustvo besa može poništiti. Došlo je vreme da se probudi bes, furija rezistentne snage, furija strasti za životom i stvaranjem!
Neoklasična skulptura “Tri gracije”, koju je Antonio Kanova stvarao između 1812. i 1817. godine, postala je univerzalna oznaka lepote, proporcija i mere, ali i inspiracija za ovaj komad. Između stvarnosti i fikcije, “Gracije” koračaju kroz vreme, prateći partiture Vivaldijeve i Štrausove muzike, elektronski zvuk Matmosa i hipnotičke eksperimente Kudlama, vodeći gledaoca putem koji ne razjašnjava, već dodatno komplikuje odnos i prirodu ovih likova. “Gracije” istražuju sve što je površno u današnjem društvu, insistirajući na suštini, do korena. “Gracije" nude koncept gracioznosti koji će svakoga nasmejati. “Šta je lepota? Da li lepota podrazumeva radost, sjaj i prosperitet? Ovo je skulpturalni, pop komad koji istražuje različite nijanse konkretne i drske lepote, one koja može poništiti estetske standarde.” (Danza e Danza)
Više od decenije Olivije Diboa potresa francusku scenu svojim radikalnim koreografskim postavkama. Dvanaest godina nakon što je publici prikazao svoje prvo koreografsko delo, on donosi intimni autobiografski solo koji istražuje domete pamćenja i sposobnost tela da priča o svojoj umetnosti. Diboa, koji je 2011. godine proglašen jednim od 25 najboljih igrača na svetu, nastupao je i sarađivao sa izuzetnim umetnicima i predstavio svoj rad na najvećim svetskim scenama. U ovom komadu, on je sam na sceni, kao žrtva pristanka na igru koja podseća na sudsko saslušanje. Inspirirana drevnom “Knjigom mrtvih”, predstava narasta kroz bezbroj fragmenata nezaboravne igre, u potrazi za samim umetnikom.
Sa odobrenjem Leonarda Koena, pod umetničkom direkcijom Luja Robiteja i u snažnoj i hrabroj dramaturgiji Erika Žana, ovo je omaž slavnom pesniku i kantautoru, koji evocira životne cikluse kroz pet sezona, kako je opisano u Koenovoj muzici i pesmama. Tri međunarodno priznata koreografa bila su zadužena da osmisle pokret na muziku legendarnih pesama: Andonis Fonjadakis, Anabel Lopez Očoa i Isan Rustem. Njihov moćan i celovit koreografski svet, obasjava Koenov jedinstven rad, i oživljava ga zahvaljujući 14 izuzetnih igrača trupe Ballet Jazz Montreal. Okružen timom slavnih dizajnera, “Dance Me” kombinuje scenski, vizuelni, muzički, dramaturški i koreografski izraz, a sjajna predstava ima ekskluzivna petogodišnja izvođačka prava.
Najnovije.
Zvezde.
