Branka Veselinović: Važno je voleti ljude

Uz cveće i poklone dramska umetnica proslavila je 97. rođendan s prijateljima, koji su joj poželeli da u dobrom zdravlju dočeka i stotu, a ona namerava da i dalje obilazi nemoćne i bolesne kojima su potrebne radost i uteha

Poslušala sam našu pesnikinju Desanku Maksimović, s kojom sam četvrt veka obilazila škole po Srbiji, kad mi je rekla “Idi i igraj za koga god možeš”. I igrala sam, pored pozorišta, i za decu, bolesnu decu, invalide, ratne invalide, penzionere. A da znate koliko je snage, energije, duše i volje potrebno da takve ljude zabavite, da se slepi slatko nasmeju kad im nešto kažem. Ja sam svačija i svi su moji - kaže Branka Veselinović, glumica i humanista, koja je 16. septembra napunila 97 godina.

Uprkos “štakicama”, kako im tepa, koje su joj neophodne posle povrede noge u pozorištu, kad je igrajući u komadu “Skup” propala sa scene u rupu duboku tri metra, ne miruje. Rođendan je obeležila s prijateljima, koji su joj uz cveće i poklone poželeli da u dobrom zdravlju dočeka i stotu. Poseti i darovima obradovala se detinje iskreno, uz ogroman osmeh, a tvrdi da o godinama uopšte ne razmišlja.

- Važno je voleti ljude. Ako ne umete da praštate, naučite. Prevaziđite povređenost i nastavite dalje, baš kao što nas uči pravoslavlje - poručuje glumica, koja je osim po brojnim ulogama u svom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu širom ondašnje Jugoslavije bila poznata i kao član ekipe emisije “Veselo veče” Radio Beograda, ali i kao ambasador Unicefa i vatrogasni oficir.

Umetnica je osnovne ljudske kvalitete, pre svega humanost i istrajnost, ponela iz porodice. Preci po majci Jovanki, rođenoj Monašević, bili su sveštenici i vladike u Vojvodini. Otac Aleksandar Ćosić bio je poreklom iz Hercegovine, pa je Branka, kako sama tvrdi, dobra i izdržljiva mešavina gena.
- Dobrotu treba nesebično deliti. Ja sam svoju nasledila od porodice, pre svega od roditelja. Majka je bila učiteljica, a otac bibliotekar u Matici srpskoj i prevodilac. Oboje su pevali u crkvenom horu, a imali su i svoj porodični, u kome smo bili i mi deca. Imala sam četiri sestre i dva brata. Odrasla sam u veri, ljubavi, pažnji i toplini i s vremenom sam naučila kako to da podelim s drugima, jer se život sastoji od dubokih istina, radosti i tuge. Želela sam da i u živote najmlađih, kao i najstarijih, unesem malo radosti, da ih razveselim i nasmejem. Nikakav rad u pozorištu nije toliko strašan u odnosu na onaj u hiljadama bolnica koje sam obišla, ne samo kod nas nego i u inostranstvu, u Nemačkoj, Češkoj, Francuskoj, Australiji, Meksiku, gde sam, na primer, otišla na mesec dana, a ostala tri. Morala sam, bilo je mnogo unesrećenih kojima su bili potrebni uteha i zaborav - navodi Branka.

Veran i pouzdan životni pratilac na tom putu bio joj je suprug Mlađa Veselinović, glumac, prevodilac i humanista, koji je preminuo 2012. Bili su zajedno pune 64 godine, a upoznali su se slučajno u pozorištu, i to zahvaljujući Miri Stupici.

- Radili smo “Ribarske svađe”, Mlađa i ja smo glumili momka i devojku i grlili se na sceni. Mira je u jednom momentu pitala: “Mlađo, jesi li slobodan? Imaš li devojku?” Kad je odgovorio da nema, ona je onako uzgred rekla kako sam i ja sama, zbog čega smo se oboje nasmejali. Ali, posle nekoliko dana počeli smo da se viđamo i van teatra, zavoleli smo se i venčali. Mira nam je, naravno, bila kuma. Mlađa je bio divan, pametan. Strasno i časno smo se voleli, podržavali - otkriva glumica.

Zajedno su obišli čitav svet. Priznaje da joj Mlađa veoma nedostaje i da svakodnevno i zaplače, ali se i ispriča s njim, pošto je okružena njegovim fotografijama, knjigama, komadima koje je preveo.
- Ima ih više od četrdeset, neki su igrani, a neki još nisu. Htela sam da deo poklonim mom pozorištu u Novom Sadu, gde sam počela da igram, kao i kragujevačkom teatru, jer je Mlađa poreklom odatle, ali sam ipak odlučila da sve dam Jugoslovenskom dramskom pozorištu - navodi Branka.

Veselinovići su bili članovi JDP-a od njegovog osnivanja i donirali su fondaciji ovog teatra sredstva iz kojih se dodeljuje nagrada za najboljeg glumca, koja nosi Mlađino ime. Branka i na taj način čuva uspomenu na supruga.
Prošle godine objavila je drugu knjigu poezije pod nazivom “Knjiga o dobroti”, koju je sama i ilustrovala, a naš poznati pesnik Ljubivoje Ršumović poklonio joj je uvodnu pesmu “Branka sa dušom od svile”.

Glumica i danas svakodnevno radi, crta, piše, gleda televiziju, čita.

- Ako si sam, razgovaraj sa fotografijama svojih dobrih prijatelja. Ili razmišljaj glasno. Ja recitujem, a još uvek čitam bez naočara. I svakog dana radim gimnastiku, istežem se, čitav dan mi je ispunjen. Ne dozvoljavam da mi se život svede na doručak, ručak i večeru, i to isto kažem i starima u domovima penzionera kad ih obilazim. Važno je živeti bez zavisti, sujete, biti umeren u svemu i voleti ljude - ubeđena je Branka Veselinović.

Foto: Marina Lukić i privatni album
Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 642.