Ljuba Bulajić: Riba grize kad imaš dobar monolog

Dobri glumci su strastveni pecaroši. To se može zaključiti na osnovu podatka da svetske zvezde kao što su Kevin Kostner, Majkl Fasbender, Lijam Nison i Harison Ford mnogo vremena provode na rekama, morima i jezerima u hvatanju riba. Da i Srbija ima majstore za glumu i mušičarenje, postarao se Ljubomir-Ljuba Bulajić (28). Nedavno je imao kapitalni ulov. Prvo je uhvatio ulogu u predstavi “Pismo-glava”, a posle nekoliko dana je na jezeru Donji Žabari u Republici Srpskoj njegovu udicu zagrizao šaran od 22 kilograma.

Često ima razloga da se pohvali krupnim ulovom. I to nisu puste ribolovačke priče.

- Najveća riba koju sam upecao na Adi Safari bio je šaran od 20 kilograma i 600 grama. Najčešće pecam upravo tu, gde se organizuju sportska takmičenja u ribolovu od četiri kola ligaškog ribolova i jedan maraton. Poslednje tri godine učestvujem u oba, a 2014. sam sa ekipom osvojio prvo mesto. Pobednik se određuje prema ulovu, meri se ukupna kilaža uhvaćene ribe u datom vremenskom okviru, koji zavisi od tipa takmičenja. Sebe smatram sportskim ribolovcem jer praktikujem ribolov “uhvati i pusti”. Kad upecam šarana, obavezno ga vratim u vodu, ali smuđa volim da ponesem kući, on je za mene prava poslastica.

MAJSTOR ZA ŠARANA Aktivno peca sedam-osam godina, iako se u ribolov zaljubio pre više od dve decenije.

- Kao klinac sam sa roditeljima preko leta najčešće boravio u Herceg Novom. I dok su moji sedeli u kafićima na čuvenom šetalištu, meni je bilo zanimljivije da posmatram ribolovce. Imao sam pet-šest godina kad mi je tata kupio motalicu na prst sa kojom sam počeo da pecam špariće, mačkulje i bukvice na plovak. To mi je predstavljalo neviđeno zadovoljstvo. Ubrzo sam dobio prvu motalicu sa plovkom, i tako sam počeo. U pubertetu sam malo zaboravio na svoju strast, nisam za nju nalazio vremena. Pre nekoliko godina krenuo sam da se takmičim i želja mi je da jednog dana predstavljam Srbiju u šaranskom ribolovu.

Ljubomir u seriji “Santa Marija dela Salute” igra brate Lenke Dunđerski, ali Šotra nije bio jedina osoba koja je prepoznala talenat strastvenog pecaroša. To je uočila i Mirjana Karanović.

- Kasno sam shvatio da je gluma ono čime želim da se bavim u životu. Posle treće godine srednje škole rešio sam da se oprobam i izađem na prijemni, ali sam tek na fakultetu shvatio šta gluma uopšte znači, kakav je to zanat. Na prvoj godini sam se mučio, činilo mi se da nisam odabrao pravu profesiju za sebe, ali srećom nisam odustao. Brzo sam sazreo uz ekipu koja je bila sa mnom na klasi kod profesorke Mirjane Kranović. Kad mi je krajem prve godine rekla: “Ljubo, ti ako se ne osvestiš, slobodno se vrati u blok iz koga si došao”, trgao sam se i kasnije je sve išlo lakše. Počeo sam da radim i to mi je puno značilo za glumačko iskustvo, jer to jedino ne možete da naučite na fakultetu.