Milica Dabović: Rekla sam Simonu da mi da godinu fore, pa da onda pravimo bebu

Kapiten košarkaške reprezentacije Srbije, posle teškog poraza koji je emotivno doživela, donela je odluku da okonča košarkašku karijeru nakon Olimpijade u Riju i posveti se dečku Simonu i formiranju porodice

Doskorašnja kapitenka košarkaške reprezentacije Srbije Milica Dabović (34) okončala je nedavno na prijateljskom meču protiv Ukrajine svoju igračku karijeru.

Tako se našla na kraju putovanja koje je trajalo skoro 25 godina. Ipak, počinje novi život i spremna je za njega.

- Nemam strah šta ću raditi posle okončanja profesionalne karijere. Osmislila sam, uz pomoć prijatelja iz “Wind Sporta”, košarkaški kamp “Milica Dabović”, u kojem će devojčice imati priliku da se usavršavaju, napreduju, uče. Namera mi je da stvorim sistem koji će trajati i koji će u perspektivi dati igračice za reprezentaciju Srbije. Obožavam decu. Najsrećnija sam kad me gomila klinaca sačeka posle utakmice ili treninga da im dam autogram. Uvek im podelim majice, šortseve i drugu opremu, koju samo zbog njih naručujem i kupujem. Svima koji mi pišu, a ima ih mnogo, darujem ponešto. Dečko Simon mi je nedavno rekao da nisam normalna jer sam u pošti čekala dva sata kako bih svakome od njih poslala poklon.

Premda na košarkaškom terenu deluje odlučno kao komandos, privatno je veoma emotivna. Zato kod sebe uvek ima papirnate maramice.

- Pogađaju me nepravda i tuđa nesreća. Dovoljno mi je da vidim kolonu izbeglica i da se rasplačem. Posebno sam osetljiva na patnju dece i životinja. Oči su mi pune suza kad je moja kuca Mrvica bolesna. Kritikuju me moji, ali takva sam, šta da radim. Ako gledam neku dramu ili romantičnu komediju, najbliži znaju šta će se desiti. U poslednje tri godine plakala sam više nego u celom životu pre toga.

Završetak sportske karijere nameće pitanje sređivanja emotivnog života. I tu je, kao i u drugim stvarima, veoma jasna.

- Rekla sam Simonu da mi da godinu fore, pa da onda pravimo bebu. To je dogovor. Hoću da putujem bez pritiska, da obiđem sva mesta koja želim. Kao sportistkinja nisam stigla da uživam u gradovima u kojima sam bila. Sve je uvek bilo isplanirano u sat. Trening, hotel, utakmica, aerodrom. Simon ima strpljenja sa mnom. Zna kako funkcionišem i poštuje moju emotivnost.

Vera igra važnu ulogu u Miličinom životu. Uverena kako se dobro dobrim vraća, trudi se da uvek bude fer prema svima. Čak i onima koji to ne zaslužuju.

- Mama me je pre nekoliko dana obavestila da je pronašla moj dnevnik kad sam imala 18 godina. Kaže kako sam se svakog dana obraćala Bogu. I danas sam veoma pobožna. Kad god imam vremena idem u Ostrog. Na telu imam istetovirana tri krsta. Vera je deo moje ličnosti. Ona mi je uvek bila veliki oslonac - konstatuje Milica Dabović.