Tamara Bakić: Ne izlazim iz kuće dok ne uradim vežbe

Jedan od pionira srpske mode, žena koja je pedesetih šetala pistama i snimala editorijale za modne žurnale Tamara Bakić i danas predstavlja simbol elegancije, otmenosti i dostojanstva. I dok Britanci slave svoju najstariju manekenku Dafne Selfi kao ikonu stila, naša sredina nije našla dovoljno efikasan način da Tamari, koja je nedavno napunila 82 godine, oda dužno priznanje i poštovanje.

- Rođendan sam obeležila u Somboru, gde sam i rođena, u porodičnoj kući u kojoj sada živi moj brat sa svojom familijom. Obavezno slavim rođendan i uvek imam istu reform tortu. Ona je nekako omiljena i muškarcima i ženama jer samo uz nju može da se pije vino.

Vitka i zgodna kao dvadesetogodišnjakinja, i danas ima ponude da prošeta manekenskim pistama, kojima je suvereno vladala pedesetih i šezdesetih.

- Nisam se tome nadala, niti to priželjkivala, jer sve ima svoje vreme, a bavljenje ovim poslom naročito. Ipak, moram priznati da mi je drago što me još traže. Ne prihvatam baš sve pozive, ali ako je prilika posebna, naročito humanitarnog karaktera, obavezno se odazovem. Proletos sam bila iskreno dirnuta na reviji “Produži život. Oboji u crveno” koja je promovisala doniranje organa i na kojoj su učestvovale mnoge poznate ličnosti. Održana je u organizaciji agencije “Click” i njome je otvorena Beogradska nedelja mode. Nosila sam odeću kreatorke Viktorije Džimrevske, pantalone, bluzu i mantil od eko kože, sve u crvenoj boji. Od trenutka kada sam kročila na pistu pa dok nisam sišla s nje iz publike, u kojoj su uglavnom bili mladi ljudi, nije prestajao snažan aplauz. Oči su mi bile pune suza i pomislila sam da možda nije lepo da se to vidi, a onda sam rekla sebi: “Pa šta, neka, to su iskrene emocije”.

Svet mode i dalje je njena velika ljubav. Za jedan beogradski nedeljnik uređuje modnu rubriku, privatno rado prati aktuelnosti ovde i u svetu, a ima i miljenice među mladim koleginicama.

- Volim da pratim modne događaje i da se odevam u skladu sa trendovima, ali na jednostavan i meni prilagođen način. Bila sam na reviji Roksande Ilinčić u Belom dvoru i oduševila sam se. Ona ima neki engleski štih i budući da je umetnica, zna na lep način da uklopi nespojive boje. Mnogo mi se sviđa to što radi, a uz sve to ona je veoma lepa žena. Uvek postoji i manekenka koja mi se naročito dopada. Iz starije generacije to je Helena Kristensen, a od ovih mlađih Adrijana Lima. Gledam je na revijama “Victoria’s Secreta”, ima nešto posebno lepo i zanimljivo u njoj.

BORE JOJ LEPO STOJE

Dok je kao mlada devojka šetala pistama sve što bi obukla na njoj je izgledalo dobro, a sada joj i godine i bore lepo stoje. Odiše nesvakidašnjom vedrinom i svežinom, mada ne posvećuje previše pažnje nezi.

- Godinama koristim istu kremu i za dan i za noć. Negujem kulturu ishrane i brige o fizičkom i duhovnom zdravlju kao sastavni deo moje kulture življenja. Nikada nisam bila pušač i u mladosti sam se bavila sportom. Sa petnaest sam bila državna rekorderka u plivanju prsno na stotinu i dve stotine metara. Nisam mnogo jela, i dan-danas imam tri glavna obroka, ništa između. Uvek obedujem za stolom. Dakle, kod mene nema brze hrane. Dan počinjem čašom vode sa malo limuna, a onda pijem kafu. Posle toga uradim dve vežbe za kičmu i “pet tibetanaca”. Dok ne završim s vežbama nigde ne krećem. Potom doručkujem. Čitam i slušam muziku, družim se sa prijateljima, odlazim u bioskop i pozorište. Ponekad ujutro kad se probudim i nešto me zaboli, kažem samoj sebi: “Ajde, diži se”. Isto tako kada se nađem pred nekom preprekom, pomislim: “Možeš ti to”. Optimista sam. Živim u sadašnjem trenutku i radujem mu se. Ne volim kukanje. Verujem da se ljudi bolje osećaju i da su srećniji ako pomažu drugima i daju im koliko mogu, bez očekivanja da im se vrati.

U poslu je postigla sve, pa i ono o čemu nije ni sanjala. Obišla je svet, dobijala ponude na kojima bi joj mnogi pozavideli, živela od svog rada. Danas ima samo jednu veliku neostvarenu želju.

- Mnogo sam putovala u vreme kada sam intenzivno radila, a trajalo je to nekoliko decenija. Nisu to bili odlasci u inostranstvo samo radi revija, uvek je ostajalo vremena i da se obiđe svaki grad u kome smo bili. Toliko često sam bila na putu da sam naučila da se spakujem bukvalno za pet minuta. Putujem i sada, ali ne kao ranije. Ne žalim ni za čim što je prošlo i jedino što bih želela da ostvarim jeste da “iškolujem” našu manekenku koja će ostvariti svetsku slavu. Mislim da sam na tragu da to i postignem. Imamo dosta talentovanih mladih ljudi. Proletos sam držala besplatan kurs manekenstva. Javilo se mnogo devojaka i, za razliku od vremena kada sam ja radila, puno mladića. Odmah se izdvojilo njih nekoliko sa zaista dobrim predispozicijama za uspeh. Među njima i jedna petnaestogodišnja devojčica, koju sam kasnije uputila na nekoliko kastinga, i na svima je prošla i radila revije. Mislim da će ona biti ta devojka o kojoj sanjam. Zove se Tea Despotović - konstatuje Tamara Bakić.