Ida Prester o vaspitavanju sinova Roka i Rija: Ja sam za Pepu Prase, a suprug za Nindža kornjače

Muzičarka otkriva da sinove Roka i Rija uči da budu lepo vaspitani i cene druge ljude i prenosi im informaciju koliko su obrazovanje i kultura važni za pravilan razvoj, što je suprotno onome na čemu insistira njen suprug Ivan, koji želi da budu snažni kako bi bili spremni za sve što ih očekuje u životu

Otkad je pre pet godina postala majka, Ida Prester (39) aktivnija je nego ikad. Osim što peva u bendovima Lollobrigida i Frau Casio, nastupa i sa grupom Maika. Umetnica koja je u braku sa srpskim preduzetnikom Ivanom Peševskim dobila dvojicu sinova, petogodišnjeg Roka i jednoipogodišnjeg Rija, ovog leta radila je širom regiona, ali i sveta, gde je bila predgrupa na većini koncerata ukrajinskog sastava Gogol Bordello. Za to vreme dečake su čuvale bake i deke. Ova rođena Zagrepčanka nije samo pevala, stigla je i da sa porodicom obiđe nekoliko svetskih metropola, egzotičnih destinacija i ceo Jadran.

Ida Prester: Luksuz u kolibi (foto)

- Bili smo na vrlo dugačkom godišnjem odmoru. Osim što je Roko naučio da pliva, pa se sad manje brinem kad šeta kraj obale, ovo leto je bilo posebno i po tome što smo sinove prvi put ostavili same kod bake i deke u Hrvatskoj. Nisam od toga pravila problem jer se oni sa njima osećaju kao kod kuće, mislim da su veći strah imali baka i deka. Prvo smo na privikavanje odveli starijeg, koji je već boravio sam kod njih na Hvaru, u Jelsi, gde žive tokom letnjih meseci, potom, nakon mesec dana, i mlađeg. Na kraju se ispostavilo da im je sa Riom bilo lakše nego s Rokom, jer on još ne priča pa nije imao specijalnih zahteva.

RASTANAK S PANIKOM

Otkad je majka, mnoge stvari u njenom životu su drugačije.

- U roditeljstvu mi najveći izazov predstavlja savladavanje panike. Ranije sam bila najopuštenija osoba na svetu, nije me bilo briga gde ću da spavam, ni šta ću da jedem. Ali kad sam dobila nešto tako vredno kao što je dete, ceo svet mi se promenio. I sada sam u konstantnoj panici, na primer kad voze trotinet kraj tramvajskih šina. Hiljadu puta proveravam jesu li vezani kad se vozimo, adrenalin mi je konstantno povišen jer znam da je dovoljna samo sekunda da se nešto desi. Drugo, bombardovani smo lošim vestima u kojima su deca glavni akteri. Kad čujem nešto takvo, ja svaki put pomalo umrem. Deo mene hoće da eksplodira na pomen vršnjačkog nasilja.

Često joj govore da je po vaspitnim merama bliža bakama nego mamama, jer nema čvrstu ruku.

- Volela bih da moja deca izrastu u fine dečake i u tome se nikako ne slažem sa Ivanom, a verujem ni sa većinom Srba. Ja bih da oni budu nežni, pažljivi, emotivni, dragi, da se ne boje da izraze emocije, da ne psuju i ne viču, da ih odgajam kao u Švedskoj. A Ivan je možda realniji. Zna u kakvom sistemu će naša deca odrastati i da im je zato potrebna čvstina. Moj svet je svet Pepe Praseta, a u Ivanovom žive Nindža kornjače. On planira da Roka i Rija upiše na aikido i karate, da ih nauči da se tuku, a ja da budu dobri i da sviraju klavir. Zasad smo se okvirno dogovorili - on je zadužen za sportske aktivnosti, ja za intelektualni rad. Potrudiću se da zavole umetnost, da mnogo čitaju i da ih sve zanima, da postanu istraživači, da otkrivaju svet i da mu se raduju.

Ida Prester: Kad velika porodica napravi malu gužvu (foto)

A za radost života dok su ovako mali dovoljni su im crtani filmovi i muzika.

- U vrtiću su mi napomenuli da Rio voli da peva i pleše. Naravno, koliko to može svojim bebećim jezikom. Za Roka još nismo sigurni, nije pokazao interesovanje za muziku. Često lupa na mom sintisajzeru, ali nismo primetili da se od toga rađaju melodije. Ne forsiramo ništa, a obično bi roditelji sve uradili samo da deca ne krenu njihovim stopama. I ja se nadam da im neće pasti na pamet da budu muzičari, već da će odabrati nešto konkretnije.

Klinci često slušaju mamine pesme, međutim, do sada je nisu inspirisali na stvaranje.

- U Hrvatskoj su često za Lollobrigidu govorili da je to “muzika za klince s Ribnjaka na tripu”. Deca vole naše pesme jer poseduju neki infantilni, naivni senzibilitet, zvuče bizarno, uvrnuto. Ipak, prilikom stvaranja nisam zalazila u dečju poetiku i strogo se držim toga. Kad pišem pesmu, potrebno mi je da se osamim, ali smešno je što svaki put dok pravim muziku i snimam u pozadini čujem Roka i Rija kako kmeče i deru se. Nisam ih vodila sa sobom na nastupe, ali bili su na jednoj tonskoj probi gde se Roko popeo na scenu i pevao “Išli smo u Afriku da sadimo papriku”.

SREĆNA PRLJAVA DECA

I dok je dečacima svejedno da li mamu gledaju na ekranu telefona ili na televiziji, Ida veliku popularnost na društvenim mrežama i prisutnost u medijima koristi kako bi pričala o ličnim zgodama i nezgodama, a zapravo često govori o delikatnim društveno-političkim zbivanjima. Nedavno je pisala o tome koliko joj je muka zadavalo pronalaženje odgovarajućeg obdaništa za Roka.

Ida Prester: Neobične tehnike vežbanja sa bebicom

- Upisali smo ga u vrtić koji je na papiru izgledao savršeno. I to je bila klasična pecaljka. Ponude vam program koji podrazumeva mnogo aktivnosti i utvrđen raspored časova. Na meniju su istorijsko-naučna radionica, pa plesno-scenska, da svakom roditelju zaigra srce kad to vidi. A mali ima samo dve godine i briga ga i za umetnost i za istoriju, sve što želi jeste da se igra i tu i tamo otpeva nešto sa drugarima. Roko je bio strašno nesrećan, pokazivao je znake klasične depresije. Odbijao je da jede, budio se iz sna histeričan, promenio se. Očigledno mu nije prijalo da sedi po nekoliko sati i gleda u profesora koji nešto objašnjava. On je razigrano dete, nije za njega ta vrsta discipline. Ispisala sam ga odatle i upisala u vrtić u kome je procvetao. Tamo ih vaspitači puste u park ili dvorište gde skaču i luduju do mile volje, a sve to s parolom “srećna prljava deca”.

Pevačica smatra da su pored vrtića i kvalitetnog sadržaja koji se može naći na internetu putovanja velika škola za decu.

- Roko se seća svih detalja sa mesta koja smo posetili. I dalje priča o ogromnom zoo-vrtu u Vijetnamu, akva-parku i safariju. Rio je mnogo mali da bi mu bilo šta predstavljalo doživljaj. Njemu je samo važno da bude kraj mene. Verujem da će zavoleti putovanja. Ona nisu samo istraživanje novih kultura i mesta, već su i jačanje karaktera. Na putovanjima naučite kako da se snađete u svakoj neplaniranoj situaciji, kojih, ma koliko detaljno planirali, ima milion. Tu su dolasci u smeštaj u jedan izjutra, pa spavanje po autobusima, truckanje po lošim putevima, a vi treba da ostanete mirni. Tome želim da ih naučim - da ne shvataju život previše ozbiljno, kao neku unapred zadatu piramidu koraka, nego da su fleksibilni. Da iz svake situacije nauče i izvuku nešto lepo, pozitivno, i da ne gube živce.

Osim što ima pomoć oko dece, Ida se nikad u sopstvenoj kući nije osećala kao Pepeljuga. Ali ni kao njene sestre.

- Daleko sam ja od tih bajkovitih uloga. Tu su bake, bebisiterka, pomoć u kući, kao i naša Goca, koja je s nama još od vremena pre nego što se Roko rodio. Ne robujem ni kuhinji, ni krpi, ni šporetu, život sa svima njima mi je veliko uživanje. Važno je da napravite snažnu infrastrukturu. U današnje vreme prisutan je snažan pritisak na žene ne samo da budu dobre majke nego i najbolje domaćice, najbolje na poslu. Žene se moraju rešiti tog tereta “biti najbolja”, jer ne mogu biti odlične u svemu. Ja sam odustala od toga da mi nokti budu sređeni, kao i od veštačkih trepavica i savršene frizure, ponekad preskočim i depilaciju. Ali zato sam spremna da zapnem oko nekih drugih stvari.