Marko Živić od "Senki nad Balkanom" do "Lude noći": Tajni dogovori u kafani

Voditelji koji su zabavljali televizijsku publiku u veoma gledanom šou-programu ‘Luda noć’, Dragana Kosjerina, Marija Veljković Milovanović, Gordan Kičić i Marko Živić, otkrivaju najveće privatne i poslovne uspehe u 2017. ali i šta se dešavalo kad se ugase kamere i upale strasti

Fantastični glumačko-voditeljski parovi, Dragana Kosjerina (29) i Marko Živić (45) i Marija Veljković Milovanović (37) i Gordan Kičić (40), tri meseca su Srbiji vraćali dobro raspoloženje i osmeh u zabavno-muzičkom šouu “Luda noć”. Uoči svake emisije, na predlog Marka Živića, imali su mini-kolegijume u kafani gde su kovali planove o budućim poduhvatima. Kako su se kafanski dogovori ispostavili kao veoma plodonosni, nameravaju da i nadalje održavaju ovaj vid konsultacija.

Marko Živić: Dođe trenutak kad te telo izda, kad uprkos želji nemaš snage

- Ova godina mi je poslovno bila veoma turbulentna, a privatno mirna. Pamtiću je i po jednom i po drugom. Kad je o poslu reč, to je u glumi tako, ili si prenapet, ili na ofingeru, a moj moto je: saberi se i u jednom i u drugom slučaju. Što se uloga tiče, snimao sam serije “Senke nad Balkanom” i “Psi laju, vetar nosi”, imao sam i dve pozorišne premijere, ali posebno mi je “legla” ova naša “Luda noć”. Nas četvoro smo se lepo uklopili. Imam specifičnu vrstu humora i neposrednosti i devojke su na to apsolutno pristale. Mariju poznajem godinama, još kao glumicu, znao sam, naravno, i ko je Dragana, ali sad smo prvi put sarađivali.

Marko nam je prepričao neke anegdote koje su pratile snimanje ovog veoma gledanog šou-programa i otkrio nam da postoji velika šansa da se radi nastavak.

- Bilo je dana kad je Dragana dolazila na set prehlađena zbog čega je često kijala. A onda bih joj ja, zajedno sa publikom, svaki put kad kine govorio nazdravlje. Znači, čim ona mrdne nosom, nas pedesetoro počne da viče nazdravlje. Kad smo radili igračke numere, scene zamišljene kao replike iz filmova, obično smo dobijali velike cipele, umalo da poginemo, a ja sam uspeo i da padnem. Imali smo dosta koreografskih proba na kojima smo Gordan Kičić, iliti Kile odmilošte, i ja bili potpuni autsajderi. Jadni Milan Gromilić i Ivan Mileusnić, borili su se sa mnom i sa Kiletom koji je veoma uporan tip, pa smo se vraćali po hiljadu puta. Sećam se da smo držali i bele štapove kojima zamalo nismo oči izvadili jedan drugom. Sve u svemu, Dečji kulturni centar, u čijoj sali smo vežbali, pamti mnogo naših besmislenih poteza. Jer, Kile je levoruk i levonog, i kad god je trebalo zajedno da se okrećemo, uvek smo bili kontra postavljeni. Dešavalo se i da on dok čekamo snimanje, pošto mu je verovatno zbog dece zabranjeno da to radi kod kuće, “otme” instrumente od muzičara i pola sata, recimo, svira gitaru. Jednom je 45 minuta lupao bubanj. Posebno je “simpatično” bilo kad smo imali po 12 snimajućih dana a on je svakog lupao.

Објава коју дели Dušan Svilar (@dusan_svilar) дана 22. Окт 2017. у 10:17 PDT

Uz komentar da mu je oprostio, jer je njegov dugogodišnji prijatelj bio oduševljen kao dete, što i sam Kičić potvrđuje klimanjem glave, Marko se šali da mu je Kile priznao kako je muzika njegova profesija a da mu se gluma “slučajno dogodila”.

- Donosio je svoje gitare u studio da muzičarima pokaže kako su njegove bolje. Bila je ideja, Gordanova naravno, da odsvira jednu pesmu. Izabrao je “Ostaću slobodan” i žao mi je što to nismo realizovali, ali pošto ima nagoveštaja da ćemo raditi nastavak, to bi mogla da nam bude otvarajuća numera. Događalo se i da snimanja ne počnu na vreme, što je, naravno, normalno, a onda Kile i ja trčimo na predstavu ili kasnimo na konsultacije kod muzičkog urednika RTS-a koji treba da nam uskladi tonalitete. Na momente smo zvučali katastrofalno, ali i tada smo se svi smejali. Snimio sam scenu kad Kile diriguje Dragani kako da peva dok je ona u gluvoj sobi. Mislim da se ta naša lepa energija prenela i na emisije i da su gledaoci to videli. Uostalom, mi smo dolazili posle “Senki nad Balkanom”, a tamo su uvek letele neke glave, tako da je “Luda noć” opuštala i vraćala ljude u normalu.

Објава коју дели Tanja Banjanin (@tanjabanjanin) дана 17. Нов 2017. у 2:49 PST

Marko Živić: Umem da budem preiskren, možda i prek, ali mirno spavam

Za Novu godinu Marko je išao kod prijatelja u inostranstvo, a Božić je tradicionalno proveo u porodičnom domu u rodnom Kruševcu.

- Možda to nije uobičajeno, ali ja sam položajnik u svojoj kući. Inače, za Badnje veče od 18 časova u gradu nema žive duše, ali sledećeg dana kafići počinju da rade od sedam ujutru i nastavlja se celodnevna žurka. Moje želje u novoj godini su da putujem, da u martu počnem snimanje serije u kojoj će biti reči o mom Kruševcu, jer smatram da život postoji i posle Bubanj potoka, i to ne samo u formi sela već i urbanih sredina. Očekuju se i nastavci serija “Senke nad Balkanom” i “Psi laju, vetar nosi”, dogovorio sam i snimanje filma sa Amerikancima. Ma, neka bude i pola od svega, neću se žaliti. Što se proslave u kafani tiče, ideja je bila moja. Valjda to ide iz pozorišnog kluba, sve dobre stvari se rešavaju i dešavaju u njemu - tu se dogovaramo oko probe, sumiramo utiske posle premijere. Klub je zanimljiv iz još jednog razloga, kad se svi skupimo sat pre predstave, a ekipa koja je radi je mala porodica, pretresemo sve što nam se u međuvremenu desilo - i ko je bio nervozan i ko se radovao - baš kao što se ukućani nose sa svim radostima i tugama. Upravo zato sam mislio da i nas četvoro treba da se okupimo u nekom našem klubu. Doduše, nije klub, kafana je, ali najvažnije je da smo se na vreme, u ranu zoru vratili kućama.