Legendarni srpski fudbaler Dejan Stanković sija od sreće jer je njegov najstariji sin Filip prošao letnje pripreme sa prvim timom Intera, što je jasan znak da je od oca nasledio gene pobednika
Filip Stanković bio je na pripremama s prvim timom Intera u Švajcarskoj i Španiji, što je ozbiljan pokazatelj da ga milanski klub u budućnosti vidi na poziciji golmana. Njegov tata Dejan Stanković (40), nekadašnja zvezda Intera, s kojim je osvojio Ligu šampiona 2010, ne skriva ponos što je najstariji sin nasledio fudbalski gen.
- Filip ima samo sedamnaest godina i pripreme s prvim timom su zaista velika stvar, na njima je mnogo naučio. Posle toga se vratio u Primaveru, selekciju za mlađe od 20 godina, što je takođe izuzetan uspeh i dokaz da klub ozbiljno računa na njega. To su mi potvrdili i treneri i stručnjaci iz omladinske selekcije kluba.
Imate li neki savet za njega?
- Trudim se da na Filipovu karijeru gledam samo kao otac i njegovi uspesi me čine neizmerno srećnim. Na utakmice idem redovno, uživam da ga posmatram kako brani, ali savete prepuštam trenerima jer smatram da uticaji ne bi trebalo da se prepliću. Ako me nešto pita, tu sam da pomognem.
I Filipova braća, Stefan i Aleksandar, treniraju fudbal?
- Sva trojica su počela da treniraju, ne zbog toga što ih je neko gurao ili terao, nego zato što je to logičan izbor s obzirom na genetiku. I moji majka i otac su se bavili sportom, brat moje supruge Ane Milenko Aćimović imao je vrhunsku sportsku karijeru, pa su deca čitav život okružena fudbalom, te je bilo normalno da se i oni oprobaju u njemu. Drago mi je zbog toga, mislim da je sport sjajna stvar za svako dete. Nisam želeo da ih sputavam, smatram da afiniteti koje imaju u životu treba da budu samo njihovi, nikako proizvod nekog mog pritiska, moranja ili želje.
Nastavak teksta na sledećoj strani...
Vaše prezime nosi veliku dozu odgovornosti?
- Ne želim da opterećujem ni Filipa, ni Stefana, ni Aleksandra time da su moje ime i prezime dosta “teški”. Deca prezime moraju da nose kvalitetno na svojim leđima, ne bi trebalo da dobiju velika krila, ali ni da previše osećaju težinu i pritisak, odnosno treba da budu svoji. Filipova karijera će ići onako kako zasluži svojim trudom i zalaganjem na terenu. Najvažnije je da on uživa u tome što radi, da ima satisfakciju, da je srećan i zadovoljan. To verovatno svaki roditelj želi. Da li ću ja imati naslednika u vrhunskom fudbalu, zaista mi nije prioritet. Na svoje sinove sam ponosan ne zbog fudbala već zato što su dobra i vaspitana deca, a za to je najzaslužnija moja supruga Ana.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Druga sezona kampa “Deki 5” privodi se kraju. Kako je protekla?
- Imali smo ukupno osam smena na Zlatiboru i Kopaoniku i mislim da je ova sezona uspešnija nego prva pošto su došla deca iz više od 30 zemalja, od Novog Zelanda, Australije, Kine do Kanade. S te strane mogu da budem veoma zadovoljan. Osim treninga, decu smo učili i važnim stvarima van terena, fer-pleju, poštovanju protivnika, trenera, roditelja, svemu onome što moraju da imaju da bi izrasli u kvalitetne ljude. To nam i jeste cilj, da pomognemo roditeljima da svoju decu uče kvalitetu, kako na terenu, tako i u životu, i nadam se da smo u tome uspeli. Ponosan sam na taj projekat i verujem da će on značajno doprineti kvalitetu fudbala, kako u Srbiji, tako i u celom svetu.
Zvezde.
