Ana Mihajlovski: Priznajem, kukavica sam!

Pošto je prestala da ide na psihoterapije, zgodna voditeljka, zaštitno lice TV Pink Ana Mihajlovski svoje dileme i probleme rešava tako što uspostavlja unutrašnji dijalog, jer ne želi da opterećuje okolinu

Posle procesa sazrevanja, tokom kojeg je iza sebe ostavila dva bračna brodoloma, televizijska voditeljka Ana Mihajlovski (36) odlučila je da se intelektualno usavršava kako bi svojoj deci, jedanaestogodišnjoj Ivi, devetogodišnjoj Zoji i četvorogodišnjem Petru, uvek davala prave odgovore i pravilno ih usmeravala ka ostvarivanju životnih ciljeva. Danas čita nekoliko knjiga istovremeno i tako nadoknađuje ono što je propustila u vreme kad je bila devojka, kada je, po sopstvenom priznanju, bila mlada i glupa. Njen emotivni status može se najlakše opisati primorskim terminom za tiho i mirno more - bonaca.

- Mislim da se muškarci više ne udvaraju. Puste ponekad poruku na instagramu i to predstavlja maksimum njihove hrabrosti da priđu ženi. Po reakcijama žena na tekstove koje objavljujem na društvenim mrežama, vidim da one danas rade sve, pa se i udvaraju.

Da li je za to možda kriva ženska emancipacija, da je ona dovela do toga da danas žene preuzimaju muške uloge?
- To je veoma široka tema. Ne sviđa mi se što smo danas toliko toga preuzele na sebe. Mi smo i majke, i radnice, i domaćice, i podrazumeva se da budemo lepe. Ne možemo da postignemo to sve, pa i ako uspemo, na nekom polju moramo biti neuspešne. Mislim da je svet mnogo izgubio time što smo mi poželele da budemo jednake u svemu. Možda će me neko sad linčovati zbog ovoga, ali smatram da žena treba da bude žena, a muškarac muškarac.

I da vam priđe u izlasku?

- Više volim kućna okupljanja, kada sa prijateljima igram društvene igre, pričam, zezam se. To mi je lepše nego izlasci u grad, gde svi gledaju u telefone. Ne znam šta to oni rade, ja ili izađem i igram na stolu, ili ne izlazim.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

Kako vidite sebe u budućnosti, šta biste želeli da radite?

- Televiziji fali dobrih emisija. Mislim da je došlo vreme nekih drugih medija. Planiram da se prebacim onlajn, ali nikako da skupim hrabrost za konačan iskorak. U tome vidim sledeći izazov.

Da li ste nekad razmišljali o autorskoj emisiji?
- Jesam, ali danas više ne vidim sebe kao nekog ko ima svoju emisiju. Dugo sam gajila takve želje, ali u našoj zemlji je teško napraviti bilo šta što nosi autorski pečat. Kad gledam ljude koji imaju svoje emisije, čini mi se da su pod konstantnim stresom, a ja se trudim da ga izbegnem.

U kom trenutku života ste rekli sebi: “Neću više da se nerviram i stresiram oko gluposti”?

- To je stvar odluke, i vežbe. Mislim da mi se to dogodilo oko 34. Dotad sam želela da menjam svet i stvari za koje sam mislila da ne funkcionišu kako treba, bila sam idealista kao i većina mladih ljudi. Onda sam sazrela, ti ideali su nestali i sad sam u fazonu znam na šta mogu da utičem, šta treba da menjam, a na šta ne mogu da utičem i šta ne treba da me zanima uopšte. I tako se smanjuje nivo stresa.

Da li je tačno da se žena u tridesetim nalazi na vrhuncu snage, lepote, pameti?
- Jeste. To je vreme kada prestanemo da maltretiramo sebe oko raznih gluposti, kad shvatimo koje su stvari bitne, a koje nisu uopšte. Kad shvatimo, odnosno prihvatimo to ko smo. Mislim da je to dobro vreme.

Jeste li znali u šta se upuštate kad ste postali majka?
- Ma, to niko ne zna. Šta znači biti roditelj shvatite tek kad dobijete dete. To je neka druga dimenzija, promeni se sve u vama. Ali ne odmah. Ljudi misle da će čim se rodi dete postati druga osoba, a i to dolazi s vremenom. Polako vam se potpuno promene prioriteti, pogled na svet.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

Kako određujete životne prioritete?
- Nameću se sami i menjaju se s godinama. Prioriteti nisu ništa zakucano, promenljiva su kategorija. Kod nas postoje četiri različite generacije u kući i svi imaju svoje prioritete, pa i moji varijaju u odnosu na to.

Planirate li vi da napišete roman?
- Tekstove koje postujem na društvenim mrežama napišem za dva minuta, a oni su rezultat svakodnevnog promišljanja o ljudima, stvarima, pojavama u društvu. Ne bih sad da kažem da ću napisati knjigu i da time izazovem sve pisce ovog sveta, ali ne mogu reći ni da ne želim. Imam toliko napisanih stvari koje čuvam i koje čekaju da ugledaju svetlost dana. Ali nemam hrabrosti za to. Još 10-15 godina čitanja i širenja vidika, pa ću se onda možda usuditi da napišem nešto. A možda i ne.

Ne delujete kao neko kome manjka hrabrosti.
- Kada celog života predstavljate nešto što je tuđe, nalazite se u bezbednoj zoni, uvek možete da se ogradite i kažete - to nije moje. Kad vodite emisiju, prezentujete tuđe stvari. Naravno, ima tu i vašeg ličnog pečata, ali pisanje je nešto što je samo vaše. I evo, priznajem, kukavica sam i bojim se da iznesem na svetlost dana nešto što je samo moje.

Šta čitate?
- Trenutno čitam Ničea, “Volju za moć”. Čitam po nekoliko knjiga u isto vreme, trudim se da nadoknadim sve ono što nisam pročitala kad sam bila mlada i glupa. I onda uzmem tako nekog filozofa - samo da bi mi obesmislio čitavo postojanje. Ima tu dobrih stvari, baš kod Ničea postoji pasus koji ću sad parafrazirati: ne postoji nijedan ultimativni unuverzum koji će odrediti šta je normalno u našem univerzumu. Kad tako postavite stvari, život je mnogo lakši i lepši. I Niče je govorio da je svet došao do kraja, da više nemamo gde. Kad pročitate tako nešto, vidite da je sve relativno i da svako vreme ima svoje probleme. Volim filozofiju, to je prava stvar.

S kim razgovarate o stvarima koje vas muče?
- Sve manje pričam sa prijateljima, razgovaram sama sa sobom. Sa prijateljima treba provoditi vreme u zabavi i veselju, a ne u razgovoru o životu. Pričam sa sobom, da ne bih davila druge.

Idete li na psihoterapiju?
- Išla sam kad mi je to bilo potrebno i mislim da sam izvukla najbolje iz toga. Psihoterapija nije za svakog, koliko je ona delotvorna zavisi od osobe. Mnogo možemo naučiti o sebi samo ako slušamo, ako osluškujemo svet oko nas. I od budale možemo da naučimo nešto. Danas tako gledam na stvari i trudim se da što više upijam sve oko sebe, da se smirim, posmatram, radim na sebi.