Perspektivna glumica Miona Marković ima plan: Ne želim petoro dece, već karijeru Milene Dravić!
07.11.2020 14:00
Foto:
Glumica Miona Marković prvi put govori kako su joj razgovori sa stručnjakom za mentalno zdravlje pomogli da popravi sebe i da osvetli vlastite probleme sa kojima se uhvatila u koštac.
Glumica Miona Marković (24) pokazala je u “Žigosanima u reketu” veliki dramski potencijal, koji je potvrdila upečatljivom ulogom u seriji “Močvara” gde igra lik narkomanke Marijane. Posao ne bi tako dobro odradila da nije istražila najdublje niše svoje ličnosti i dosadašnjeg životnog iskustva, što je naučila tokom odlazaka na psihoterapiju. Za Gloriju prvi put govori koliko su joj posete terapeutu pomogle da spozna sebe i da nema bojazan da se ogoli pred drugima, što joj je korisno i u glumi, kojoj daje celu sebe.
- Odlasci na psihoterapije sastavni su deo mentalne higijene. Za glumca je posebno važno da upozna sebe, pošto radi sa sobom i ličnim iskustvom. Posle određenog broja terapija shvatite na koji način razmišljate i naučite da sve sagledavate objektivno. Mnogi zamišljaju psihoterapije kao raspadanje ličnosti. Tako sam i ja mislila u početku. Međutim, kasnije uvidite da dopirete do mehanizama razmišljanja i odbrane. One koji su dobri zadržavate, a loše odbacujete. To je blagotvorno.
Pročitajte i: Miona Marković: Ples zavođenja i strasti
Miona ističe da je važno da se ostvari odnos poverenja s terapeutom.
- Nisam osećala strah od otvaranja pred drugom osobom jer u glumi morate imati hrabrost da sami izađete na scenu. Smatram da sam previše otvorena, da mnogo pričam o sebi. Lako mi je i da otkrijem svoje najveće probleme, a trebalo bi da naučim da to ne radim. Imam i ja neke boljke, samo su one skrivene iza mog osmeha i vedrine.
Drmanje kaveza!
Psihoterapija ne znači otići jednom kod terapeuta i rasplakati se.
- Taj proces traje, jer terapeut treba da vas upozna, a vi da shvatite da li vam to prija ili ne. Nekom je terapija odlazak u crkvu, gde se ispovedi, a nekom je to planinarenje. Posle nekoliko seansi, kada razumete kako ste i zašto reagovali u određenoj prilici i kako drugi razmišljaju, drugačije doživljavate ljude i situacije, sve vam postaje jasnije. Mnoge stvari vas, nakon tog saznanja, više ne iznenađuju, iako u našim nepredvidivim životima uvek bude nečega što nas iznova iznenadi.
Posle svake terapije oseća olakšanje.
- Međutim, zna to i da boli. Nekada neko mora da vam uzdrma kavez kako biste znali da treba da izađete iz njega. Jer tek kada vas poremete, shvatite šta bi trebalo da ispravite.
Tokom razgovora s terapeutom glumica doživljava emotivni rolerkouster.
- Taj vulkan emocija se dešava svima, samo različito reagujemo. Neko toga nije svestan, neko to procesuira kroz snove, neko se prepušta alkoholu, a neko sedne preko puta terapeuta pa pričom brže dođe do zaključaka. Ljudi imaju problem kada osećaju negativne emocije poput zavisti, besa ili ljubomore. Terapije upravo služe da naučimo kako da se ophodimo prema tim emocijama. Mi znamo da budemo tu za najbliže, porodicu i prijatelje, a često ne umemo da osvetlimo vlastite probleme.
Upravo to nije uspela Marijana u seriji “Močvara”, lik koji je Mioni bio veliki izazov i zbog kog je propušila.
- Još na kastingu sam uvidela da taj lik puši, pa sam u 23. godini prvi put zapalila cigaretu i naučila da pušim. Kada sam završila snimanje, ostavila sam cigarete na dva meseca, ali sam im se vratila. Duvan je sad moj jedini porok.
Otkriva i da se plašila te uloge jer je mnogo slojevita.
- Imala sam tremu. Pošto igram majku ubice, a treba opravdati lik, dosta sam istraživala njenu biografiju. U razgovoru sa rediteljem Olegom Novkovićem došla sam do repera za moj lik. To je Marijana Fejtful, neobična ličnost, koja je rođena kao grofica a završila je na ulici kao zavisnica od heroina. Moja Marijana je predstavnik generacije osamdesetih i devedesetih godina koju je heroinska zavisnost uništila. Kada bih posle snimanja došla kući, plakala sam jer mi je bilo žao mog lika.
Kritičari pomažu.
To emotivno pražnjenje bilo joj je važno, baš kao i mišljenje reditelja Novkovića i njegove supruge, scenaristkinje Milene Marković, koja joj je tetka.
- Olegu najviše verujem. Redovno dolazi na moje ispite i predstave i kaže mi iskreno da li sam bila dobra ili ne. Neću pomisliti da smatra da sam loša glumica ako mi kaže da sam nešto loše uradila. On mi objasni zašto je to loše. Retko ko ima takav pristup. Nikada ne sumnjam da on ne veruje u mene. Pravi je pedagog. Ne sudi o meni na osnovu poslednjeg izvođenja već na osnovu kompletnog igranja. A Milena ne voli da me ocenjuje. Kad god igram, ona se skloni, pošto je to za nju suviše lično, emotivno. Njihovo mišljenje mi je važno jer mi oni dođu kao roditelji u industriji. Njih dvoje su mi nekad veći autoritet od mame i tate jer više razumeju posao.
Pročitajte i: Miona Marković: Sve se vrti oko šipke
View this post on Instagram
Uz tetkin i tečin sud, važno joj je i mišljenje roditelja, oca Predraga Markovića, istoričara, i majke Vladane Ivković Marković, diplomiranog producenta, koja već godinama radi u Biblioteci grada Beograda.
- Godine su pokazale da mama i tata izuzetno umeju da iskažu dobru kritiku. Tata nađe pravu meru, a mama je najsurovija. Zna da mi kaže da nisam uverljiva, što je najgora uvreda za glumca. Ona to radi iz straha jer želi da sam najbolja.
I dok joj je do diplome Fakulteta dramskih umetnosti ostalo još tri ispita, Miona se raduje svakom glumačkom zadatku. U postavi je dve predstave, u “Putujućem pozorištu Šopalović” u JDP-u i u mjuziklu “Cigani lete u nebo” u Pozorištu na Terazijama, u kojem je želela da igra još kao osnovac, kada ga je prvi put gledala. Međutim, film je njena najveća želja. Inostranu karijeru ne planira, ali je ne bi odbila. Nije joj problem da se obnaži pred kamerama ili da usavrši koju god veštinu koja se traži, pa makar trebalo za studentski film da nauči da svira akustičnu gitaru.
Emotivno je zadovoljna, ali sebe još ne vidi ni kao suprugu ni kao majku.
- Volela bih da idem glumačkim putem Milene Dravić, a ne da budem majka petoro dece.
Povezane vesti.
Najnovije.
Zvezde.
