Milan Marić u ulozi Tome Zdravkovića: Ogromna odgovornost!

Poroci nisu moj sport

Suprotno velikoj seti koju je Toma Zdravković nosio u sebi, glumac Milan Marić (30), koji igra pevača narodne muzike, kompozitora i pesnika u filmu i seriji “Toma” čiji se kadrovi uveliko beleže, s vedrinom i osmehom dočekuje nas na snimanju u Beogradu.

U odelu iz osamdesetih, sa maskom kojom dominira poveći nos, dramski umetnik stoički podnosi vrelinu reflektora u tropski ugrejanom Beogradu. Priliku da na ekranu ispriča tužnu sudbinu jedne od najvećih zvezda bivše Jugoslavije prihvatio je bez razmišljanja, a time i odgovornost koju nosi taj zadatak zbog kog je imao tremu.

Ponosni roditelji Viktor i Aleksandra Troicki izabrali ime za ćerkicu

- Ogromna je odgovornost igrati Tomu. Skoro svaki čovek na prostorima bivše Jugoslavije ima svoj doživljaj kakav je on bio i šta je značio tada, a šta danas predstavlja. Toma je simbol tog prošlog, lepog vremena. Neverovatna je koincidencija njegove smrti sa raspadom te zemlje u kojoj je doživeo slavu, a krenuo je iz nekog malog sela na jugu Srbije, došao, prošao, proputovao, otišao i bio i ostao to što je i danas. Narodu je pružio mnogo emocija. To je ogroman uspeh, koji generiše veliku obavezu za mene kao glumca koji tumači Tomu.

Budući da je posvećenik poslu, Marić je pred snimanje predano istraživao o pevaču, čitao i gledao njegove intervjue, razgovarao sa njegovim kolegama i rodbinom.

- Sakupljao sam fine nijanse koje su meni kao glumcu zanimljive o Tomi. U dogovoru sa rediteljem Draganom Bjelogrlićem rešio sam da ne želim da radim imitaciju. Želim da napravim nekog mog, autentičnog Tomu. Ljudi se prvo pitaju da li ja uopšte ličim na njega i kako mogu da ga igram? E, to mi je izazov - priča Milan, koji sve vreme snimanja nosi protetički nos, nalik Tominom, dodajući da su “skoro pa srasli”.

Bred Pit i Dženifer Aniston: ljubav ili zabluda?

Pokušavajući da razume pevača, glumac je duboko uronio u shvatanje boemskog načina života.

- Pitanje je šta je to što mi romantizujemo i nazivamo boemstvom. Da li je boemstvo zaista toliko romantično ili iza toga stoji neka teža priča koja nagoni na takav život za koji mi, koji rekreativno idemo u kafanu, kažemo: nekad je baš lepo bilo biti boem. Nažalost, Toma je završio prerano. Interesuje me ta njegova autodestruktivnost, to što ga je mnogo koštalo, što ga je grizlo, što mu nije davalo mira u svoj toj slavi i ostvarenju jugoslovenskog sna i popularnosti, to što ga je vuklo na dno. Kontrastno, on je iz tog dna stvarao najlepše stvari. I ta ekipa s kojom se on družio bila je atipična. Najbliži prijatelji bili su mu glumac Zoran Radmilović i pesnik Mika Antić. Svu trojicu je zadesila vrlo slična sudbina: umrli su od raka, otišli su prerano, u svojim profesijama bili su fenomenalni a imali su nešto čime su nadograđivali svoju umetnost.

Zgodni grčki princ Ahileas najpoželjniji mladi neženja? (foto)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by NAJVEĆI BOEMI! (@legende.narodne.muzike) on Jul 28, 2020 at 4:36pm PDT

Autodestrukcija

Zdravković je bio pravi boem. Njegovi savremenici svedočili su da je jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sutradan nije imao ni za hleb. Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Bolovao je od raka prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara.

Veruje se da kada je umro nije ostavio iza sebe ni pare za sahranu, jer je sve potrošio na poroke. Umro je 30. septembra 1991. u Beogradu, u 53. godini.

U svom karakteru Milan nema ove Tomine crte, ali ga kao umetnik razume.
- Svi smo mi pomalo boemi. Nemam tu autodestruktivnu crtu koju ima većina beoma, kakav je i Toma bio. Nisam poročan tip. Moj sport nije alkohol, niti drugi poroci. Uz boemstvo tog Tominog doba išli su piće, kocka i žene.

Da bi što vernije dočarao talenat i ekspresiju koje je Zdravković nosio, Milan Marić je pred snimanje uzimao časove pevanja.

Nikol Kidman ni bleda senka nekada najlepše žene Holivuda

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @foto.nostalgija on Aug 5, 2020 at 2:37am PDT

- Volim da pevam, ali me je teško slušati. Morao sam da prođem sa profesionalcima kroz tehnike pevanja bez obzira na to da li će na kraju, u filmu i seriji, biti moj glas u pesmama ili ne. Poželeo sam da propevam koliko god je to moguće shodno mojim kapacitetima. Iako pevački nastupi izgledaju slično mom glumačkom poslu, oni su mi bili najveća nepoznanica dok sam mapirao sve ono što ću ja ugraditi u mog Tomu. Ti nastupi tokom koncerata liče na pozorište, ali nisu teatar. Isto se prenose emocije, glumi se, diže se masa, barata se njihovima osećanjima kroz repertoar, međutim, mi glumci to u pozorištu radimo drugačije. Takođe manipulišemo emocijama ljudi u publici, ali pre svega tekstom - objašnjava glumac koji ima svoje omiljene Tomine pesme: “Tužno leto” i “Za Ljiljanu”, koju je pevač, prema tvrdnjama nekih, posvetio glumici Ljiljani Blagojević.