Od kada je pre tri godine otkrila stojeće veslanje na vodi, glumica Milena Vasić koristi svaki slobodan dan da u prirodi regeneriše psihu i telo, što joj posebno pomaže u poslednjih pet meseci koliko su pozorišta zatvorena
Pre tri godine glumica MilenaVasić (42) otkrila je veslanje na dasci, odnosno SUP (Stand Up Paddle). Toliko ga je zavolela da danas u šali kaže da je daska njena nova ljubav. Ovog leta, zbog nemogućnosti da putuje van zemlje, obilazi Srbiju, u kojoj je otkrila mnoštvo divnih mesta i predela za praktikovanje pomenutog sporta.
- Bila sam na letovanju na moru i slučajno probala da veslam na dasci. Volim sve sportove, posebno one na vodi. Ja i skijam na vodi. Veslanje na dasci deluje kao da je ništa, a zapravo zahteva ono čemu svi težimo, ali teško postižemo - balans. Zainteresovala sam brojne prijatelje za ovaj sport i ubrzo primetila da su žene mnogo spretnije u njemu, jer prirodno imaju fokus i osećaj za ravnotežu. Posle tog iskustva na moru, nastavila sam da veslam u Beogradu u nekoliko klubova. Sada sam u klubu Red Paddle pošto imaju najbolje daske.
Brzo je savladala prve lekcije, a potom otkrila dasku koja može da se spakuje.
- Nema tu puno učenja. Instruktor vam pokaže osnovne stvari i onda je sve na vama. Potrebni su vam samo osmeh i dobra volja, nije neophodna ni posebna kondicija. Sve je u držanju ravnoteže. Talas zna da iznenadi, pogotovo kontratalas. Teže je na moru, jer su veći talasi, ali ja nisam nikada doživela neku neprijatnost ili povredu. Ovaj sport je potpuno bezbedan i neagresivan. Prednost je i to što daska može da se vozi u svako doba godine. Leti ste u kupaćem kostimu, ako slučajno upadnete u vodu, a zimi u odeći i tada samo više pazite da se ne pokvasite. U poslednjih mesec i po sam aktivnija nego pre.
Otkrila sam dasku koja može da se pakuje, smestim je u kola i odem na destinaciju gde želim da veslam. Tako upoznajem nova mesta i uživam u ovom sportu. Putujem po našoj predivnoj zemlji, svakog vikenda sam negde drugde. I širim ljubav prema veslanju. Društvo mi prave i moje prijateljice. Nedavno smo zajedno bile na Zaovinskom jezeru na Tari i u Perućcu. Sve imamo daske, spakujemo ih i krenemo. Zaovinsko jezero je fantastično, čisto, predivno za kupanje, da ne pominjem kako je lepo za veslanje. Bila sam i na Ćelijama i na jezeru Međuvršje kraj Ovčarsko-kablarske klisure, koja se zbog mnogo manastira zove još i Srpska Sveta Gora.
OTVARANJE ČULA
Radost veslanja na dasci, osim sa prijateljima, deli i sa kćerkom Lanom i sinom Lavom.
- Lana voli da dolazi sa mnom na reku. I ona vesla. Lav je zainteresovan, međutim, još je mali, samo mu je pet godina. On je tek naučio da pliva. Ne može stabilno da stoji na dasci, ali zato uživa da sedi na njoj.
U ovom sportu Milena pronalazi blagodeti za psihu i telo.
- Sada kada su daske koje život znače zatvorene, ja sam našla svoju dasku. Meni kao umetničkom biću veslanje pomaže da jačam koncentraciju, mir, fokus na samu sebe, budi mi lepe misli. Mi stalno nešto planiramo i čekamo neko bolje vreme, a ne razmišljamo o ovom trenutku i onom što ga čini lepim. Veslanje na dasci se odvija u prirodi, koja je sama po sebi lepa, i to svima prija. Sva čula su otvorena, pogotovo čulo vida. Gledate predivne boje, vodu, krajolik. Svaki kraj nosi neku priču. Tu se obogatim i stičem iskustva koja će mi, sigurna sam, jednom trebati. U ovom periodu kada ne možemo da idemo negde dalje, ja i sa porodicom, nevezano za veslanje, putujem po zemlji.
Svakog vikenda odemo negde, ponekad i na dnevne izlete. Ima predivnih mesta u Srbiji koja treba obići. Stalno ste uvereni da je ono što je daleko lepše, a ne vidite ono što vam je ispred nosa. Deca su na ekskurzijama posetila mnoga mesta, pre svega manastire, ali mislim da ih nisu razumeli na pravi način, da nisu shvatili suštinu, i da treba da na takva mesta idu ponovo sa roditeljima, posle sami ili sa svojim društvom, bez gužve i trke da se stigne sto stvari u jednom danu kako se to radi sa školom. Lepo je da odete u manastir, popričate sa monahinjama i monasima i pokušate da razumete suštinu za koju se treba boriti.
Nedavno je završila snimanje serije “Neki bolji ljudi”, a o sveprisutnoj temi pandemije ima svoj stav, koji je, u skladu s njenom prirodom, pozitivan.
- U seriji “Neki bolji ljudi” igram ženu koja se u četrdesetim, posle dvadeset godina braka, razvodi i stavlja sebe u prvi plan, spremna da se posveti vlastitim strahovima, željama i životu. Što se korone tiče, trudim se da i iz ovog iskustva izvučem nešto dobro. Tako gledam na sve u životu. Verujem da je ovo trebalo da se dogodi i da ćemo, ako ne odmah, onda kasnije, shvatiti i zašto je to bilo dobro.
Najnovije.
