Marko Janketić iskreno o poslovnim izazovima: Kako je biti psihopata iz Jasenovca

Srpska kinematografija je poslednjih godina u uzletu. Mnoštvo dobrih minuta je snimljeno, dupke pune premijere svakog srpskog filma širom zemlje govore koliko smo željni bili kvalitetnih filmova, koji sada srećom ne manjkaju.
Neretko je tema novih filmskih ostvarenja srpska istorija, teški trenuci kroz koje je naš narod prolazio tokom svih ratova i prevrata koje je Srbija preživela. Za ovakve komade uvek postoje oprečna mišljenja, ali deluje da ni jedan film nije podigao toliku prašinu kao ,,Dara iz Jasenovca".
Novi film Predraga Gage Antonijevića i Makse Ćatovića ne prestaje da puni rubrike u svim novinama. Bio je u trci za Oskara, međutim nije ušao u uži izbor, kao i za Zlatni Globus. Ono što je izgleda trn u oku svetskoj javnosti ali i regionalnoj je tema filma.

“Dara iz Jasenovca”, snimljena po scenariju Nataše Drakulić prikazuje se trenutno u američkim bioskopima, a premijera u Srbiji planirana je za april. Film je i pre nego što je prikazan podigao buru, stigli su i negativni i pozitivni napisi u medijima o njemu, a opštoj buci horski su sa svih strana doprineli mnogi koji ovo ostvarenje nisu ni pogledali. Zato će srpska i svetska javnost imati prilike da ovaj film pogleda premijerno 20. februara na RTS1 u 20h i moći nakon gledanja da da svoj sud.

Jedna od najnezahvalnijih uloga pripala je mladom Marku Janketiću, koji je za portal Nova.rs otkrio kako i koliko zahtevno je bilo ući u lik i razumeti postupke Maksa Lubardića.

Na pitanje kako je došlo do toga da baš on bude izabran za ulogu psihopate iz Jasenovca, rekao je:
,,Svojevremeno je Tika Stanić imao ideju da to radi i onda mi je rekao: “Pa, ti ličiš na Maksa Luburića”. Na Maksa Luburića, koji je zlikovac gigantskih razmera. Nije mi se dopalo to što ličim na takvog čoveka. Nisam na to obraćao pažnju, ali likom pomalo podsećam na tog monstruma. On je, doduše, bio malo dežmekast, niži od mene… I rekao mi je: “Kad jednom budem pravio film o Jasenovcu, ti ćeš tu da igraš”. U međuvremenu je Gaga Antonijević sa Natašom Drakulić došao do toga da snima film i onda su me zvali."

Pročitajte još: Marko Janketić: Pogled na zvezde s tatom

Za ulogu se mnogo pripremao čitajući arhive i biografije napisane o njemu iz različitih izvora i uglova - hrvatskih, srpskih i nemačkih. Kaže kako je bilo oprečnih mišljenja, neka su mu bila naklonjena, neka ne, ali svakako je teško bilo razumeti njegove postupke i reakcije.

,,Imate fotografije Maksa Luburića sa njegovim ćerkama, sa ženom... Iz tog ugla mi je bilo neverovatno ko su ti ljudi i da li su njihova deca znala da su njihovi očevi i majke bili monstrumi. To mi je bilo zapanjujuće. Kao, brižni porodični ljudi, a ovamo su radili ta zlodela" - bio je iskren glumac.
Nakon odigrane uloge, nakon vremenske distance za Lubardića je imao samo da kaže:
,,Kakav je bio? Odgledajte film, pa ćete videti kakav je iz moje vizure. Zločinac, ratni zločinac, monstrum. Kakav može da bude? Niste valjda očekivali da ću reći da je bio divan i drag čovek? Psihopata, po svim osobinama, po tome kako se probijao kroz život, kako je funkcionisao, napredovao, šta je radio, sve to svedoči o tome da je to bio psihopata. Sadista i psihopata. Psihopate su obično inteligentne, manipulativne, šarmantne osobe, ljudi koji umeju da zavedu. Takav je bio i on, a bio je izuzetno surov. Zlo, eto."

Pročitajte i: Marko Janketić i časovi boemije na kafanskom fakultetu!

Dok je snimao kaže shvatio je šta je ,,glumački mazohizam", ali objašnjava da je kao i svaku ulogu i ovu prihvatio kao zadatak za koji mu je samo trebalo možda malo više vremena nego za neke druge.
,,Trudio sam se na snimanjima, to je taj naš glumački mazohizam, koji je strašan. Negde sam pročitao da kažu “Janketić priča gluposti, posle ovakve uloge moraš da odeš u manastir da se očistiš od zla”. Ljudi ne shvataju šta je gluma, pa onda tako malo paušalno pričaju takve gluposti. Glumac je profesija, u ovom slučaju slična advokatu koji mora da zastupa i brani ubicu, silovatelja, pedofila… Tako i u glumi, kada interpretiraš neku ulogu, kada se njom baviš, nekad igraš i ljude koji su loši, ali ti moraš da ih “braniš”, jer jedino tako možeš da ih odigraš verodostojno, da to bude što bliže istini. Ako smo mi glumci zli zbog toga, onda neka nas kamenuju, pošto vidim da bi nas kamenovali zbog koječega, jer su glumci ovde obično krivci za svašta. I postali smo “najgori ološ” u ovom društvu. Mi smo izgleda koren svih zala." - zaključio je za Novu.rs Janketić.