Pijanista Stefan Đoković: Spartanski život pred koncert

Posle uspešnih koncerata u njujorškom Karnegi Holu, sanktpeterburškom Koloseumu i londonskom Barbikanu, pijanista Stefan Đoković (29) spreman je da i beogradskoj publici u Zadužbini Ilije M. Kolarca 7. septembra predstavi svoj talenat i zanimljivo osmišljen program. Koliko je ozbiljno shvatio novi umetnički izazov, svedoči podatak da je poslednja četiri meseca naporno vežbao svakog dana kako bi dostigao vrhunsku formu i shodno svom perfekcionizmu doveo do savršenstva izvođenje dela Franca Lista i Ludviga van Betovena koje je spremio domaćoj publici.    

Pročitajte i Stefan Đoković tvrdi - Bez njega sve bi bilo nepodnošljivo!

Foto: Dušan Stević

- Najviše volim da nastupam u Srbiji, u Beogradu. Tada osećam veliku odgovornost jer se trudim svim silama da pružim svoje najbolje izdanje. Zbog toga sam poslednjih meseci mnogo, da iskoristim sportski žargon, trenirao. Klavir je instrument koji traži punu posvećenost, naročito za vreme pripreme za koncert. Tada živim spartanski. Sve je podređeno cilju da na koncertu pružim svoj maksimum u datom trenutku. Kako bih sačuvao tetive i zglobove od naprezanja i eventalnih povreda, nisam vežbao u teretani od dana kada je zakazan koncert. Osećam malu pozitivnu tremu pred nastup na Kolarcu. 

VISOKI STANDARDI

Pošto ga nikada nije zadovoljavao prosek, obrazovao se na prestižnim muzičkim školama. Na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu je završio osnovne i master studije, kao i doktorat, da bi se zatim u Londonu, na Guildhallu i Trinityju, usavršavao u oblasti opere.    

- Opera me privlači jer objedinjuje više grana umetnosti, provocira više čula. Ne nazivaju je bez razloga “kraljicom” muzike. Veoma je zahtevna, kako u procesu stvaranja, tako i u interpretaciji. U klasičnoj muzici nema laži i prevare, ne mogu vam pomoći različite elektronske sprave, sempleri ili algoritmi, ako niste talentovani ili uvežbani. Izađete na scenu na kojoj ste samo vaš instrument i vi. Nema skrivanja. Zbog toga je ona preživela vekove i mnogobrojne tehničko-tehnološke revolucije. Mocartove kompozicije i danas se izvode na isti način kao u drugoj polovini 18. veka kada su nastale.

Pročitajte i Anđela Jovanović i Slaven Došlo - Kad glumci prošetaju modnom pistom (foto)

Foto: Dušan Stević

Kao renesansna ličnost 21. veka, Stefana, osim klasične muzike, privlače i druge grane umetnosti. Haljine koje dizajnira nose domaće i inostrane dame koje krasi prefinjeni ukus.

- Zanimaju me, takođe, produkcija i režija. U aprilu sam snimio spot u kome sam izvodio Šopenovu revolucionarnu etidu. Uprkos tome što ima nedovoljno platformi za afirmaciju klasične muzike, kao i činjenice da mediji ne pokazuju dovoljno interesovanja za ono što se radi na ovom polju umetnosti, spot ima više od milion pregleda na jutjubu. To je jasan pokazatelj da publika postoji, da naši ljudi žele drugačije sadržaje od onih koji im se konstantno nameću. Planiram da sa svojim saradnicima snimim još nekoliko video-spotova. Postaviili smo visoke standarde i sad sve što želimo da uradimo mora biti na istom ili višem produkcionom nivou.  Muzika je lekovita. Tokom pandemije virusa korona, posebno u mesecima kad je bilo ograničeno kreatnje, mnogo je ljudi ponovo počelo da sluša klasičnu muziku. Naučno je dokazano da ona ima terapeutska svojstva, da krepi duh i telo.

Pročitajte i Vlatko Stefanovski - Nisam ja najbrži, niti najbolji gitarista na svetu

Foto: Dušan Stević

MALO GODINA, MNOGO PLANOVA

I dok sprema nova iznenađenja u svojoj umetničkoj radionici, Stefan je svestan da se umetnik tokom vremena razvija, da godine fino oblikuju afinitete i izbore u jasan izraz.

- Umetnička ili klasična muzika traži potpunu posvećenost, velika odricanja. Osim što morate svakog dana vežbati po desetak sati, ne samo nekoliko meseci uoči velikog koncerta, život vam se svodi na aerodrome, avione i hotele. Najpoznatiji pijanisti imaju 150-160 koncerata godišnje. To je pritisak koji ja nisam želeo da trpim. Svirao sam u nekim od najprestižnijih koncertnih dvorana na svetu, u onima u koje možete imati nastup samo ukoliko vas pozovu. Od svih tih dvorana, uključujući i Karnegi hol, najveće izbuđenje sam osećao pred nastup u Sankt Peterburgu, na sceni na kojoj su vek pre mene stajali kompozitori čija dela sam izvodio: Sergej Prokofjev i Dmitri Šostakovič. To je koncert koji ću zauvek pamtiti. 

Pročitajte i Žena je, kada se ljubav pokvari, spremna na sve - Ida Prester priča priču o slomljenoj ljubavi

Foto: Dušan Stević

Uprkos ponudama da se umetnički razvija u drugim sredinama, uvek je znao gde pripada. Bez želje za kompromisom, zahvalio se na pozivima čvrsto rešen da živi i stvara u Srbiji. 

- Gde god da sam bio, vukla me je Srbija. I kad sam živeo u Londonu, jedva sam čekao kad ću se vratiti kući. Samo jedno mesto se naziva kućom. Srbija ima snažnu magnetsku silu koja me je uvek vraćala bez obzira gde sam krenuo, na Zapad ili na Istok. Verovatno sam izabrao teži put, ali on je moj i nisam želeo da se prepustim komformizmu koji bi me odveo u kompromis da uradim nešto protiv svoje želje zarad nekog umetničkog ili finansijskog benefita. Ne znam gde će me život odvesti u budućnosti. Imam 29 godina i mnogo planova - priznaje Stefan Đoković.