Ana Stanić: Na dobrom talasu

Pevačica Ana Stanić već dvadeset godina skija na vodi, ali jedini muškarac kog je uspela da ubedi da joj se pridruži jeste njen sin Vuk

Dugotrajni boravci u prirodi, tokom kojih se regeneriše i skuplja snagu za gradski život, doprineli su da Ana Stanić (43) izgleda kao devojčica. Svakog leta provodi dane na jednom od Bečmenskih jezera, u skijaškom klubu Skalar, gde je pre nekoliko godina počela da dolazi sa sedmogodišnjim sinom Vukom, koji je, poput nje, nedavno počeo da uživa u skijanju na vodi. Pevačici ta disciplina ne pomaže samo da ima vitku liniju i savršen ten, već i da bude relaksirana i da lakše podnosi stresne situacije.

- Skijanje na vodi sam zavolela još kao klinka, ali sam njime ozbiljnije počela da se bavim pre dvadesetak godina i ono je postalo važan deo moje svakodnevice leti. Ipak, i posle toliko vremena i dalje imam osećaj da je svaki ulazak u vodu kao skakanje u vatru. Postoji doza neizvesnosti hoćete li uspeti da izađete na površinu a da se ne nagutate vode, kako ćete izvesti određeni pokret... Tu je i pozitivna trema, pa malo i strah. Kad stanem na skiju, u meni se pomeša neverovatna količina uzbuđenja, adrenalina, osećaja pobede. A kad završim, svaki mišić na telu mi bridi. Toliko je silovit taj proces, koji se ni sa čim ne može meriti, sem sa nekim osećajem totalnog mira, nirvane. Skijanje na vodi mi pomaže da napravim balans u životu. I ne samo taj sport već i ta celokupna atmosfera, sve sto ga prati - priroda, ljudi, voda. To sve zajedno čini da se osećam živo, poletno, relaksirano.

SKIJANJE PODMLAĐUJE

Zaljubljenica u adrenalinske sportove, među kojima je i vožnja kajta, sebe nikako jednog dana ne zamišlja kao bakicu koja štrika pred televizorom, nego kao snažnu ženu koja prkosi talasima.

- Sportski sam tip, ne volim mirne aktivnosti, jogu recimo. Izazovniji mi je pilates, koji redovno vežbam. Ali ono što je moja strast, i mislim da to svi znaju, jeste skijanje - zimi na snegu, leti na vodi. Dve godine zaredom učestvujem na takmičenjima u Nacionalnom centru za skijanje na vodi Bečmen i moram priznati da sam fascinirana raznolikošću takmičara. Tamo dolaze ljudi iz celog sveta - Evrope, Azije, Amerike. Upoznala sam čuvenog vozača iz Južnoafričke Republike, biznismena inače, koji ima 55 godina i ide na takmičenja širom planete. Odaje utisak tridesetosmogodišnjaka. Tu je i jedan stariji gospodin, zašao u osmu deceniju, koji se takmiči u kategoriji seniora, i ne mogu da vam objasnim koliko dobro izgleda. Telo mu je kao sajla, kao da je duplo mlađi. Jednostavno, ubeđena sam da ovaj sport podmlađuje ljude. Mnogo bih volela da starim tako - da ne postanem inertna, već da skijam dok god mogu. Ljudi sa takmičenja su moja velika inspiracija i pokazatelj da na taj način treba da se odnosimo prema svom telu i životu uopšte.

I sama je inspiracija onim ženama koje je neko ubedio u to da posle četrdesete i porođaja ne treba da se posvećuju sebi.

- Kako godine prolaze dobijam sve više komplimenata na račun svog izgleda. Mnoge žene su mi rekle da sam im podsticaj da izgledaju bolje. Sećam se koliko je meni u tridesetim, kad sam počinjala da razmišljam o tome kako će se u budućnosti moje lice i telo promeniti nagore, značilo da ugledam neku stariju ženu koja izgleda privlačno, seksi. U poslednje vreme volim da pričam o tome i da u tom smislu delim svoja iskustva. Da nekome budem uteha, motivacija i primer kako svako životno doba ima svoje čari.

Pevačica je čak, nekoliko godina posle porođaja, uspela da povrati takmičarsku formu odranije.

- Često se šalim s prijateljima da sam nakon trudnoće i ulaska u zrelije godine postala salonski skijaš. Ako je hladno, ne ulazim vodu, kad nema sunca, brinem o tome kako ću osušiti kosu. Sada manje rizikujem, ali ljudi iz kluba su me ubedili da sam u takmičarskoj formi. Nisam na vrhunskom nivou da bih ostvarivala vanredne rezultate, ali ispunjavam kriterijume da se takmičim i uzmem pokoju medalju. Uživam na vodi, ali ne zadovoljavam se slobodnom vožnjom, već vežbam u slalom stazi i radim na svojoj tehnici, da budem dobra u okretima, da uspešno hvatam bove, da postanem što sigurnija i da imam što bolji stav.

Kad je u vodi, ne brine o tome kako izgleda.

- Na skijanju sam uvek mokre kose, često sa modricama na telu i apsolutno bez šminke. Izgled je poslednje o čemu razmišljam u tom trenutku, nije mi važno ni kakav kupaći nosim. Tada sam totalno divlja i opuštena i tad sebe najviše volim. Osim toga, bilo bi mi drago da devojke kod kojih se javljaju strahovi u vezi sa promenama fizičkog izgleda, koje plaše priče kako se svaka žena u određenim godinama ugoji, promeni, da joj se opuste stomak i grudi, shvate da to ne mora da se dogodi. Na to utiče i genetika, ali i rad na sebi, a dosta toga je i do mentalnog stava. Ne želim da se zapustim, prvenstveno zbog zdravlja, ali i zbog toga što se lepše osećam kada sam fit. A stalo mi je i do dobre figure - zašto bih menjala stil oblačenja ako sam prešla četrdesetu i ako sam mama? Ne želim nikad da izgledam kao dosadna gospođa.

MUŠKARAC KOJI NIJE REKAO NE

Možda su za njenu fit figuru zaslužni sport i genetika, ali osmeh na lice joj svakodnevno izvlači sin Vuk.

- Volim da provodim vreme sa društvom u prirodi i često dolazim sa drugaricama na skijanje. Dok ja skijam, one se druže, sunčaju, plivaju, čitaju. Ali nije mi pošlo za rukom da neku od njih ubedim u to da je skijanje zabavno i izvodljivo. Zanimljivo je da čak ni supruga nisam uspela da zainteresujem za ovu sportsku disciplinu. Svi to posmatraju kao neku moju stvar. Osim moga sina. To što je Vuk zavoleo skijanje na vodi smatram velikim uspehom. Nisam insistirala na tome, počela sam da ga dovodim u klub da bi se družio sa decom i provodio vreme u prirodi, a onda je sam, nekako prirodno, počeo da uživa u skijanju. Sada mi je na takmičenjima on najveća podrška. Zbog toga imam dodatan stres i tremu, ali uprkos svemu, divno se provodimo.

Nakon ovogodišnjeg takmičenja u skijanju na vodi, u avgustu, Anu očekuju intenzivne pripreme za solistički koncert.

- To bi trebalo da bude 24. oktobra u Centru za kulturu Vlada Divljan. Osim sa svojim bendom, nastupiću i sa simfonijskim orkestrom ansambla Binički. Imala sam ideju da neke moje stare hitove ljudi čuju u simfonijskim aranžmanima, gde će prepoznatljivi zvuk biti mnogo moćniji, dobiće neku novu muzičku i emocionalnu dimenziju. Dosad se nisam publici predstavila na taj način.

Dugoročnije planove od toga ne pravi.

- Vrlo sam spontana i impulsivna osoba i veliku nelagodu mi stvara dugoročno planiranje. Sve planiram samo mesec-dva unapred i kada me pitaju gde i kako vidim sebe za deset godina, moram priznati da sebe ne mogu da zamislim ni za pet. Sviđa mi se sve što je spontano, dani koji počnu na jedan, a završe se na drugi način. Volim iznenadna druženja, putovanja na bum, izlaske koji se dese u trenutku - nikako da se sve unapred zna.