Bojana Barović i Nikola Rokvić: Vreme nežnosti i dobrote

Nakon suočavanja sa brojnim izazovima za vreme pandemije virusa korona, bračnom paru, pevaču Nikoli Rokviću i manekenki Bojani Barović, najvažnije je da kćerki Leoni i sinu Simeonu prenese poruke humanizma i pomogne svima kojima je pomoć potrebna

 

U porodici Rokvić ova, po svemu izazovna 2020. godina sasvim je posebna. Osim što obeležavaju deset godina veze, pevač Nikola i njegova supruga, nekadašnja manekenka Bojana (37), početkom maja proslavili su četvrtu godišnjicu braka, a ubrzo zatim i Nikolin 35. rođendan. Uskoro će i njihova kćerkica Leona oduvati četiri svećice na rođendanskoj torti. Međutim, zbog pandemije slavlja su sveli na vrlo skromnu meru, a najvažnije im je da sačuvaju zdravlje, jedni druge i najbliže.

- Svako jutro kad se probudimo zahvalimo Bogu što smo zdravi, to je u ovo vreme dovoljno. Nikola je veoma posvećen veri, a i ja pored njega, oboma nam je ona vrlo važna sad kad imamo porodicu. Ona je stub i institucija, neizostavni deo srpske porodice. Bitno nam je da u tom pravcu usmerimo i decu jer to daje stabilnost. Ubeđena sam da je čoveku bez vere, posebno u ovako teškim i izazovnim vremenima kao što je ovo današnje, izuzetno teško. Nama je pomogla da se sačuvamo - ubeđena je Bojana, dok Nikola napominje da je to za njega osnova:

- Svakog dana i svakog trenutka shvatam koliko je bitno da u životu budemo zahvalni na svemu onome što imamo: na zdravoj porodici, deci, dobrom poslu, jer sve to može da se promeni ili nestane. Trudim se da živim po hrišćanskim načelima, da budem što bolji, ali i da kao javna ličnost koja ima mogućnost da utiče na ljude to iskoristim u plemenite svrhe. Tokom pandemije sam odlučio da se time ozbiljno bavim, da pomažem pre svega starijima i nemoćnima, i zahvalan sam mnogima koji me podržavaju i što zajednički radimo neke lepe stvari, za dobrobit svih.

Oboje su odgovorni roditelji i trude se da sve oko kćerke Leone i šesnaestomesečnog sina Simeona rade sami. Bojana objašnjava da je tek rođenjem drugog deteta postala svesna nekih stvari.

- S Leonom nisam imala nikakvu pomoć, naši roditelji su je čuvali samo povremeno. Kad je došlo drugo dete, mislila sam da takođe sve mogu sama, pošto sam već iskusna. Međutim, ubrzo sam shvatila da je to nemoguće, jer je bilo situacija kad nisam znala na koga pre da obratim pažnju, posebno kad je Simeon počeo da puzi i hoda. Jednostavno, bilo je neophodno da neko pazi samo na njega, jer i starije dete ima svoje potrebe i očekuje da mu se posvetiš. Sad je sve dosta lakše, on je već veliki dečkić, pravo malo spadalo koje juri na sve strane. Pokušava svašta, vrlo je maštovit, za razliku od sestre koja lepo ume da se zabavi i sama.

Bojana ističe da ona mnogo više vremena provodi sa decom s obzirom na to da Nikola često odsustvuje iz porodičnog doma zbog posla.

- Stroži sam roditelj, jer je malo bez veze da Nikola trenira strogoću kad dođe kući predveče. Ali kad ima vremena i kad smo svi zajedno po čitav dan, onda je to druga priča. Ovako se uveče obično igra s njima, čita im priče, dok ja predstavljam autoritet. To mi je veoma važno. Ne bih volela da osete strah, ali neophodna je određena doza strahopoštovanja, baš kao i discipline. Deca moraju da znaju šta može, a šta ne.

Budući da su oboje odrasli u stabilnim i emotivno veoma povezanim porodicama, najvažnije im je da istim vrednostima nauče potomke.

- Porodica je institucija i uvek joj se vraćam. Dok sam radila kao manekenka, na brojnim putovanjima sretala sam oštećene ljude i gotovo po pravili oni su poticali iz razorenih porodica. Retko se dogodi da je neko otišao lošim putem a da dolazi iz stabilnog okruženja. Ako deca odrastu na čvrstim temeljima, ako im odmalena usadite tradicionalne vrednosti da budu pošteni, časni, dobri ljudi, onda će teško u životu posrnuti. Više od petnaest godina putovala sam širom sveta i nikad nisam bila problematična, iako sam imala potpunu slobodu da radim sve što poželim. Mislim da je razlog ta stabilnost koju su mi pružili roditelji, a ja sad nastojim da to prenesem svojoj deci. Svako od njih ima svoj karakter i ne bih volela da ga suzbijam, nego samo da korigujem neke stvari.

Nerado se odvajaju od kćerke i sina, iako im je povremeno potrebno da se osame.

- Uspevamo da se ponekad posvetimo i sebi, ali to se ne dešava često. Obično tada odemo na ručak ili večeru. Volimo da provodimo vreme s mališanima i veoma nam je važno da oni osete da smo za njih uvek tu. Da izgrade emotivnu stabilnost. Ne razumem roditelje koji ostavljaju decu dadiljama i drugim osobama na čuvanje da bi oni živeli život. Nama dvoma prija da se katkad odvojimo, ali zaista uživamo sa našom decom i trudimo se da i oni uživaju sa nama - kaže Bojana, dok Nikola ističe da je prednost njihovih zanimanja što nemaju određeno radno vreme te uvek mogu da isplaniraju zajedničke aktivnosti, poput odlaska u prirodu ili posete Zoološkom vrtu.

Iako je godinama živela u Americi i gradila uspešnu karijeru, Bojana tvrdi da joj trenutno ne nedostaje ni jedno ni drugo.

- Posao modela je potpuno nepredvidiv i idealan je za mlade, jer nikad ne znaš šta će se dogoditi sutra. Pre nekoliko godina okrenula sam se proizvodnji kozmetike za decu i tome sam posvećena, više me to privlači, mada s vremena na vreme uradim i poneki editorijal. Amerika mi ne fali, posebno ne u poslednjih nekoliko meseci. Srećna sam što smo u Srbiji i što nam deca ovde odrastaju jer su nam ovde porodice, braća i sestre. Mislim da bi Leona i Simeon tamo bili veoma usamljeni, upućeni samo na prijatelje, a ovde nas je baš mnogo, velika smo familija. Ipak, nismo se definitivno pozdravili sa Amerikom, Leona je u njoj rođena i često joj pričam o tome i pokazujem fotografije, da je upoznam sa tim delom sveta. Voleli bismo da jednog dana oboje odu tamo na školovanje.

Nikola je nekoliko meseci unazad pevanje ostavio po strani.

- Sad su važnije druge stvari, a najbitnije je da svi sačuvamo zdravlje i da kriza što pre prođe. Biće pevanja kad se sve završi. Pre dva meseca napravio sam youbox platformu, oko koje ima dosta posla. Zasad smo snimili tridesetak najpopularnijih izvođača iz nekadašnje Jugoslavije, a radimo i live stream koncerte. Dosta sam angažovan i oko humanitarnih akcija, posebno u onoj “Za Sofijin prvi korak”. I moje pevanje komšijama tokom izolacije dobilo je potpuno novu dimenziju kad sam ih sve pozvao da se pridruže naporima da mala Sofija prohoda. Treba biti human i zbog sebe i zbog drugih, to nas čini mnogo boljim osobama.