Darijan Mihajlović: Sve sličnosti Beograda i Berlina

Pozorišni reditelj u nemačkoj prestonici pronašao je pregršt sličnosti sa Beogradom, možda zato i voli tamo da radi predstave, a pre svake premijere obavezno sebe časti u restoranu na poslednjem spratu čuvenog šoping-centra ‘Kadewe’, koji je izgrađen pre skoro jednog veka

U Berlin već dve godine odlazim vrlo često, tamo sam do sada režirao četiri predstave i u tom gradu se osećam odlično, gotovo kao kod kuće. Ne samo zbog posla već i zbog činjenice da je veoma sličan Beogradu. Noćni život, istorija grada, pošto je rušen i iznova podizan, kao i klima, potpuno su mi prepoznatljivi.

Ima i dve reke, Hafel i Špre, i mnogo kanala i jezera. Naziv Berlin potiče od slovenske reči “brlog”, jer su tu nekada bile močvare, a prvo su taj prostor naselila - dva slovenska plemena.

Kada dođete prvi put u nemačku prestonicu, najviše vas zanima - naravno - Berlinski zid. Grad je do 1989. njime bio podeljen na istočni i zapadni deo, i ta podela ga je u mnogo čemu definisala.

Tragove zida danas ćete primetiti samo po diskretnom duplom redu kamenih kocki koje su poređane celom njegovom nekadašnjom dužinom, a prolazio je kroz strogi centar. Najvažnije njegove tačke možete posetiti šetajući se.

Tu ćete pronaći i Muzej zida, kao i kostimirane američke vojnike, sa kojima se možete slikati. Granični prelaz - “Checkpoint Charlie”, jedna je od napoznatijih turističkih atrakcija. Prikazan je u toliko filmova da im se ne zna broj, ali kada dođete do njega, i dalje osećate da je istorija Berlina umnogome podređena toj višedecenijskoj podeli.

Pod lipama

Unter der Linden, ili Ulica ispod lipa, ogromni je bulevar koji morate proći kao neku vrstu inicijacije. Nalazi se u centru Berlina, odnosno Miteu (mite - sredina). Najbolje je krenuti od Aleksanderplaca i šetati do Rajhstaga. Na Aleksanderplacu se nalazi i čuveni TV toranj, koji je izgrađen u vreme socijalizma i bio je vidljiv, baš kao i danas, iz celog grada.

On će vam kada se izgubite biti zvezda vodilja. I meni je više puta bio putokaz ka kući, a na njemu sam prvi put bio posle dve godine. Red je toliki da vas obaveste SMS-om kada možete da uđete, a od kupovine karte do te poruke nekad prođe i četiri-pet sati. Na vrhu je restoran koji se okreće (još jedna sličnost sa Beogradom) i ogroman vidikovac.

Nedaleko od Aleksanderplaca je i takozvana Crvena gradska skupština, a u blizini je Nikolaj firtel, četvrt u kojoj se nalazi najstarija crkva u Berlinu.

Kako dalje napredujete Ulicom ispod lipa nailazite na mnoge slike koje ste viđali u filmovima snimanim u vreme Hladnog rata. Tu su ambasada Rusije, tačnije nekadašnja Sovjetskog Saveza, zatim ona Velike Britanije, kao i američka. Koliko je samo tajnih agenata, od Džejmsa Bonda do Džejsona Borna, trčalo ovim ulicama.

Treš prestonica Evrope

Kada stignete do Parizer placa, došli ste i do Brandenburške kapije i Rajhstaga. Tu će vas “zapljusnuti istorijski plimni talas”, jer su se na tom mestu vodile najžešće borbe za vreme Drugog svetskog rata tokom bitke za Berlin.

Odatle, ako krenete levo, izlazite polako iz Mitea i dolazite do Potsdamer placa, poslovnog centra koji je tridesetih godina bio središte dekadentnog Berlina. Zovu ga i treš prestonicom Evrope. Danas se tu nalazi i supermoderni “Sony” centar u kome je “Imax” bioskop, ali i park posvećen jevrejskim žrtvama nacističkog terora. Taj deo grada je u borbama na kraju Drugog svetskog rata bio potpuno sravnjen sa zemljom.

Ples u ‘Balhausu’

Muzeji su posebna tema i ima ih zaista raznih. Od istorijskih, kao što su Nemački, Jevrejski, Muzej DDR-a, Štazi, do Muzeja kompjuterskih igrica, koji se nalazi u aleji Karla Marksa, jednoj od najlepših socijalističkih arihitektonskih celina.

A možete i da krenete od Museuminsela, odnosno ostrva muzeja, koje se nalazi u Miteu, i idete dalje. Meni se najviše dopada da posetim najpre čuvenu Nefertiti, koja se nalazi u Neues Museumu, pa da onda obilazim ostale.

U Miteu postoje i brodovi koji vas voze u razgledanje grada po reci Špre, i to ne treba propustiti jer ćete Berlin doživeti iz potpuno drugačije perspektive. Mite nije veliki, ali se u njemu nalazi većina znamenitosti i prepun je malih restorana, ispred kojih se nekada čeka u redu po nekoliko sati.

Takav je i “Klarens Balhaus”, gde odem kada radim predstave u Berlinu. To je sala za plesove u kojoj je snimano mnogo filmova, najpoznatiji je Tarantinov, kod nas preveden kao “Prokletnici”. U “Balhausu” se preko dana mogu dobiti časovi plesa, a uveče se igra, i tako je još od 19. veka. Ni u socijalizmu nije bilo drugačije. Iznad se nalazi “Špigelsal” ili Sala ogledala.

U njoj je čuvena nemačka glumica Helena Vajgel upoznala Bertolda Brehta, a Hitler je takođe tu bio gost. O njemu se ređe govori, ali je tako. U “Balhausu” se održavaju i žurke povodom Berlinala, pa je tako i Vim Venders tu proslavio nagradu za životno delo.

Karivurst

Hrana je nemački jednostavna - ako tražite nemačku kuhinju. U “Balhausu” možete probati čuvene bulete, ćufte od mesa, koje su specijalitet Berlina. Poznati je i karivurst, kobasica sa karijem i kečapom. Pitao sam se kako to da je jedno od najčuvenijih nemačkih jela kobasica sa začinom koji dolazi sa Dalekog istoka.

Onda su mi objasnili da je žena po imenu Herta Hojvel dobijala kari i kečap na poklon od britanskih vojnika, bez ideje šta se sa tim radi, pa ih je na kraju sipala preko kobasice i tako je nastala najpoznatija berlinska ulična hrana.

Vesele žene vindzorske

Berlin, naravno, čine i pozorišta. Od čuvenog Brehtovog “Berliner ansambla”, u kome, između ostalih, briljira čuveni Klaus Marija Brandauer, preko “Dojčes teatra”, “Šaubinea” i meni najbližeg “Volksbine teatra”. Predstave koje režiram igraju se u “Amfiteatru”, najposećenijem berlinskom pozorištu, koje se nalazi odmah preko puta Bode muzeja, na obali reke Špre. Kroz njega godišnje prođe oko 150.000 posetilaca.

Tu mi je poslednja premijera izvedena 8. juna ove godine. Režirao sam Šekspirove “Vesele žene vindzorske”, u kojima igraju najbolji nemački glumci. Berlinci vole da dolaze ovde, a komadi se igraju svaki dan, i to mesecima, pred 600 posetilaca. Karte su svuda rasprodate unapred, posebno u vreme najveće pozorišne smotre Nemačke, Teatertrefena.

Mercedesov znak

Berlin ima tri opere, tako da se od kulture u ovom gradu ne možete sakriti. Ogroman broj posetilaca dolazi i zbog klubova, odnosno klabinga. Moje iskustvo je da uvek vodite Nemca sa sobom, jer često ne primaju velike grupe turista. Ništa nije upereno protiv određene nacije, jednostavno ne žele da postanu turistička destinacija. Mislim da im se to i može sudeći po kilometarskim redovima ispred najpoznatijih klubova kao što su “Berghain”, “Renate”, “Keter” (Mačak) ili “Vikend”.

Centar zapadnog Berlina je Kudam, i čuvena šoping-destinacija, ulica Kufurstendam. Oni koji se sećaju knjige i filma “Deca sa stanice Zoo” prepoznaće taj kraj, kao i po velikom znaku “Mercedesa” na soliteru, opet iz filma “Nebo nad Berlinom” Vima Vendersa.

Taj znak i TV toranj na Aleksanderplacu promovisali su kapitalizam ili socijalizam - zavisi sa koje strane podeljenog grada ste bili. U svakom slučaju, odavde se kreće Kudamom sve do čuvenog šoping-centra “Kadewe” (KDW). Na poslednjem spratu su restorani sa hranom i pićem iz celog sveta.

Uvek pred premijeru, sada već tradicionalno, odlazim tamo da se častim. Ovaj tržni centar napravljen je početkom tridesetih godina prošlog veka, pripadao je bogatoj jevrejskoj porodici Herti, zatim im je oduzet, a onda i srušen kada se u njega tokom rata zakucao jedan saveznički avion. Njegovo ponovno otvaranje značilo je za zapadni Berlin uspeh Maršalovog plana, i bio je to prvi znak oporavka zapadnonemačke privrede.

Metroom ili biciklom

Pre nego što uđete u “Kadewe” prolazite pored Vitenberg placa, gde vas na istoriju podseti ogromna tabla na kojoj piše da je ta stanica bila sabirno mesto za koncentracione logore. Da se ne zaboravi.

Dok se vozite Špreom i okolinom Monbižu parka, videćete gde je snimana serija “Domovina”, Gete igrao svoju prvu dramsko delo “Saučesnici” a Tom Tikver proslavio prvu klapu za svoj novi film. Berlin je poznat i po Bouviju, Vendersu, kao i mnogim drugima.

To je grad koji uvek iznova otkrivate, posebno što je svaki kraj, odnosno kic na nemačkom, priča za sebe. U Nojkelnu ćete zateći netaknuto češko selo iz XVIII veka, u Krojcbergu možete jesti baklave i kadaif, a uveče ići u najbolje barove, koji se takođe nalaze u tom delu čuvenom po turskoj emigraciji.

Berlin sam najviše obišao biciklom, a manje savršeno organizovanim metroom. Bicikl me i dalje čeka. Vezan za jednu banderu u Miteu. Da ponovo dođem.