Džej Ramadanovski: Pevač male sujete i velikog srca

Pevač male sujete i velikog srca objašnjava kako je došao na ideju da sećanja na svoje detinjstvo i mladost pretoči u autobiografsko štivo pod nazivom “Bela žena”

Dok se priprema da započne pisanje autobiografije “Bela žena”, pevač Džej Ramadonovski (54) sve zna osim jednog detalja - ko će mu pomoći da svoja sećanja uobliči u književni žanr koji se lako čita i još lakše pamti.

Na predlog prijatelja počeo je ozbiljno da razmišlja da knjigu adaptira u filmski scenario.

- Zovem se Džej Ramadanovski i odrastao sam na Dorćol Menhetnu sa Srbima, Jevrejima, Šiptarima. Prvo sam sisao ćaleta, pa kevu – kaže Džej objašnjavajući šta će se naći u njegovoj autobiografiji.

Za vreme jednog od mnogobrojnih druženja pokojna glumčina Bora Todorović predložio mu je da snimi film inspirisan autobiografijom.

- Moja knjiga “Bela žena” govori o razvojnom putu dečaka koji je tokom boravka u domu za decu bez roditeljskog staranja noćima sanjao belu ženu. Nijednu posebno, ali belu – kaže Džej.

Iako još uvek nije uzeo olovku i papir u ruke, Džej, koji se upravo vratio iz Slovenije gde je za potrebe jednog filma otpevao par stihova, otkriva kako je došao na ideju da u filmu glavnu ulogu tumači naša poznata glumica Anica Dobra.

- Zašto ona? Zato što je poznajem dugo i što je supruga mog dobrog drugara Miće Softića. Zato sam dobio inspiraciju. Kad smo bili u domu, bilo je teško doći do bele žene. Dok sam jednom prilikom pričao s pokojnim Borom Torodorovićem o autobiografiji, rekao sam: “Pa da ubacimo u tu priču Anicu”. Na to mi je Aničin suprug, koji je bio udaljen nekoliko metara od nas u istom lokalu, dobacio: “Nemoj da mi se s njom ljubiš u filmu. Prebiću te”. Zezao se naravno. Tako je krenula priča i ukoliko uskoro završim autobiografiju i uspem da pronađem ekipu koja bi uložila novac u film, bio bih prezadovoljan. Ne zbog novca, da se razumemo, meni pare ne trebaju, ja bih kompletnu zaradu dao za klince iz doma. Jednostavno smatram da bi se ljudima dopalo da pročitaju kako su Srbi, Romi, Jevreji i Šiptari zajedno rasli na Dorćolu.

ETIKA MAJSTORA ZA KLIKERE Autobiografija poznatog pevača sadržaće i melodramske elemente. Jedan od njih je nostalgično sećanje na Dorćol iz vremena kada se nije vodilo računa u kojoj se crkvi moliš.

- Kao klinci igrali smo klikere po celom Dorćolu. Kad zavrtimo kliker, to vam je kao u prvom delu “Kuma”. Nosim u sebi mnogo intersantnih priča. Jedna od njih je sećanje na Etiopljanina, koji je došao u Beograd da studira stomatologiju i zauvek ostao na desnoj obali Save.

Drugi deo knjige pratiće period razdvajanja drugara različite veroispovesti i nacionalnosti.

- Svako je otišao na svoju stranu. Jevrejin je svoje dete odvojio iz grupe i odveo ga tamo gde misli da ono pripada. Nije to učinio da se dete ne bi družilo s nama, već zbog jevrejskog specifičnog ritma života. I to mi je bilo u redu. Ja sam tada postao delikvent, ne kriminalac, i tada je naše društvo polako počelo da se raspada. Svako je krenuo u susret svojoj sudbini. Jedan drugar postaje doktor, drugi stomatolog, Zdravko otvara butike, Šola živi sa Divnom u Švedskoj gde imaju restoran. Svako se na neki svoj način izvukao. A ja? Ja sam bežao i bio po domovima. Tako je bilo. I maštao sam o beloj ženi, naravno. Hoćeš do bele žene, e pa ne može. Unam kako će izgledati autobiografija i film, čak i muzika kakva će biti, iako ne znam nijednu notu.