Ekskluzivno - Ana Stanić otkriva tajne iz svog života!

Pevačica Ana Stanić (44) volela bi da je živela u doba romantizma, zasuzi kad gleda neki patetičan film, ne uspeva da odoli slatkišima, a na odmor iz snova otišla bi bez telefona.

Šta vam je najviše nedostajalo tokom pandemije i samoizolacije?
- Nedostajali su mi koncerti, druženja, kontakti sa ljudima. Okupljanja. Objavila sam novi singl “Moje”, ali nisam mogla ni da pomislim da napravim bilo kakvu promociju ili nastup. Nedavno sam bila na otvaranju jednog fantastičnog bioskopa pa mi je bilo čudno kad sam videla toliko ljudi na jednom mestu. Nedostajalo mi je i da skinem trenerku i sredim se za odlazak među svet, mada sam u početku u tome uživala. Nedostajali su mi zagrljaji sa dragim osobama.

Kako ste provodili vreme?
- Često sam boravila u prirodi, bavila se sportom, sunčala se i uživala u moru. Tamo sam sa ljudima koji su mi dragi mogla da provodim dane na bezbednoj udaljenosti, bez nošenja maske. Odvikla sam se od odlazaka u kafiće i u restorane.

More ili planina?

- Uvek more. Zimi obožavam da skijam, ali more je na prvom mestu. Zavisna sam od slane vode, sunca, sunčanja, udisanja joda.

Za šta nemate dovoljno hrabrosti?
- Za opasne akcije. Ranije sam bila kao kamikaza, uzbuđivalo me je sve što ima dozu avanture, bilo da je to bavljenje sportom ili odlazak na neko mesto na način koji nije preporučljiv.

Gde vidite sebe za deset godina?
- Nisam u stanju da vidim tako daleko. O svojoj budućnosti uvek razmišljam na nivou jedne godine.

Osobina koja je danas precenjena?

- Iskrenost na društvenim mrežama. Neki ljudi sebi daju za pravo da pišu i komentarišu svašta, misleći da su baš oni posebni i pozvani da daju mišljenje o najrazličitijim temama, često bez imalo samokritičnosti i zdravog razuma.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

Jeste li laki na suzama?
- Ni najmanje. Zasuzim kad gledam neki patetičan film ili kad neko dobije medalju, kad se dogodi neka neverovatna herojska priča. Ovako nisam, moji prijatelji me skoro nikad nisu videli da plačem. Mora da se dogodi nešto baš drastično da bih se rasplakala.

U kojoj epohi biste voleli da živite?

- U 18. veku, u doba romantizma, svetskog bola i revolucija. Zamišljam te razgovore intelektualno probuđenih žena i muškaraca na raskošnim evropskim dvorovima. Ali samo nakratko, ne bih tamo živela stalno. Ne znam kako bih se snašla van ovog vremena, ovih naših stanova i kuća, sa revolucijama koje pratimo na TV-u.

Praštate li lako?
- Zavisi. Brzo buknem i posvađam se, ali i oprostim ako mi se neko izvini ili shvatim da sam pogrešila. Kad sagledam svari iz drugog ugla, onda sam i te kako sklona da sve to brzo prevaziđem i zaboravim. Međutim, ukoliko nisam dobila objašnjenje koje me zadovoljava, a odlučim da oprostim, onda ne zaboravljam. Uvek mi je u malom mozgu da me je ta osoba povredila. Mada, ima stvari preko kojih ne prelazim. Godine su me tome naučile, ne mora baš svaki put sve da se prašta.

Uvek vas nasmeje?
- Dobra šala, duhovitost u trenutku, krajnje spontana. Obožavam duhovite ljude koji ni iz čega naprave razlog za smeh.

Kako bi izgledao vaš odmor iz snova?

- Nikad nisam sebi priuštila Maldive ili Sejšele, sva ona mesta koja gledamo na razglednicama. Spavanje u bungalovu na samoj plaži, jutarnje kupanje, sve bez obaveza i telefona.

Kom zadovoljstvu ne možete odoleti?
- Slatkišima.