Ivana Peters i Gordana-Goca Tržan: Kad je bilo najteže, bile smo tu jedna za drugu

Posle mnogo godina međusobnog ignorisanja i negiranja zajedničke prošlosti pevačice Ivana Peters i Gordana-Goca Tržan izgradile su zdravo žensko prijateljstvo u kome nema mesta za sujetu

Iako su odrastale u istom kraju Beograda, bile članice benda Tap 011 i gotovo istovremeno se udale i postale majke, pevačice Gordana-Goca Tržan (44) i Ivana Peters (44) tek pre nekoliko godina počele su da uživaju u zrelom i zdravom ženskom prijateljstvu, oslobođenom bilo kakve umetničke sujete. Posle raspada grupe Tap 011, koja je obeležila muzičku scenu devedesetih, svaka je krenula na svoju stranu, ne razmišljajući mnogo o onoj drugoj. Povremeno su se sretale, čule, ali se nisu družile. Kada su sazrele, prepoznale su se, otkrile koliko dobrote im je bilo nadohvat ruku. Nisu mogle da prestanu da pričaju. Danas rado organizuju zajednička druženja sa celom ekipom grupe Tap 011, a tad im se često pridruže i kćerke, Ivanina Sara (12) i Gocina Lena (11).

Nakon raspada benda otišle ste svaka na svoju stranu. Kada ste ponovo počele intenzivno da se viđate?

Goca: Nas dve smo se rastale u miru, ali svaka sa nekim nerešenim statusima u vezi sa onom drugom. Osim nekih površnih tema kad se sretnemo, nikad nismo ozbiljno razgovarale. Prvi takav razgovor između nas dogodio se tek 2011, kad je ponovo trebalo da nastupamo kao bend Tap 011. Obe smo u međuvremenu postale majke, sazrele kao ličnosti, a neposredno pre tog nastupa u Areni imale i neke lomove u životu. Tek tada, posle mnogo godina, bile smo opuštene da priznamo jedna drugoj koliko smo ranjive i da nijedna nije savršena. To mogu samo oni koji su u zrelim godinama i koji su ozbiljno radili na sebi.

Ivana: Ja sam tek tada shvatila da nas dve imamo mnogo više zajedničkih osobina nego što sam verovala. Naše navodne razlike su u mladosti samo bile prenaglašene, pa su se zato primećivale, ali su s vremenom i one izbledele.

Kako danas izgleda vaše prijateljstvo?

Goca: Ima mnogo žena sa javne scene koje poštujem, volim, koje mi prijaju i drage su mi, ali sa njima ne delim životne prioritete. Ivana i ja se u tome slažemo. Prošle smo kroz slična iskustva u životu, odrastale istih godina. Volimo mnogo identičnih stvari, čak nam je i muzički ukus isti.
Ivana: Mislim da je na estradi nemoguće ostvariti iskreno prijateljstvo, ali sa Gocom to nije slučaj.

Da li ste zajedno prolazile kroz bitne momente u vašim životima poput rođenja dece, krštenja, venčanja, razvoda, i bile tu jedna za drugu?

Ivana: Uvek smo bile prisutne u životu one druge, ali čini mi se da je naše prijateljstvo počelo tek pre nekoliko godina. Bila sam uz Gocu dok je prolazila kroz razvod jer se njen razlaz sa bivšim suprugom odvijao onda kad smo organizovali koncert.

Goca: Sa Ivanom sam delila i lepe i ružne stvari, kao i sa momcima iz benda. Svi su došli na moje drugo venčanje i ludo smo se proveli. Bilo mi je mnogo drago što su svi tu, jer su oni važan deo mog odrastanja.
Ivana: Na Gocinoj svadbi je čak i moja Sara igrala kolo, što je dotad bilo nezamislivo.

Druže li se vaše kćerke i koliko su slične?

Ivana: Imaju nekih sličnosti, ali su i različite, taman toliko da jedna drugoj budu zanimljive. Ne druže se često, ali kad se vide, lepo se provode. Vezuje ih ljubav prema životinjama i to što obe vole muziku, iako slušaju drugačije stvari.
Goca: Najluđe je to što je Ivana rodila malu Gocu, a ja malu Ivanu. Karakterno, moje dete mi nije slično kao Sara. U životu morate da naučite da nisu svi kao vi i kako da zavolite tog drugog. S vremenom sam naučila da volim i cenim Ivanu jer sam shvatila da je potpuno normalno da postoji neko ko je drugačiji od mene.

O tome šta su mislile jedna o drugoj kada su se upoznale, pročitajte na sledećoj strani...

Sećate li se trenutka kada ste se upoznale?

Goca: Sećam se Ivane iz osnovne škole. Bile smo u različitim smenama, ja sam bila IV2, ona IV3, pa nismo imale isto društvo, ali smo se sretale po kraju jer smo obe živele na Novom Beogradu. Zvanično smo se upoznale na snimanju prve pesme, ali sam je pre toga viđala na televiziji u nekim muzičkim spotovima.
Ivana: Bile smo u nekom malecnom studiju. Sećam se da je Goca nosila dugačku crvenu kariranu suknju i kožnu jaknu. Imala je dugu tamnu kosu i oči namazane u crno. Snimale smo “Opasna po život”.

Šta ste u početku mislile jedna o drugoj?

Goca: Ivana me je veoma nervirala pošto je pevala mnogo bolje i drugačije od mene. Negovala je neki dens-pop-soul stil, koji je meni bio nepoznat jer sam slušala totalno drugačiju muziku. Bavila sam se rokenrolom, pevala u demo bendovima i učestvovala na rok festivalima. Dok sam slušala Ivanu, mislila sam da glumata, a zapravo sam se divila njenom glasu znajući da nikad neću pevati kao ona.
Ivana: Bila sam mlada i stvarno sam preterivala, jer sam tek otkrivala šta sve mogu s glasom. Maltretirala sam sve oko sebe tim pevanjem. Inače, kod Goce me je nerviralo to što nije htela da vežba.

Koja vam je prva asocijacija kad neko pomene Tap 011?

Goca: Naše prvo snimanje spota u Subotici i Milan na magarcu, koji nam je kasnije pobegao. Nas dve koje smo se rvale s konjima, od kojih se jedan zvao Lepa Brena, a drugi Sojka.
Ivana: I smeštaj u nekom pozorištu gde je nas petoro spavalo u jednom velikom krevetu.
Goca: Bili smo mala komuna željna slave. Sve ono što nam se dešavalo činilo je da se osećamo privilegovano.

Jeste li bile svesne svoje popularnosti u to vreme?

Goca: Naša popularnost se dešavala devedesetih, kada su u Srbiji bile sankcije. Ivana, sećaš li se kad smo išli na nastup u jugu i kecu, pa smo ostali bez goriva? Mnogo toga smo zajedno prošli. Odljubljivanja, zaljubljivanja, kojekakve avanture.
Ivana: Na prve probe smo išle autobusom.
Goca: Ma i kasnije, autobusom smo se vozile čak i onda kad smo gostovale u Pinkovoj diskoteci. Tad smo živele u istom kraju, ja sam bila na Bežanijskoj kosi tri, a Ivana na Bežanijskoj kosi jedan i jedna durugu smo čekale kad smo išle na televizijska gostovanja. Kad su počeli da nas prepoznaju, shvatile smo da je sumanuto da se vozimo javnim prevozom, pa smo poslednje pare davale na taksi dok nismo kupile po juga.

Kao dve pevačice u muškom bendu, da li ste se često svađale?

Goca: Nikad se nismo svađale. Kad bi se nazreo neki konflikt, nas dve bismo samo ućutale. Potpuno smo različitog temperamenta. Ja sam pričljiva i netaktična, a Ivana, kao Lavica, misli da je bolje da se povuče kad dođe do sukoba. Konstantno sam imala utisak da idem prema njoj a da se ona povlači.
Ivana: To je zato što ne volim konflikte. Jedine koje imam u životu jesu oni sa najbližom porodicom.

Koja je od vas dve bila popularnija?

Ivana: Uvek sam verovala da svi više vole Gocu. Dok sam ja bila stidljiva, ona je, za razliku od mene, bila potpuno otvorena. Od početka je imala armiju fanova oko sebe, gomilu klinaca koji su je jurili za autogram.
Goca: Bila sam ubeđena da se svi frajeri lože na Ivanu. I danas mislim da je tako.

Šta danas zameraju jedna drugoj, pročitajte na sledećoj strani...

Šta danas zamerate jedna drugoj?

Ivana: I sebi i njoj zameram inertnost kad je u pitanju druženje. Krivo mi je što se ne viđamo češće, pogotovo sad kad se i naše kćerke druže. Ipak, možda je veća krivica na meni jer treba mnogo da me ubeđuju da bih izašla napolje.
Goca: A i kad je konačno ubedimo, zna da se razboli u poslednjem trenutku. Šalim se, ono što ja Ivani zameram, pored toga što nekad nema vremena da se vidimo, jeste to što nije do kraja iskoristila svoj raskošan talenat. Mislim da je mogla da postigne svetski uspeh. Ona je jedina pevačica sa ovih prostora koja je to mogla jer je posedovala vanserijski glas. Ima ga i dalje, ali kad ste mlađi, imate više energije i volje za stvaranje. Zameram joj to što je mogla da bude veoma bogata žena. Sad je bogata na jedan drugi način, ali i osuđena na balkansko tržište.

Da li ste joj to govorili i ranije, u bendu?

Ivana: Pričala mi je to stalno.
Goca: Sigurno da jesam, ali mislim da ona tek sad to shvata. Njen usud je isti kao i kod svih talentovanih ljudi, a to je da su izuzetno lenji. Igraju isključivo na taj svoj talenat, ne shvatajući da uz njega mora da dođe i mnogo rada, odricanja, upornosti. A Ivana je jedna komotna Lavica, uvek je volela da se sunča.

Želite li da snimite duet?

Goca: To je odavno u planu, ali bismo volele da i momci iz benda budu sa nama. Oni se ne bi ljutili da to uradimo same, ali mislim da nije moralno da se to realizuje bez njih.
Ivana: Pokojni Boris Trivan nas je često nagovarao da to uradimo i sećam se da nas je jednom zvao na ručak zbog toga. Tad smo se dogovorile da će se duet definitivno desiti. Izgleda da je potreban neko treći da pogura stvari.