Beogradski glumac u intimnoj abcedi otkriva zbog čega sve češće koristi pridev ljigav, kako praziluk ima dve osobine - zdrav je i svuda viri - i zašto je šala neophodan začin života
a Aristotel. Njegova “Poetika” je odlična za početak.
b Beograd, grad u kome živim.
c Cajlaz, nadimak moga dede i svih njegovih muških potomaka.
č Čizma, kao simbol sile represije.
ć Ćufte, obožavam.
d Drenje (drenova šuma), vraća me u detinjstvo.
dž Džukela, lik koji igram u novoj predstavi.
đ Đurđevak. “Seta me u čedni dan, kad ulicama prodaju đurđevke”, Momčilo Nastasijević.
e Eukaliptus. Divno, izdržljivo drvo.
f Film, moja strast.
g Google, sve i svja.
h Humor, bez njega bi sve bilo dosadno.
i Ikar, to je onaj što se previše približio Suncu.
j Jutro, omiljeni deo dana.
k Kraj. Kraj nije, tek je polovina.
l Lavanda, moj omiljeni cvet.
lj Ljigav. Pridev koji sve češće upotrebljavam.
m Mislim, dakle postojim.
n “Nemanjići - rađanje kraljevine”. Omiljena humoristička emisija.
nj Njujork, zato što nikad ne spava. Odakle mu snaga?
o “Olimp”, predstava koju je u direktnom prenosu gledalo 300.000 ljudi.
p Praziluk, veoma zdrav i svuda viri.
r “Režim ljubavi”, nova predstava u Ateljeu 212.
s “Senke nad Balkanom”. Nije potrebno objašnjenje.
š Šala, začin života.
t Torbari. Imao sam priliku da posetim Australiju i vidim kengure i koale iz blizine. Fantastičan osećaj.
u Unija, kao ono: zajedno smo jači.
v “Vlažnost”. Moja prva glavna uloga u filmu.
z Zavist, jedna loša osobina.
ž Život, kao svetinja.
Zvezde.
