Prvak Drame Narodnog pozorišta smatra da je stres najveći čovekov neprijatelj i skromno priznaje da ima dve želje: da ispravno podigne tri sina i dve kćerke i odglumi Josipa Broza Tita
Istaknuti dramski umetnik Nebojša Dugalić (48) u poslednje vreme je prisutniji na TV ekranima nego inače. Posle “Senki nad Balkanom” gledamo ga u seriji “Jutro će promeniti sve”, u kojoj tumači lik oca koji pokušava da pomogne sinu i kćerki na prekretnici, dok u “Žigosanima u reketu” igra sportskog menadžera koji posrnuli košarkaški klub podiže iz pepela. Poput tih likova, Dugalić se trudi da svemu što radi da smisao, da istraje u naporima da od nesigurnog glumačkog posla pristojno živi, ne želeći da napusti zemlju, kako se pisalo. Ta nevešta novinarska interpretacija danas izaziva smeh na njegovom licu, na kojem se ne može primetiti briga da li mnogo radi i da li ga posao glumca i profesora suviše krade od porodice: supruge Dragane, s kojom je u braku 18 godina, i petoro dece: sinova Vidana (15), Bogdana (14) i Kalina (8) i kćerki Jane (16) i Iline (6).
Nebojša Dugalić: Mi smo ovde naučili da pomoću štapa i kanapa pravimo čuda
Kako priznaje, njegova deca zasad ne pokazuju talenat za glumu i ne zna treba li to da ga čini srećnim.
- Za sada nemaju interesovanja za glumu. Niko svom detetu ne bi poželeo da radi posao kojim se bavi. Dvoje klinaca su okrenuti muzici i imaju dara, a Kalin i Ilina su mali da bi se opredeljivali. Vidan, Bogdan i Jana su više naklonjeni sportu i savremenim tehnologijama - otkriva Nebojša.
Želja mu je da ispravno vaspita decu, a profesionalno da odigra Josipa Broza Tita, jer, kako mu prijatelji kažu, liči na nekadašnjeg predsednika Jugoslavije. U seriji “Žigosani u reketu” tumači uspešnog i ostvarenog Vojislava, koji uz svu moć i novac shvata da mu manjka smisao.
- Njegov smisao se vezuje za vreme kada je igrao košarku, kada je izgarao celim bićem da prekorači granice i osvoji vrhove. Zato kreće drugim smerom. “Žigosani” su pokušaj da se pokaže kako je u svemu moguće čuvati srce, ili barem sačuvati ga najviše što se može. Često nalazimo izgovor da nas okolnosti teraju da se odreknemo srca, života i potencijala zato što nas tobož vreme goni da moramo ovako ili onako.
Nema opštih recepata za očuvanje srca, smatra Dugalić, već je neophodno da čovek bude neprestano budan i pažljiv u odnosu na izazove koji ga zatiču.
- Svaka situacija traži lični odgovor koji bi značio i očuvanje srca. To je kod svakog neponovljiva stvar i teško da tu bilo ko može da daje savete. Važno je da čovek uloži svu snagu da se ne odrekne onog sebe kakvog bi najviše želeo, onoga u čemu je najbolji. Živimo u vremenu kada smo prinuđeni na štošta zato što smatramo kako nemamo previše izbora, brinući da li ćemo imati posla, hoćemo li zaraditi za elementarni život. Duboko verujem da postoji mnogo više mogućnosti nego što mi to mislimo.
Najnovije.
Zvezde.
