Merlin Monro: Fatalna lepotica krila tugu koja je pratila od rođenja

Tajnu Merlin Monro nisu uspeli da objasne ni brojni dokumentarni i igrani filmovi, ni više od stotinu knjiga čiji su autori popisali sve njene brakove i veze sa slavnim muškarcima, poput Frenka Sinatre, Dž. F. Kenedija i Iva Montana, prebrojali svaku tabletu za spavanje ili smirenje koju je popila i do iznemoglosti analizirali sve njene postupke. Kao što ni njena smrt nikad nije do kraja razjašnjena, i sama Merilin ostala je zagonetka, ali nešto je ipak jasno: tuga koja se nadvijala nad njom pratila ju je od samog početka.

Na svet je došla kao Norma Džin Mortenson, na sirotinjskom odeljenju Opšte bolnice u Los Anđelesu, kad se njena majka Gledis već razvela od drugog muža Martina Edvarda Mortensona i pokazivala sve simptome duševne bolesti. Manje od dve nedelje nakon rođenja Gledis ju je dala na usvajanje.

I decenijama nakon smrti njihov trag ne bledi, ali su ipak ostali uskraćeni za Oskara

- Bila sam greška. Majka nije htela da me rodi. Mislim da me nikad nije želela. Verovatno sam joj bila samo smetnja i sramota. Razvedena žena ionako će teško naći muškarca, a ako uz to ima i nezakonito dete... Ipak, tako bih volela da me je želela - rekla je jednom Merilin.

Pre nje, Gledis je u prvom braku rodila dvoje dece, sina Džeka i kćerku Bernis, ali polusestru je Merilin upoznala tek kad je odrasla. Prvi muž nasilnik tukao je Gledis, a onda ju je ostavio i odveo sa sobom decu. Njen drugi brak, s Edvardom Mortensonom, trajao je samo četiri meseca, a tad je već bilo očito da ju je načela psihička bolest - naglo je menjala raspoloženja, padala u depresiju i čula glasove.

Posle razvoda kao da je izgubila kompas pa se u studiju “Consolidated”, gde je radila kao montažerka, upuštala u veze na jednu noć, među ostalima i sa Stenlijem Džifordom, oženjenim muškarcem za kojeg je tvrdila da je biološki otac Norme Džin. Džiford je, međutim, uvek negirao očinstvo, a kad je Merilin jednom htela da stupi u kontakt s njim, poručio joj je da se javi njegovom advokatu.

Kad se Norma Džin napokon vratila majci, u kuću s belim klavirom, na koji je Gledis bila posebno ponosna (i koji je mnogo kasnije na aukciji kupila pevačica Maraja Keri za više od 600 hiljada dolara), nije dugo tamo ostala. Gledis je ponovo završila u psihijatrijskoj ustanovi, gde su joj dijagnostikovali paranoidnu šizofreniju. Zakonski staratelj Norme Džin postala je majčina prijateljica Grejs Godard, koja ju je prvo 1935. otpremila u sirotište (nije se smilovala ni kad je devojčica pred ulazom plakala: “Nisam siroče! Nisam siroče!”), a zatim kod tetke koju uopšte nije poznavala - možda zato što se njen četvrti muž, Dok Godard, i previše zanimao za devojku koja se pretvarala u lepoticu.

Nakon takvog detinjstva i odrastanja nije čudno da je Merilin bila duboko nesigurna i da je upravo zbog očajničke potrebe da bude voljena uvek tražila porodicu i očinsku figuru. Nadala se da će joj to pružiti ljubavnici, kojih je imala bezbroj, ili muževi, koje je zvala “tata”, ali ni sa jednim nije pronašla ljubav i sigurnost za kojima je čeznula.