Ulazak Uroša Đurića u odabrano društvo - poznatog slikara savladale su emocije

Kad je saznao da su njegova dela postala deo stalne kolekcije jednog od najznačajnijih svetskih muzeja, bečke Albertine, slikara Uroša Đurića savladale su emocije jer će se naći uz rame Klea, Pikasa i Monea

Vest da je bečka Albertina, jedan od najpoznatijih evropskih muzeja, u stalnu postavku uvrstila sedam njegovih dela, slikar Uroš Đurić (55) dočekao je potpuno nespreman. Bio je toliko dirnut da mu se pojavila suza u oku.

- To je potpuno nezamislivo za živog autora odavde, iz Srbije. Nestvarno mi je da su moja dela ušla u Albertinu, koja je jedan od najčuvenijih svetskih muzeja, u rangu petrogradskog Ermitaža ili čak pariskog Luvra. U njemu se čuva, između ostalih, i jedna od najvećih svetskih kolekcija crteža i grafike, od Leonarda do Brojgela, Direra.

- Mozak vam se pomuti i kad samo pomislite na sva ta imena. Albertina je muzej nulte kategorije, u to nema nikakve sumnje, i trenutno uopšte ne mogu da zamislim svoja dela tamo. Bilo bi mi lakše da je u pitanju neki drugi autor iz Srbije. Ovako, jednostavno, još nemam odnos prema tome kao prema vrlo jasnom uspehu. Utisci su sveži, nije mi se sve sleglo, biće mi potrebno neko vreme da bih u svemu tome počeo da uživam, jer je to zaista neverovatna stvar.

Uroš Đurić: Trenutak kad se moja žena zapitala “ko je ovaj čovek s kojim imam bebu” 

Odabrano je sedam njegovih radova iz serije “Bespredmetna autonomija” koji su bili u zbirci jednog od najvećih austrijskih kolekcionara Karla Hanca Esla. Uroševa dela on je otkupio 2003. godine posle izložbe “Krv i med” koju je radio kustos Harald Zeman.

- Bio je to prvi put da jedan tako značajan kustos, dvostruki komesar Bijenala u Veneciji, izložbu posveti savremenim umetnicima sa Balkana. Bilo nas je skoro osamdeset iz svih balkanskih zemalja, od eks Jugoslavije do Rumunije, Bugarske i Moldavije. Otkupljena su dela deset umetnika, između ostalih i moja, koja su sada u Albertini. Ovako značajna stvar je nešto što eventualno može da se dogodi umetnicima kao što su Marina Abramović i Raša Todosijević, čija su dela u Tejtu i Boburu, o čemu se kod nas uopšte ne piše.

Apple napokon u Novom Sadu, zvezde napravile šou 

- Imam sreću da sam medijski dosta prisutan, pa je ova vest odjeknula mnogo snažnije nego da se o meni zna samo kao o savremenom umetniku. Da se ne lažemo, jer mene u ovoj državi uglavnom koriste kad treba zabavljati narod, društvo to očekuje. Zabava je jedina prihvaćena kao nešto prikladno, imam utisak, pa sam ja, zapravo, u suštini zabavljač. U Austriji mogu da budem slobodan, nezavisan i uvaženi umetnik. Mnoge moje kolege se iznenade kad shvate koliko sam popularan u narodu, pa im kažem: “Vidite koliko se u Srbiji ceni savremeni umetnik.” Naravno, nemaju pojma o mojoj skrivenoj ulozi zabavljača, koja je ovde dominantna.

Nova pravila igre

Pandemija je znatno uticala i na umetnike i promenila im život, mada Uroš smatra da je za vizuelne umetnosti kriza za nijansu lakša jer se one mogu transponovati i drugim sredstvima, ne samo fizički u galerijama i muzejima.

- Naravno, sasvim je drugačiji doživljaj kad radove vidite uživo. Još je rano govoriti o budućim aktivnostima i položaju umetnika, videćemo kakve će biti dugoročne posledice. Ključno je pitanje kako će se javne finansije raspoređivati u okviru društvenih prioriteta. Ukoliko se izdvajanja izjednače sa onima za zdravstvo ili školstvo, onda smo na konju. Ali ako je istina da je kultura ostala čak i bez predviđenih konkursnih sredstava, odnosno da za nju nije izdvojen ni dinar, onda je to zaista zaprepašćujuće.

- Osim velikih, deklarativnih reči, ništa se ne dešava. Međutim, ne sumnjam u vitalnost ovog naroda, opstali smo i devedesetih, kad su ljudi bili konkretno ugroženi. Odmah smo pronašli način da izgradimo paralelnu mrežu i paralelni život, koji su spasli ovu sredinu od potpunog potonuća.

Uroš Đurić: Volim da ugađam sebi

Nije uplašen ni zabrinut zbog pandemije, kaže da se kod njega strah javlja samo u određenim situacijama.

- Time se bavim samo ako mi se nešto dogodi, onda uključujem sve postojeće snage u borbu. Za sada je potrebna predostrožnost, pošto se suočavamo sa nečim što nije obična kijavica ili grip na koje smo navikli. U poslednje dve decenije imao sam ozbiljna virusna oboljenja i to je zaista vrlo neprijatno. Sa 32 godine preležao sam ovčije boginje i imunitet mi je toliko pao da sam odmah posle toga dobio grip, pa sam se oporavljao više od dva meseca.

- To je stvarno zastrašujuće. A pre nekoliko godina me je napalo nešto slično koroni, danima nisam mogao da dišem. Imao sam utisak da će mi se pluća raspasti svaki put kad se nakašljem. I tada sam prvi put shvatio da od gripa može da se umre. Mada, nisam zamišljao smrt, nego se trudio da pustim tu demonsku silu da samo prođe kroz mene.