Vaja Dujović: Tata je moj najveći kritičar

Posle odlične uloge koju je dala u hit seriji ‘Državni službenik’, glumica Vaja Dujović otkriva kako je gledajući oca, čuvenog dramskog umetnika Vladana Dujovića, rano naučila šta znači biti slobodan umetnik

Kako se serija “Državni službenik” približavala kraju, lik koji tumači Vaja Dujović (29) postajao je sve intrigantniji, a njen odnos sa glavnim junakom, agentom državne službe bezbednosti koga igra Milan Marić, sve komplikovaniji. Da se Vaja i Milan, na malim ekranima supružnici, ne poznaju još sa akademije i ne druže privatno, pitanje je da li bismo dobili jedan od najboljih ljubavnih parova u istoriji produkcije domaćih televizija.

- Pri našem prvom susretu, na nekom od krugova kastinga, ljudi iz produkcije su shvatili da Milan i ja možemo da igramo muža i ženu. Dugo se znamo, studirali smo zajedno, i iz prve smo ukapirali šta treba da radimo. I na akademiji smo imali zajedničke zadatke, pa ovo nije prvi put da tumačimo ljubavni par. Mnogo smo se lepo družili na fakultetu, a onda nas je posao odveo na različite strane, iako se i dalje svi sa klase viđamo. Ovo snimanje je bilo pravo osveženje za Milanov i moj glumački odnos, kao da smo nastavili tamo gde smo stali.

 

Da li ste vi, poput Ane, žena koja proverava svog partnera, koja njuška po njegovim stvarima, prati njegovo kretanje?

- Postoji tu nešto kao otežavajuća okolnost, a to je činjenica da ja, za razliku od nje, nemam dete. Dok sam osmišljavala svoj lik, najviše sam se vodila scenariom i logikom stvari. Napisano je da Ana prati svog muža, da ga proverava, a složićete se da Milan igra poželjnog muškarca. Pročitala sam da je neko za njega napisao kako se retko smeje. Tačno je da on nosi nešto intrigantno u sebi, a većini žena je to vrlo zanimljivo. U građenju likova pomogao nam je i posao kojim se naši junaci bave. Razmišljali smo kakvi su to ljudi koji rade u državnoj bezbednosti, kakvi su odnosi među njima. Ne znam kako bih se ja kao Vaja snašla u takvim okolnostima, ali moja junakinja dobro vlada situacijom, mada joj nikako ne zavidim na poziciji u kojoj se nalazi.

Razmišljate li privatno o zasnivanju porodice?
- Volela bih da imam porodicu jednog dana, naravno, ali ne jurim za tim. Svakako, bilo mi je izazovno da igram majku.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

A o inostranoj karijeri?
- Već sam radila u inostranim produkcijama, jednu seriju na ruskom i film na engleskom jeziku, koji je sniman u Mađarskoj. To su dobra iskustva, ali shvatila sam da je za bavljenje glumom u drugoj zemlji neophodno prevazići jezičku barijeru. Kao mlađoj to mi je bilo privlačnije, sad sam malo realnija.

Može li da se živi od glume u Srbiji?
- Sigurno da može. Bolje, lošije, to je druga priča.

Jeste li se nekad pokajali što ste izabrali glumu za poziv?
- Verovatno jesam. Ne mogu da se setim konkretnog primera, ali sigurno sam se nekad, u nekom naletu nezadovoljstva, zapitala šta mi je sve to trebalo. Ali opet, evo me, tu sam, i dalje se bavim tim poslom.

Da li vam je u glumačkoj karijeri pomoglo ili odmoglo to što ste kćerka poznatog glumca Vladana Dujovića?

- Odrastajući uz tatu shvatila sam šta znači biti slobodan umetnik i nemati klasičan posao od devet do pet. Nisam sigurna da li mi je to pomoglo ili odmoglo, nezgodno mi je možda bilo samo na početku jer nisam znala šta me sve čeka. Nikad me nisu mnogo povezivali sa tatom. Imali smo priliku i da radimo zajedno i bilo je veoma lepo.

Je li vam otac najveći kritičar?
- On, mama, brat. I ljudi koji su mi bliski, zato što oni uglavnom prate i proces mog rada, a i moj razvoj od akademije. Njihova kritika, dobra ili loša, uvek je konstruktivna i dobronamerna.

Šta vam se najviše dopada kod glume?
- Igra. To što mi odrasli imamo priliku da se igramo, što možemo da proučavamo sve te likove i njihove odnose. Svašta iz toga može da izađe, da iznenadi. Volim to što je gluma živa stvar i što nikad nije ista.

Mislite li da i kod nas, kao i u svetu, ima bolje napisanih muških nego ženskih likova?
- Takva je situacija na globalnom nivou. U celokupnoj svetskoj literaturi ima više muških nego ženskih likova. A često i bolje napisanih. To je greota, ali na kraju svakog nađe neka njegova rola.

Ko su vaši uzori?
- U duhovnom smislu to može da bude Vladeta Jerotić, čovek čije reči u ovo vreme društvenih mreža mogu da nas vrate nama samima. Što se posla tiče, glumice koje volim i izuzetno cenim su Meril Strip, Suzan Sarandon, Šarliz Teron, Džulijan Mur, Patriša Arket, Kejt Blančet.

Gde vidite sebe za deset ili dvadeset godina?
- Trenutno uopšte ne mogu sebe da zamislim kao nekog ko ima 50 ili 60 godina.