Vojkan Borisavljević o pesmi "A sad adio": Znao sam da će je pevati na sahrani Ljubiše Samardžića, to emotivno nisam mogao da podnesem

Karijera priznatog kompozitora i dirigenta Vojkana Borisavljevića duga je više od pet decenija, a neke od njegovih pesama i danas žive među mladima.

Објава коју дели Centar za kulturu Smederevo (@centarzakulturusmederevo) дана 26. Јул 2016. у 8:33 PDT

Jedna od njih je i "Odiseja", koja se često izvodi na muzičkim takmičenjima.

Vojkan Borisavljević: Muzika je danas u krizi, fali joj malo duše (video)

-Možda zato što je muzika danas u krizi, pa ljudi posežu za starim pesmama koje na taj način doživljavaju drugu mladost. Ali nije reč samo o mojim pesmama, već i o kompozicijama Arsena Dedića, Kemala Montena, Kornelija Kovača i Zdenka Runjića, koji su sa mnom obeležili zlatno doba jugoslovenske zabavne muzike. To svedoči o kvalitetu tih pesama - rekao je Borisavljević za Novosti.

Објава коју дели JUGOSLAVIJA (YUGOSLAVIA) (@jugoslavija.sfrj) дана 22. Авг 2015. у 7:37 PDT

Takođe, jedna od "evergrin" pesama je i “A sad adio”, koju je komponovao za seriju “Vruć vetar”.

-Nisam mogao da odem na sahranu Ljubiše Samardžića jer sam znao da će je pevati i emotivno to nisam mogao da podnesem. I Miki Jevremović je ispraćen uz tu pesmu. Ko bi pretpostavio da će se pevati na sahranama. Ta pesma se peva i političarima kada odlaze sa vlasti, pevali su Slobi Miloševiću, Mlađanu Dinkiću, nekim gradonačelnicima pod prozorom - kaže čuveni kompozitor i dodaje:

Објава коју дели Ljubiša Samardžić (@ljubisasmokisamardzic) дана 28. Јан 2018. у 4:39 PST

-Pevala se i kada su se slavili ispraćaji u vojsku, ali i u kafanama kad je fajront. Najmasovnije izvođenje pesme “A sad adio” bilo je na stadionu u Budimpešti krajem osamdesetih, kada je Ljubiša Samardžić bio proglašen za glumca godine u Mađarskoj. Smoki je na mađarskom pevao tu pesmu, a 100.000 Mađara ga je pratilo. To je najveći hor koji sam ikada imao u svojoj pesmi.

Interesantna je i priča kako je nastala pesma.

-Nju je za špicu serije otpevao Oliver Dragojević, tad i nikad više! Komponovao sam je u taksiju do aerodroma, a Oliver ju je snimio jedne večeri za 10 minuta u studiju Radio Beograda. Njegov glas je obeležio pesmu, a posle su je mnogi snimili. Lepo sam sarađivao sa Oliverom i žao mi je što se raspala Jugoslavija. To vreme, ta zemlja, kultura, muzika i saradnja među nama, iznedrili su mnogo dobrih stvari. U toj različitosti naroda trudili smo se da se takmičimo i budemo bolji od drugih na pozitivan način, što je donelo nemerljive rezultate - rekao je Vojkan Borisavljević.