Marko Živić: Umem da budem preiskren, možda i prek, ali mirno spavam
09.09.2017 13:00
Četrdesetpetogodišnji glumac često plače kad gleda filmove, noć voli da ispraća uz stihove pesme ‘Pukni zoro’, ne prašta neiskrenost i ne reaguje na tračeve, priželjkuje da vozi ‘formulu jedan’, a najvećim svojim porokom smatra sam život
Zbog kojeg filma ste poslednji put plakali?
- Ima ih dosta, mislim da ako film nema tu emociju, mnogo smo kao publika izgubili.
Šta više volite: komedije ili trilere?
Šta radite kad ste srećni?
- Lupim tada dlan o dlan.
S kim dočekujete zoru?
- Nekad sam, nekad u važnom društvu, nekad u kafani, ali uvek kažem: “Aj, pa pukni zoro.” Uz istu pesmu i lumpujem u kafani.
Koliko vam vremena treba da nekog zavolite?
Kome se uvek poveravate?
- Imam jednu sovu koja mi drži pečat firme, ona je uvek budna i sve zna.
Šta ne praštate sebi, a šta drugima?
- Neiskrenost, umem da budem preiskren, možda i prek, ali mirno spavam jer sam uvek iskren.
Ko vam pegla košulje?
Umete li da skuvate gulaš?
- To je toliko jednostavno da ne znam ko ne ume...
Marko Živić: Dođe trenutak kad te telo izda, kad uprkos želji nemaš snage
A da čuvate tajnu?
- Apsolutno, valjda se zato i kaže čuvanje tajne.
Koliko imate prijatelja?
- Taman. I hvala im što me trpe i što su mi prijatelji.
Kad ste poslednji put pomislili: Šta mi je ovo trebalo?
- Upravo sada.
Gde niste bili, a jedva čekate da odete?
Kako reagujete kad čujete trač o sebi?
- Ne reagujem nikako.
Pamtite li snove?
- Pamtim.
Neostvarena želja?
- Da vozim “formulu jedan”.
Kojim knjigama se celog života vraćate?
- Marks Templton - “Knjiga životnih zakona” i Ivo Andrić - “Znakovi pored puta”.
Imate li neki porok?
- Imam - život.