Zdravko Šotra 88. rođendan je obeležio bez posebnih želja, ali uz puno humora!

Kada je u februaru napunio 88 godina, proslavljeni srpski reditelj Zdravko Šotra pomislio je: “Otkud ja ovde?” Autor kultnih ostvarenja (“Braća po materi”, “Lajanje na zvezde”, “Ivkova slava”, “Više od igre”, “Šešir profesora Koste Vujića”) s nestrpljenjem očekuje reakcije publike na njegov poslednji projekat, film i TV seriju “Aleksandar od Jugoslavije”. Veoma ga je inspirisala sudbina kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji je po svemu što je uradio i kako je razmišljao bio ispred svog vremena.

- Kada sagledate život Aleksandrov, odmah upada u oči da se radi o čoveku kome je sudbina namenila da se hrve sa teškim izazovima i zadacima. Bile su mu dvadeset i četiri godine kada mu je oboleli otac predao komandovanje vojskom u dva Balkanska rata, a 1914. i sva ostala ovlašćenja, te je on jednako uspešno prošao sva iskušenja Prvog svetskog rata. A tek u miru sledili su složeni i teški zadaci oko stvaranja države Južnih Slovena, što je na kraju platio glavom.

Pročitajte i Zdravko Šotra - Umni ljudi su zatvoreni, a kod budala cenim otvorenost

Vidoje Manojlović

U kultnoj seriji “Više od igre” angažovao je srpsku glumačku reprezentaciju. Jedan je od retkih reditelja koji nisu na distanci s glumcima, naprotiv, i stiče se utisak da ih nepogrešivo bira za svoje projekte.

- U seriji “Više od igre” bilo je dosta lepih uloga, dosta posla za tadašnje sjajne glumce. Nažalost, većina nas je napustila. Tu su još Pera Božović, Ljilja Dragutinović, Vlasta Velisavljević, Goran Sultanović i Miodrag-Mića Milovanov. Ne mislim da sam baš uvek nepogrešivo birao glumce, ali tome sam pridavao veliki značaj. Kao mlad i neiskusan reditelj na to sam trošio mnogo energije, a s vremenom iskustvo pomaže sve više.

Pročitajte i Zdravko Šotra - Plemenitost i dobrota su najprecenjenije osobine kod ljudi

Vidoje Manojlović

 

Geni vitalnosti Seriju “Aleksandar od Jugoslavije” i film “Kralj” snimao je u uslovima poštovanja mera zaštite od zaraze virusom korona i zahvalan je celoj ekipi i glumcima: Ljubomiru Bulajiću, Tamari Aleksić, Vesni Čipčić,Nadi Macanković, Nenadu Maričiću, Branislavu Lečiću, Branimiru Brstini, Žarku Lauševiću, Branku Cvejiću i drugima na velikom profesionalizmu.

- Kod ekipe “Aleksandra” najviše cenim što je u uslovima pandemije sačuvala mir i i svest da radimo projekat dosta važan, o istorijskoj ličnosti o kojoj postoje mnoge kontroverze.

Nedavno, 13. februara, napunio je 88 godina. Rođendan je obeležio bez posebnih želja, ali uz puno humora.

- Ništa sebi nisam poželeo. Josip Broz nas je sa dve osmice napustio. Samo se čudim otkud ja ovde.

Krepkog duha, veruje da je za njegovu životnu snagu zaslužno poreklo. Rođen je u hercegovač-
kom selu Kozice u blizini Stoca. Na rodnu kuću čuva lepa sećanja, ali tamo više ne odlazi.

Pročitajte i Melodije koje diraju srce - Po čemu ćemo pamtiti Šotrina ostvarenja

Vidoje Manojlović

- Za moju vitalnost ne mogu da navedem ništa ubedljivije od hercegovačkih gena. Nažalost, mesto gde sam rođen nije pripalo pod srpsku vlast, pa sam prihvatio predivno Trebinje kao rodni kraj.

Formalno je još odavno u penziji, ali sve vreme radi. Planirao je više puta da zauvek sklopi rediteljsku stolicu. Sada o tome ne razmišlja.

- Imam u fioci niz projekata koje nisam uspeo da realizujem. Već dvadeset godina najavljujem “zatvaranje radnje”, pa više ni ja u to ne verujem.

Uživa u svom poslu, koji mu je sada zamena za stare rutine i razonodu.

- Godine, a i pandemija, eleminišu sve navike, pa rad ostaje jedini hobi.

Rado prati rad svojih kolega, a omiljeni autori su mu upravo oni sa ovih prostora.

- Dobar sam sa Dejanom Mijačem, Slobodanom Šijanom, Lordanom Zafranovićem, Goranom Markovićem, Rajkom Grlićem i mnogim drugima.

Ima sina Marka, koji je takođe reditelj, i dva unuka: Luku i Petra.

Autor: Mirjana Tasovac