The Frajle: Sve četiri ili nijedna - kao musketari

Henri Ford svojevremeno je rekao: “Zbližavanje je početak, ostajanje zajedno je napredak, sarađivanje je uspeh”. Uporan rad, vera u sebe i smelost da se bude drugačiji takođe su faktori uspeha. Upravo to nam već više od deset godina pokazuju i dokazuju “The Frajle”, regionalna muzička senzacija. Na ovogodišnjoj dodeli priznanja “Cvet uspeha za ženu zmaja” koje je u “Madlenianumu” organizovalo Udruženje poslovnih žena Srbije, članice popularnog benda bile su gošće ugledne novinarke i voditeljke Tanje Peternek Aleksić.

Iako su vesele Novosađanke danas uspešne dame koje umeju da nose svoju popularnost, do zvezda i pozicije jedne od najslušanijih grupa na ovim prostorima nisu baš lako stigle. Spojila ih je nesrećna ljubav, 2009. godine, kada su išle u Budvu da osvoje jednog momka za Frajlu Maru. Ljubavna misija nije uspela, ali su zato nastale njih četiri. Na brzinu su smislile ime benda i kratko bile “Devojke iz snova”, a onda shvatile da priča može da postane ozbiljnija. Već prva pesma koju su napisale postala je hit, “Ich liebe dich”.

- Kada smo radile drugi album “A strana ljubavi”, toliko smo para potrošile na njega da ga nismo ni snimile do kraja. Umesto 12 pesama snimile smo sedam, pola albuma. (smeh) Drugi deo kasnije je stigao u vidu “B strane ljubavi” - objašnjava Nevena.

- A pošto nismo imale ni novca da se slikamo za omot, jedna drugarica nam je rekla: “Bože, ne mogu da vas gledam tako jadne, ja ću vam platiti fotografisanje” - smeje se Marija.

Ipak, sve vreme su radile punom parom. Bilo je i situacija kada nisu znale koliko su kilometara prešle i u kom gradu su se probudile, što im je u međuvremenu ušlo u “rok službe”.

- Na prvu turneju smo išle autobusom, nismo imale kola. Jelena je spakovala toliki kofer, da je dvoje ljudi unutra moglo da stane. (smeh) Kada smo počele ovu priču, nismo ni znale šta nas sve čeka. Ali, imale smo istu viziju, iste snove, iste želje... - kaže Nevena.

- I kada je bilo najteže, držale smo se zajedno - otkriva Jelena još jednu tajnu njihovog uspeha.

- Počela sam da pišem “Dnevnik četiri frajle”, biće tu puno anegdota. Na primer, kako smo tri sendviča delile na četiri dela. To su trenuci kada se zapitate da li imate dovoljno vere da nastavite dalje, ili ćete odustati jer mislite da se uopšte ne isplati ono što radite. Smejali smo se tada tome. A evo nas sada ovde.

- Imale smo i po nekoliko svirki dnevno, jedva da smo spavale, same smo smišljale odevne kombinacije, usput dogovarale nastupe, šminkale se u kolima... Ali, uvek smo sve stizale. Jednostavno, taj voz je krenuo, mi smo ušle u vagon i više se nije moglo nazad – dodaje Nataša.

Kada je trebalo da nastupe u avionu, 2010. godine, na visini od deset hiljada metara, uslov je bio da idu samo dve, ali njihov odgovor glasio je: “Ne dolazi u obzir”. Ili sve, ili nijedna. Kao četiri musketara.

A kada se četiri žene nađu jednom mestu, teško je da ne sevne bar neka varnica.

- Sve četiri vrlo temperamentne, svaka voli da istera svoje – kaže Nataša.

- Sukobe rešavamo isključivo batinama, ko je jači njegova je poslednja! – šali se Marija.

Za “Frajle” nema pauze, sezona se zahuktava, “bukirane” su za narednih nekoliko meseci. I dalje se slušaju dueti sa aktuelnog albuma “Obraduj me”, a trenutno najviše “Žuta ruža s Dunava” sa Željkom Bebekom.