Renata Ulmanski danas slavi 95. rođendan, a ovo je tajna dugovečnosti naše velike glumice

Legendarnu glumicu i Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju vezuje isti datum rođenja - 29. novembar. Ali, ona je 16 godina starija od bivše države. I svega nekoliko nedelja mlađa od koleginice Mire Banjac.

Nekako uvek nezasluženo skrajnuta kada se pominju najdugovečniji srpski umetnici, a tako impresivna karijera... Velika Renata Ulmanski slavi 95. rođendan.

Miloš Tešić/ATA Images

Prvi na listi najvećih uspeha ostvarila je još davne 1957. godine, kao frajla Juca u prvom jugoslovenskom filmu u boji, „Pop Ćira i pop Spira”, u režiji Soje Jovanović. Nekoliko decenija kasnije, u istoimenoj seriji igrala je frau Gabrijelu, čuveni „seoski telefon”.

Da ne zaboravimo i Milanovu majku iz „Salaša u Malom ritu”. Još je mnogo kultnih ostvarenja zabeleženo u njenoj radnoj biografiji: „Diližansa snova”, „Sivi dom”, „Lepa sela lepo gore”, „Vaga za tačno merenje”...

Pročitajte Legendarna Mira Banjac danas slavi 95. rođendan - Živim da bih radila i radim da bih živela

Dobitnica je brojnih priznanja, pomenimo tek pulsku „Zlatnu arenu”, tri „Sterijine nagrade”, statuetu „Joakim Vujić” za životno delo 2017. godine…

Zvonki osmeh, elegancija, otmenost, šarm - njeni zaštitni znaci od prvog dana. Poznata je i po komičnim likovima iz vojvođanskog života.

- Iako ničim posebno nisam vezana za Vojvodinu, mentalitet prečana mi je najdraži i najbliži. Volim onu njihovu tihu žurbu. Kod Vojvođana vi ne vidite da se žure, a vidite da stižu. Nisu nametljivi, nestrpljivi, zagriženi. Sve ono što ni ja nisam, i što kod drugog ne podnosim.

Jugoslovenska kinoteka

Ipak, Renata ima neke familijarne veze sa severnim krajevima – njena majka Erika bila je Austrijanka.

Prvi susret sa glumačkim pozivom dogodio se još kada je bila dete, odnosno kada se na tavanu njene porodične kuće od Nemaca krio reditelj Erik Hecl, Jevrejin. Kako bi prekratio vreme, devojčici je držao časove glume, o čemu svedoči njena sveska sa beleškama iz 1942. godine.

Prvi angažman dobila je u pozorištu Margite Predić Nušić (ćerka Branislava Nušića), još tokom rata. A posle rata, da naglasimo i to, učestvovala je u brojnim radnim akcijama: od pruge Brčko–Banovići i Sarajeva do Novog Beograda. Mešala je beton.

U prvoj posleratnoj generaciji završila je Dramski strudio pri Narodnom pozorištu u klasi Mate Miloševića i 1947. postala član nacionalnog teatra. U njenoj bogatoj višedecenijskoj karijeri upisano je više od 100 filmova i serija. Predstave da i ne brojimo.

Bila je i članica ansambla Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, u kom je ostala do penzije 1989. godine. No, odlučila je da i dalje bude u akciji.

Stefan Tomašević/ATA Images

Renata je i član Udruženja prevodilaca Srbije – prevodila je sa nemačkog jezika, a tečno govori i engleski, koji je studirala na Filološkom fakultetu. I u poznijim godinama održavala je sportski duh – tri puta nedeljno na Tašu je umela da prepliva kilometar za sat vremena.

- Život još nije završen, iako je prošao. To sam ja. Meni je ostao sad jedan višak života. To nije jednostavno, ali pošto tražim da li nešto dobro može da bude, možda je dobro to što ja imam pravo da ja podvučem crtu, pa da kažem šta smo imali u tom životu - rekla je prošle godine slavna glumica.

Pročitajte Ne možete toliko dobro da me platite koliko ja mogu besplatno da igram - Veliki Bata Stojković danas bi slavio 90. rođendan

- Imali smo svašta. Verovatno smo imali prilježnost, vrednoću. Sa velikim davanjem sam radila. Neću da ređam još, ne znam jesam li imala još koju vrlinu, ali mogu da vam kažem da je jedino što ima iole smisla to je - voleti.

- Volite, volite one do sebe, volite one sa kojima radite, volite, jednostavno trudite se da volite. I kako je rekao Duško Radović - ko ume da voli, neka ništa drugo ne radi.