Brankica Sebastijanović: Zar nije bolje da čuvamo nešto što je naše, pa čak i da to uzdižemo

Glumica Brankica Sebastijanović (26) je vrlo mlada ušla u svet glume. Od uloge Ljiljane Tomić u filmu “Kad ljubav zakasni” i serijama “Samac u braku” i "Sinđelići", mnogo toga se promenilo u životu ove mlade umetnice. Nedavno smo je gledali u ulozi Zone u filmu reditelja Juga Radivojevića “Vrati se, Zone", nastavku legendarnog ostvarenja Zdravka Šotre iz 2002.

Iako je strahovala da li će dostojno zameniti Katarinu Radivojević u istoj ulozi, pobrala je sve pohvale publike koja ju je zavolela zbog njene neposrednosti, iskrenosti i srdačnosti.

Brankica se u razgovoru za "Gloriju" osvrnula na svoje glumačke početke i česte komentare da naše sreije koje su rađene po ugledu na strane, nikad ne zadovoljavaju.

- Prva uloga koju sam imala na filmu bila je Ljiljana u “Kad ljubav zakasni”, novoj ekranizaciji dela Mir Jam “Samac u braku”. Prethodne su rađene sa drugim rediteljem i nešto drugačijom glumačkom postavom, pa su mislili da mi ne možemo da im pariramo. Zatim su usledili “Sinđelići”, adaptacija čuvenih “Seranovih”. Kad smo počeli da ih snimamo, bilo je tvrdnji u javnosti kako mi to ne možemo, da je španska serija nedostižna. Žao mi je što neki ljudi, potpuno nesvesni koliko je teško stvarati u ovo vreme i doći do kvalitetnog scenarija, unapred prekorevaju i bivaju zajedljivi. Zar nije bolje da čuvamo nešto što je naše, pa čak i da to uzdižemo i govorimo kako je dobro?