Otkrivajući tajne velikog plavetnila u detinjstvu i čitajući priču Branka Milićevića Kockice, mladi dramski umetnik Ivan Mihailović zaključio je da postoji tajna veza između ronjenja i glume
Iako na prvi pogled deluje kao smotanko i potpuni štreber, glumac Ivan Mihailović (30) neustrašivi je ronilac koji koristi svaku priliku da zaroni u veliko plavetnilo kako bi istražio morske dubine. Kao neko ko je počeo da roni sa četiri-pet godina, bio je idealan izbor za ulogu profesionalnog ronioca, inače migranta, u predstavi “Stvaranje čoveka” u Ateljeu 212, svom matičnom pozorištu.
Ivan Mihailović: Šta da radiš s daskom kad si na Baliju (foto)
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
- Prvo sam naučio da ronim, pa tek onda da plivam. Često sam boravio kod bake i deke u Herceg Novom. Tamo sam upoznao koleginicu Draganu Dabović mnogo pre nego što smo izabrali da upišemo glumu. Sa osam godina sam počeo da ronim na dah, a malo kasnije završio kurs ronjenja sa bocom. Iako totalno različita, oba tipa ronjenja su mi jednako zanimljiva. Imam i ronilačku knjižicu i prvu zvezdu.
Prvi džeparac zaradio je prodajući ulov iz mora kafanama u Herceg Novom.
- Kao mali lovio sam ribe. Danas to ne radim, ali sam u to vreme sa dečacima svojih godina odlazio na jutarnje i večernje ronjenje. Čitave dane smo provodili na plaži i u moru. Prodavali smo ribu, hobotnice i ostale morske živuljke kafanama i nikad nismo uzimali pare od roditelja. Jednom prilikom sam izronio sto evra. Verovatno je nekome ispalo sa jahte. Bio sam klinac i to je za mene bila velika suma.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
VUKOVAC U MORU
Ronjenje ga je spojilo s drugim kolegama koje dele istu strast. Odvažno je zaronio u morske dubine s Vukom Kostićem. Pošto je neke drugare s klase “navukao” na podvodne avanture, shvatio je da postoji neka tajna veza između glumaca i ronjenja.
Ivan Mihailović: Tajni randevu s pijanim šaranom
- Vuk me je upoznao s velikim ronilačkim tajnama. S njim i njegovim bratom Nestorom, koji je instruktor ronjenja i ima sve moguće zvezde i dozvole, provodio sam mnogo vremena u Bigovu. Sa mnom su počeli da rone prijatelji sa klase Stojan Đorđević i Miodrag Radonjić. Zaranjali smo na veoma lepim mestima u Crnoj Gori, a u Tajlandu nam se pridružio i Miloš Biković. Inače, jedan od vodećih ronilaca Beograda je Branko Kockica. On je napisao divnu priču o ronjenju pod nazivom “Katarza”. Sve što bih rekao na tu temu nije ni upola dobro kao što je tu ispričano. Branko opisuje strast koju oseća prema ronjenju i divni beli mehur koji se vidi na površini vode kad ste vi duboko ispod.
Gde god da putuje u prtljagu uvek ima masku.
- Nosim je i kad idem na planinu, jer nikad se ne zna, možda baš tamo postoji mogućnost da zaronim. Ronjenje je važan deo mog života. Doživljavam ga kao vrstu meditacije i kao potpunu slobodu. Ne postoje reči koje mogu da opišu osećaj koji se javi kad ste pod vodom, kad čujete svoje otkucaje srca i kad ne postoji svet iznad vas. Tada živite samo u sadašnjem trenutku, u datoj sekundi. Nikad nisam toliko u sadašnjosti kao kada ronim.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Slučajni partneri: Ivan Mihailović se odlično zabavlja u pauzi snimanja (foto)
Pod vodom ne obara rekorde, niti juri priznanja.
- Postoje dva pravila u ronjenju, ona stoje na početku svakog udžbenika i veoma su važna. Prvo je da nikad ne prestanete da dišete, a drugo da nikad ne ronite sami. Pored njih, meni je osnovno i to da poštujete prirodu i ne idete preko svojih mogućnosti. Iako često sanjam da dišem pod vodom, svestan sam da to nikada neću moći. Treba da poštujete more u koje ulazite, a koje je mnogo veće od vas, i ponašate se u skladu sa njegovim principima.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Roneći, razvio je svest o neophodnosti očuvanja životne sredine.
- Kad sam prvi put otišao u Tajland, otkrio sam koliko je podvodni svet šarenolik, magičan, beskrajan. Video sam mnogo novih riba, morskih životinja, korala. Shvatio sam da je ova planeta na kojoj smo rođeni zapravo nedovoljno istražena i da mi često zaboravljamo da živimo na tako predivnom mestu. Kada bi ljudi malo više mislili o tome, sigurno bi uvideli kako treba da povedu računa o svom okruženju.
Zvezde.
