Gorka strana slatke priče: Brojne poznate ličnosti boluju od insulinske rezistencije

Insulinska rezistencija nastaje kad telo proizvodi insulin ali ga otežano apsorbuje, što uzrokuje porast glukoze u krvi

Glumica Sofija Rajović i pevačica Ana Stanić, kao i mnoge druge poznate ličnosti, suočile su se sa insulinskom rezistencijom, odnosno njihovo telo proizvodi insulin ali ga neefikasno koristi. To znači da mišići, masno tkivo i jetra otežano apsorbuju glukozu iz krvi, dok pankreas luči sve više hormona da bi tu apsorpciju omogućio.

Na smanjenu osetljivost ćelija ka insulinu mogu uticati genetske predispozicije, ali i gojaznost, trudnoća, oboljenja poput masne jetre, ateroskleroze i dijabetesa, svakodnevna izloženost stresu, kao i dugoročno uzimanje pojedinih lekova, naročito steroida. Odnosno, kako stručnjaci navode, prosečno svaka treća osoba može da razvije insulinsku rezistenciju već do pedesete godine starosti.
Insulin je hormon koji luči pankreas i koji reguliše razlaganje glukoze i njeno pretvaranje u energiju. Nivo glukoze u krvi raste posle obroka, a koliko, to, između ostalog, zavisi i od toga šta ste jeli. Sva hrana: masti, proteini i ugljeni hidrati, u toku varenja se razlaže na proteine, mikronutriente i glukozu.

Telo koristi proteine i mikronutriente u ćelijskom metabolizmu, za funkcionisanje imunog sistema i ćelijsku obnovu, a glukozu kao gorivo koje se prenosi putem krvotoka do svake ćelije pojedinačno. Naše potrebe za gorivom variraju, ali mozgu je potrebno da nivo glukoze u krvi bude stabilan. Problem sa iskorišćavanjem glukoze izaziva nagomilavanje šećera u krvi. Ako je nivo šećera viši od normalnog, ali nije dovoljno visok da bi se okarakterisao kao dijabetes tipa 2, to stanje se naziva preddijabetes.

Dešava se da oboleli godinama ne znaju da imaju insulinsku rezistenciju, jer u ranim fazama bolest ne daje nikakve simptome. U nekim slučajevima prate je tamni pečati na pozadini vrata, preponama i pod pazuhom. To takođe dovodi do većeg rizika od dijabetesa tipa 2. Insulinska rezistencija može da ošteti krvne sudove i tako prouzrokuje bolesti srca, mozga, a često je i glavni krivac steriliteta.

Da li je neko oboleo od insulinske rezistencije utvrđuje se testovima OGTT (Oral Glucose Tolerance Test) i HbA1C. U oba slučaja uzima se krv iz vene i meri se količina glukoze u njoj.

Terapija, pre svega, podrazumeva promenu načina ishrane, fizičku aktivnost i, u nekim slučajevima, primenu lekova. Iz ishrane treba izbaciti namirnice sa visokim glikemijskim indeksom (nerafinisani šećeri, beli hleb, čips, pomfrit) i uvrstiti hranu bogatu vlaknima: integralni pirinač i žitarice, voće, povrće (brokoli, boranija, blitva, šargarepa i zeleniš), orašasti plodovi. Takođe, rafinisana ulja trebalo bi zameniti hladno ceđenim, a jelovnik obogatiti izvorima omega-3 masnih kiselina (losos, skuša, haringa, sardine, kalifornijska pastrmka).