Izlaz uvek postoji: Kako se izboriti sa stresom

Stres je subjektivna kategorija a naša najjača odbrana od ove moderne pošasti, kojoj su jednako izloženi rudari i menadžeri u velikim kompanijama, predstavlja naš um, tačnije način koji on bira da se obračuna s njom

Nisu sva zanimanja podjednako teška i odgovorna, odnosno ne nose jednak rizik po zdravlje i život radnika, ali poslednjih godina pod velikim i hroničnim stresom su ne samo rudari, koji svakodnevno stavljaju “glavu u torbu”, ili lekari od čijeg rada zavise tuđi životi, već i zaposleni na menadžerskim pozicijama. Čak ovi poslednji možda i ponajviše, jer od njihovog umeća zavisi opstanak celih sistema, samim tim i hiljada porodica. Zato se u naučnim krugovima sve jasnije govori o novoj pošasti - “menadžerskoj bolesti”.

Jednostavne i lagane vežbe u borbi protiv stresa

Svedoci smo da neki zaposleni situacije na poslu doživljavaju kao pitanje života ili smrti. Srce počinje ubrzano da im lupa, znoj im kaplje sa čela, gube dah, neartikulisano govore, gestikuliraju, neretko celim telom šalju signal da su spremni za borbu - do istrebljenja. Ima i onih koji jednostavno beže. Oba modela su primenjivali i naši preci u situacijama kada su bili životno ugroženi od divljih zveri, na primer. I to je istina. Baš kao i činjenica da nijedan događaj ne izaziva stres ukoliko mu sami ne damo na značaju i ne tumačimo ga kao raskid sa dotadašnjim načinom života jer više nećemo imati ista primanja, status, a ni svoje ciljeve nećemo moći da ostvarimo u predviđenom roku na već zacrtan način.

Najčešći uzroci stresa na radnom mestu, ma koje zanimanje da je u pitanju, potiču iz uloge koju zaposleni ima. Ukoliko ona nije jasno definisana, radnik će se osećati nesigurnim, opadaće njegov elan, sumnjaće u svoje kvalitete, plašiće se otkaza, a to će neminovno dovesti od unutrašnjih konflikata. Okidači za stres su i loši međuljudski odnosi, pre svega na relaciji nadređeni i podređeni. Kad je reč o menadžerima, kao potencijalne izvore stresa mnogi navode ogromnu odgovornost pri donošenju važnih odluka, česta putovanja, neregularno ili produženo radno vreme, neočekivane promene i neizvesnost.

Naše telo sve pamti: Kako nam koža šalje znak da smo pod stresom

U većini slučajeva osoba koja se suočava sa stresom neće odmah potražiti lekarsku ili neku drugu stručnu pomoć, nego će probleme pokušati da reši pilulama za spavanje, lekovima za smirenje, čašicom alkohola - na početku, kasnije sa nekoliko njih. Ulaskom u začarani krug - umesto da se smanjuje - osećaj nelagode i straha raste i teško je videti svetlost na kraju tunela. A ona je, kako navode stručnjaci, sve vreme na dohvatu - pošto između okidača stresa i reakcije tela na njega stoji naš um. On je ta prva linija odbrane, jer kako vreme prolazi a situacije se ponavljaju, logično je da ih možemo predvideti. Baš kao što je lako prepoznati šta sledi.

Zato bi se prvo trebalo zapitati da li je to što nam se dešava nešto na šta možemo uticati i sprečiti nadolazeću “oluju”. Potom i razmisliti o tome koliko je sve to čemu smo izloženi na radnom mestu zaista realna opasnost po nas, ali i po druge u okruženju. Šta će se stvarno promeniti ako damo pogrešnu procenu, probijemo rokove, u krajnjoj liniji dobijemo otkaz?

Kako usporiti ubrzani životni tempo

Naučnici koji su istraživali ponašanje zaposlenih u stresnim situacijama došli su do saznanja da do burne unutrašnje reakcije dolazi samo zato što se ona suprotstavlja davno prihvaćenim stavovima ili zahtevima, a najčešće očekivanjima osobe. Takođe, zaključili su da telo, osim što učestvuje u nastanku stresa, trpi i njegove posledice.

Tehnikama opuštanja mišićno-skeletnog sistema i nervnih puteva mogu se preduprediti pojava i jačina promena koje stres u akutnoj fazi izaziva u našem organizmu. Njima usporavamo rad srca, popravljamo ritam disanja i krvni pritisak vraćamo u normalu. Zahvaljujući tome poboljšavamo koncentraciju i samim tim radnu sposobnost. Dobri saveznici mogu da nam budu i veština komunikacije, pre svega rešavanja konflikata, bolja organizacija vremena i usklađivanje poslovnog i privatnog života.