Aleksandar Srećković Kubura: Rakija je mera muškosti

Tokom boravka na Krimu gde je snimao film ‘Balkanska međa’ glumac Aleksandar Srećković Kubura otkrio je jermensku gastronomiju u kojoj dominiraju snažni ukusi, a svakom jelu prethodi uživanje u nacionalnom piću čača

Tokom boravka na Krimu, jednoj od lokacija na kojima je sniman film “Balkanska međa”, glumac Aleksandar Srećković Kubura (45) upoznao se sa jermenskom nacionalnom kuhinjom. To je za njega bilo najznačajnije gastronomsko otkriće. Kulinarska tradicija slična našoj, ali uz obilno korišćenje začina, ostavila je toliko snažan utisak na njega da se i danas s nostalgijom seća vremena provedenog na poluostrvu u Crnom moru.

Željko Vasić: Duga istorija umerenosti

- U Rusiji sam boravio tri nedelje, od toga najveći deo na Krimu. Na set su nam donosili standardnu hranu: meso s prilogom, supu i salatu, ali kako smo uglavnom snimali kasno noću, kada ja inače ne volim da jedem, uzimao sam samo malo, a preko dana odlazio u jedan jermenski restoran čija bogata ponuda me je oborila s nogu. Iako akcenat stavljaju na jermenske specijalitete, nude u jelovniku i druga jela, ali spremljena na njihov način. Od svega što sam probao najviše su mi se dopali čorba od mesa i paradajza koja ima divan ljutkast ukus, jagnjeći šašljik na žaru sa slatko-ljutim sosom i hačapuri, odnosno hlepčići koji izgledaju kao italijanska pica, a sasvim su drugačijeg ukusa jer su punjeni sirom. Služe se kao predjelo. Moj najlepši utisak sa ovog snimanja jeste to što mi je bilo dopušteno da igram umesto kaskadera u jednoj opasnoj sceni, kada posle eksplozije “letim” u vazduh viseći na sajli ogromnog krana, a odmah potom otkriće jermenske kuhinje. Možda mi se dopala i zato što je dosta slična našoj, koju obožavam, samo bez svinjetine i sa obiljem prirodnih začina. Jermeni u velikoj meri koriste biber, timijan, estragon, majčinu dušicu, kumin, nanu, razno povrće i beli luk.

(NE)OBIČAN KUPUS

Uz dobru hranu uživao je i u neobičnom ritualu ispijanja čača rakije.

- Po ukusu je slična grapi, služi se uz zeleni čaj, umesto vode, naravno bez šećera i drugih dodataka. Imao sam priliku da je probam i svidela mi se.

Gastronomska avantura Mine Lazarević: Majstor za pihtije i česnicu

Kako nije savladao komplikovane kulinarske veštine, opredelio se za asistiranje onima koji su umešniji.

- Nikada nisam imao interesovanja i strpljenja da se bavim spremanjem hrane. Ne sviđa mi se to što treba da čekam da jelo bude gotovo, da se nešto krčka ili peče. Umem da pravim roštilj i jednostavne stvari poput kačamaka i prženica. Probao sam jednom da skuvam kupus, ali nije mi ispao dobro. Nije bila reč o običnom slatkom kupusu, već jednom koji se sprema tako što se uzme glavica veličine pripremljene šerpe, izdubi se u sredini i napuni mesom i začinima, a potom kuva u soku od paradajza. Posle ovog neuspeha definitivno sam digao ruke od pripreme ozbiljnih jela.

Ivan Đorđević Džudi: Četiri bele strasti

I kod kuće voli da bude pomoćni kuvar.

- Kuhinjom se uglavnom bavi supruga Marija, a sprema našu tradicionalnu hranu na malo moderniji način, bez zaprške i jakih začina, sa malo masnoće i mnogo povrća. Oboje imamo veliki broj obaveza, a kako je mlađi sin još mali, a stariji potpuno nezainteresovan za kulinarstvo, vodim računa da u frižideru uvek bude nešto što deca mogu sama da uzmu: naresci, kačkavalj, salata. Kvalitetan nož mi je glavna alatka u kuhinji. On je, uveren sam, ogledalo domaćina. Volim da imam dobar nož, jer me tup veoma iznervira. Sada sam nabavio neke koji i ne mogu da se istupe. Kupio sam i mašinu za seckanje mesa. Pored nje, rado koristim i aparat za ceđenje citrusa i blender. Doduše, dopadaju mi se samo voćni šejkovi sa malo šargarepe i đumbira, dok mi se ukus onih sa povrćem uopšte ne sviđa.

VOJNIKOVA GLAD

Na omladinskim radnim akcijama, potom i na služenju vojnog roka mnogo puta mu se desilo da bude gladan.

Gordana i Svetislav Bule Goncić: Diskretni šarm cvekle

- Nikada nisam bio u situaciji da baš nemam šta da jedem, ili da gladujem dan-dva, ali bio sam gladan dosta puta i meni taj osećaj ne smeta, štaviše, prija mi. Iskusio sam ga u vojsci i na dvema radnim akcijama. Lepše spavam kada legnem praznog stomaka. Nikada ne jedem ni posle predstave. Kako četiri puta nedeljno rano ujutro idem u teretanu, pre toga ne doručkujem, već to radim nakon vežbanja, a ručam kasnije, pa nisam ni preterano gladan uveče. Postim oba velika posta i u to vreme, posebno u danima kada se jede samo hrana spremljena na vodi, stalno osećam blagu glad, ali odlično funkcionišem, imam dovoljno energije i dobro se osećam. Po završetku posta postepeno se vraćam na uobičajenu ishranu. Prvih nekoliko dana uzimam samo mlečne proizvode, potom u jelovnik uvodim i meso. Nisam ni od onih ljudi koji jedu kada su anksiozni. Radije odem u teretanu.

Uveren kako je umerenost u svemu put do kvalitetnog života, izbegava preterivanja u hrani.

Anja Alač: Izbirljivi ljubitelj slatkiša

-Loše se osećam kada se prejedem. Jednom mi se to dogodilo na snimanju serije “Gore-dole”, u sceni kada dolazim na neku svadbu mrtav gladan i treba halapljivo da jedem. Na stolu je bila gomila hrane, a scena je snimljena iz sedmog puta. Pri svakom pokušaju prosto sam morao mnogo da pojedem. Setio sam se tada jedne anegdote o Čarliju Čaplinu, koji je mnoge scene razrađivao na samom snimanju, te je jednom prilikom glumici, čijeg se imena sada ne sećam, dao da jede pasulj, što ne bi bilo ništa loše da scena nije snimljena iz 120. puta. U nekoliko navrata ju je slao da na silu povrati, ali nije odustajao od ideje sve dok nije bio zadovoljan snimljenim. Ta priča me je tešila da ja i nisam tako loše prošao.