Avanture kradljivice recepata - glumica Vjera Mujović majstor neobičnih jela

Dok putuje po svetu, glumica Vjera Mujović upoznaje se, osim sa kulturno-istorijskom, i sa gastronomskom tradicijom podneblja na kome boravi, što je doprinelo da savlada spremanje mnoštva neobičnih jela

Glumica Narodnog pozorišta u Beogradu Vjera Mujović (48) među svima koji je poznaju važi za najveću “kradljivicu recepata” jer gde god da otputuje nađe način da se domogne tajni recepture specijaliteta tog dela sveta.

- Kada se vratim sa nekog putovanja, pogotovo onog na dalekim destinacijama, porodici i prijateljima spremam delicije koje su mi se tamo dopale. Moj brat u šali kaže da im ne preostaje ništa drugo nego da svako to moje jelo pohvale, pošto im je nepoznato i nemaju s čim da ga uporede. Neka od tih jela su mi se toliko svidela da su postala deo mog uobičajenog jelovnika. Poput pirea od patlidžana, koji sam otkrila u Gruziji. Pravi se tako što se patlidžan ispeče, ispasira i pomeša sa mlevenim orasima i začinima. Od sovjetskih Korejki sam uzela recept za salatu od šargarepe. Blago izdinstan luk se pomeša sa šargarepom isečenom na tanke štapiće i začini belim lukom, crvenom suvom ljutom paprikom, cimetom, solju i biberom. Tako jednostavno, a vrlo pikantno i ukusno. Rado pripremam i istanbulski pirjan od slatkog kupusa u paradajz sosu sa suvim šljivama, kao i špagete sa smokvama i kozjim sirom za koje sam recept pokupila u Parizu. Ipak, posebno cenim našu kuhinju. Mislim da kulinarska tradicija generalno dosta govori o zemlji i narodu. Nedavno je objavljen moj doktorat “Kulturna diplomatija u službi Srbije” i palo mi je na pamet da bi bilo lepo da neko napiše sličnu knjigu gde bi umesto reči kultura stajalo gastronomija.

Prirodnim putem do oporavka: Zdravlje na usta ulazi 

Oduvek ima vitku liniju, a u šali kaže da je za to zaslužna kuhinja njene majke.

- Mama je pedijatar, radila je, brinula o kući i deci i usput završila nekoliko subspecijalizacija, pa za kuvanje nije imala vremena, a verovatno ni interesovanja. Baka je bila sve suprotno od toga. Svaki obrok joj je bio kao u hotelu sa pet zvezdica. Ne samo jelo već i stolnjak i posuđe. O svakom detalju je brinula i možda se moja mama zasitila toga i nije htela isto da radi. Njen stil je bio minimalistički i često se našalim da sam zbog njenog stava prema kuvanju mršava, a zapravo je to stvar genetike. Ja sam negde između mame i bake. Ne volim uštirkanost, ali ni minimalizam. Volim da je uredno, ali da ima nešto što štrči, neki tanjir u drugoj boji i slično. Kao kada napravite frizuru i izvučete jedan čuperak da viri.

Ne okleva da proba nešto novo i potpuno strano našem podneblju, jedino ne jede meso.

- Ja sam od onih ljudi koji se raduju hrani. To može da bude samo hleb sa puterom, ali onda obavezno hleb koji mi se najviše sviđa i neki lep puter, sa morskom solju. Što se tiče mesa, još davno sam odlučila da ga isključim iz ishrane, ali tome nije prethodilo nikakvo duboko razmišljanje ni filozofiranje o etičkim ili zdravstvenim razlozima. Prosto sam osetila da mi ono ne treba, da mi ne prija. Ne pratim trendove u kulinarstvu, pogotovo ne savete o tome kako je nešto što je do juče bilo preporučljivo i zdravo sada odjednom štetno. Sve živo će se naći u mom tanjiru, osim mesa. Škorpijama sam se poslužila u Pekingu i ništa posebno nisam osetila. Imala sam utisak kao da grickam čips. U Kini sam jela zmiju, ali nije mi se dopala. Deluje kao da žvaćete gumu. Terali su me da probam i krv od zmije, međutim, to sam odbila. Na Tajlandu sam bila sa sestrom i tamo smo kupovale uličnu hranu, što je krajnje opasno jer vladaju nehigijenski uslovi i postoji velika mogućnost da dobijete neku infekciju, ali ništa nam se nije desilo. U Maroku sam sve vreme pazila šta i gde jedem i dobila takvo trovanje da sam bila bolesna deset dana i izgubila pet kilograma.

Tara Toševski i Nenad Heraković vas vode na gastro putovanje: Odaberi, pripremi, uživaj!

Kako ume da kuva samo na veliko, u njenim gastro delima neretko uživaju i komšije i prijatelji.

- Tokom vanrednog stanja dobila sam pregršt pohvala za svoje kulinarsko umeće jer sam tada baš dosta vremena provodila u kuhinji, pa sam komšijama nosila ono što napravim, najviše supe i čorbice. Posle nam je to postalo navika, pa smo neprestano razmenjivali sveže spremljenu hranu. Čini mi se da su tada svi kuvali više nego inače i razgovarali telefonom. U jednom trenutku sam počela da se dogovaram sa prijateljima i ljudima iz porodice da ručamo ili večeramo zajedno na daljinu. Pričamo i gledamo se, a svako je u svojoj kući i jede ono što je spremio.

Jelena i Branislav Tomašević: Večera sa ukusom greha

Isto jelo nikada ne pravi na identičan način, obavezno malo izmeni recept.

- Kao i svi, kod kuće uvek imam neke zalihe namirnica, posebno voća i povrća, a u zamrzivaču čak i dimljenog krapa. Krap je zaista specijalitet, a ja ga pripremam sa suvim šljivama i grožđem i još mu po sopstvenom ukusu dodam suve kajsije. Peče se u rerni sa belim lukom i kada se iznese na sto, to je prava gozba.

Ne pije industrijske niti gazirane sokove, ali uživa u raznim napicima.

- Sada sam se navukla na inku, zamenu za kafu. Ponekad pijem samo bozu, a za vreme karantina mi je prijao kakao s vodom, jer mleko ne volim. Od sokova kupujem samo onaj od paradajza. Ništa gazirano. Ponekad uzmem kvas, a od alkohola biram proseko. Obožavam ga.