Glumac Miloš Đorđević tvrdi - Nema dobre drame na prazan stomak!
13.09.2020 12:01
Foto:
Uoči izlaska na pozorišnu scenu ili filmski i serijski set glumac Miloš Đorđević mora nešto da prezalogaji, uz suprugu Milenu zavoleo je vegetarijanska jela, a kad se odvaži da kuva, mada to čini retko, teži savršenstvu
Stalni član Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Miloš Đorđević (44) ne funkcioniše kad je gladan. Pre izlaska pred publiku uvek nešto prezalogaji, a kad se predstava završi, obavezno ode s kolegama na kasnu večeru. Često jede i na sceni ili na filmskom setu ukoliko proceni da bi time bolje dočarao ulogu koju tumači.
- Mislim da to kako neko jede, kao i šta jede, dosta govori o čoveku. Volim da na taj način otkrivam likove koje igram, to im daje prirodnost. U predstavi “Bizarno” rediteljke Snežane Trišić glumim Biksu, telohranitelja iz Lekovca. On se u trećem činu pojavljuje sa pljeskavicom i gaziranim sokom, što je bio moj predlog rediteljki. Jutro je u pitanju i ja sam pomislio da takva osoba sigurno doručkuje pljeskavicu.
Miloš Đorđević: Zašto ćutanje nije uvek zlato
- Pola pojedem pred predstavu u garderobi, da deluje da Biksa već uveliko doručkuje, a ostatak na sceni. U njegovom slučaju ne vodim računa kako jedem, poenta je da žvaćem otvorenih usta, da hrana ispada na sve strane. Ali ako tumačim nekog finog, onda pazim da zalogaje uzimam između teksta, da nisu preveliki i da ne pravim nered oko sebe. Sa Andrijom Miloševićem sam na snimanju serije “Slatke muke” imao scenu gde večeram ribu sa brokolijem, a moj lik je inače primitivan, ali toga nije svestan, štaviše, uči pristojnosti svog sina. Rekao sam Andriji da se obuzda i ne zasmeje jer ću gledati da se nekako umrljam brokolijem po zubima, da sve bude zeleno kada se osmehnem. Ostali su popadali od smeha kada su me videli.
U društvu se slađe jede, posebno među kolegama.
- Mi glumci volimo da jedemo, da se družimo i da pijemo. Kad se pije, mora i da se mezi, makar neki sirić i masline. Uobičajeno je da pre ili posle predstave odemo na zajednički ručak ili večeru. Ništa u životu ne mogu da radim gladan, pa ni da glumim, kao ni da zaspim. Malo je problem to što mi obično noću radimo i tada nam je visok adrenalin, a to baš nije dobro vreme za obedovanje. A ja bih posle predstave sve živo pojeo. Teže je održati liniju uz takav ritam, ali tako je.
Miloševa supruga Milena Đorđević takođe je glumica Narodnog pozorišta. Uz nju, budući da je vegetarijanka, naučio je da uživa u zelenišu i otkrio raskoš morske kuhinje.
Miloš Đorđević: Kad te u čarobnoj zemlji leda i vatre iznenadi Lepa Brena
View this post on Instagram
- Milena za decu i mene sprema jela sa mesom, ali vidim da joj to sve teže pada. Ja sam klasični svaštojed, sve mi je lepo, pa sam uz nju prigrlio i vegetarijanski jelovnik. Ranije se u mom tanjiru nije nalazilo toliko povrća i zeleniša. Malo sam uz suprugu redukovao taj moj šumadijski način ishrane gde ručak nije potpun ako nije sa mesom i mastan. Ona je jedno vreme jela isključivo sirovo povrće. Pamtim njene neobične, preukusne torte iz tog perioda. Kada sam ušao u Mileninu porodicu, zavoleo sam ribu, pogotovo uz njenog pokojnog oca koji je bio veliki zaljubljenik u more i pecanje. Imao je kuću u Baošićima u kojoj smo letovali 22 godine.
Ovo leto proveo je u Beogradu, a umesto morske, u gostima je degustirao rečnu ribu.
- Draga naša koleginica i prijateljica Zinaida Dedakin pozvala nas je u Krčedin, u njenu kuću na Dunavu. Bilo nam je prelepo. Tamo nam je pripremala ribu koju su joj donosili njeni prijatelji alasi. Posle smo sa drugim prijateljima kampovali u Beloj Crkvi na Vračevgajskom jezeru. Tu smo uživali u ritualu spremanja gulaša u kotliću i roštiljanju. Meni vrućina ne smeta kada je hrana u pitanju. Dovoljno je da zamiriše roštilj, pljeskavica ili vruće pečenje i da mi odmah krene voda na usta. Dijete ne držim i ne pridržavam se nekih pravila. Pokušavam da zbog povišenog krvnog pritiska izbegnem ponešto, ali priznajem da se ne trudim dovoljno. Pomislim da bih bio mnogo tužan kada bih stajao po strani i grickao šargarepu dok drugi jedu roštilj. Bojim se da bi mi tada pritisak još više skočio.
View this post on Instagram
Iako se varjače lati retko, kada to čini, teži perfekcionizmu.
- Naučio sam da kuvam kada sam sa 19 godina iz rodnog Kragujevca otišao u Novi Sad na Akademiju umetnosti i odvojio se od mamine suknje i kuhinje. Tada sam se mnogo više time bavio, a sada to radim samo kada je supruga bolesna ili kada vidim da je baš mrzi. Ponekad deca požele moj podvarak. Kod mene nema improvizovanja, kada zamislim da ću nešto da spremam, ne snalazim se od onoga što imam u kući, već prethodnog dana sve kupim. Konkretno, za podvarak, osim kiselog kupusa, potrebni su mi dimljeno i sušeno meso, piletina i krmenadle, da se sve to zajedno lepo zapeče. Nedavno nam je u gostima bila moja porodica iz Kragujevca. Došli su na drugi dan Đurđevdana. Nabavio sam neka svinjska rebarca i sve sam lepo osmislio. Već sam video kako uživamo u mesu koje se odvaja od kosti, ali nisam pronašao balans koliko treba mesu, a koliko krompiru da se ispeče. Krompir je bio odličan, ali meso nedovoljno pečeno. Vratio sam ga u rernu. Gosti su me hvalili i govorili da je sve super, ali džaba. Nije bilo kako sam zamislio, a ako ja nisam zadovoljan, ne mogu ni od drugih da očekujem da to budu.
Povezane vesti.
Najnovije.
