Živorad-Žika Nikolić: Mast je najbolja pomada za nepca

Voditelj Žikine šarenice može da napiše kulinarski atlas Srbije, zarad čorbastog pasulja ne mrzi ga da pređe pola grada, Toma Zdravković ga je naterao u beg iz kafane, a u detinjstvu i mladosti nije znao šta je ulje od suncokreta

Autor i voditelj Žikine šarenice na Televiziji Pink Živorad-Žika Nikolić (68) mogao bi bez problema da napravi kulinarski atlas Srbije. Našu zemlju prokrstario je uzduž i popreko, a gde god je bio probao je nacionalne specijalitete da ne bi, kako kaže, uvredio domaćine.

Boško Jakovljević: Gospodin umerenost

- Svaki kraj ima svoje gurmanluke, ali hajde da počnemo sa mojom, kruševačkom regijom jer sam odrastao u selu Jasikovica kod Trstenika. Tu mi se posebno sviđa jelo šardene, odnosno džigerica sa crevcima, uglavnom pileća, koja se sprema na roštilju. Na Goču sam, recimo, nedavno probao fantastične goveđe repove sa pečurkama i povrćem. Kad krenemo ka jugu, tamo je, naravno, glavni specijalitet roštilj, ćevapi i pljeskavice pre svega. Vrlo su mi zanimljivi delikatesi iz Zapadne Srbije, zlatiborskog kraja, i izdvojio bih čarobnu užičku lepinju. Još se mogu naći majstori koji je pripremaju po originalnoj recepturi, što je danas retkost. Na Zlatiboru se nalazi i selo Mačkat, poznato po najboljem jagnjećem pečenju. Nisam siguran jedino da li je to placebo efekat ili stvarno niko drugi ne ume tako dobro da ga ispeče. Po vojvođanskim selima su najukusniji gulaši, a najbolje pite savijače prave u etno selu kod Mladenovca.

BLAGO POPUŠTANJE KAIŠA

Beograd ima belosvetsku gastronomsku ponudu, Žika ne zna šta bi pre preporučio jer tamani “šta dohvati”, ali izbor ipak pada na jedno jelo.

- Vrhunski čorbast pasulj služe u jednom restoranu kod Sajma. Podseća me na onaj vojnički, verovatno je tajna u tome što ga kuvaju u velikom loncu.

Uvek pazi koliko jede, ali nekoliko puta mu se desilo da neumereno uživa u hrani.

- Srećom, nije bilo žestokih posledica, sve se završilo blagim popuštanjem kaiša.

Bez obzira na uzdržanost u iću i piću, jednom je pobegao iz kafane. Ni manje ni više nego zbog legendarnog pevača i velikog boema Tome Zdravkovića.

- Toma je jednog jutra gostovao kod mene u Radio Beogradu, gde sam tada radio. Naravno, došao je direktno iz kafane i posle emisije se tamo i vratio. Pozvao je i mene da mu se pridružim, u pitanju je bilo kultno okupljalište boema svih boja, čuveni Šumatovac. Toma je sve zvao za naš sto, pričalo se, smejalo i naravno pilo, a ja sam samo razmišljao kako da izađem iz tog začaranog kruga. Osećao sam se kao u Danteovom paklu, vrebao sam zgodu da umaknem da me ne vidi. Jer, em nisam preterani fan kafane, em ne bih mogao da mu pariram u piću. I nikad nisam razumeo potrebu da se dan-noć sedi u kafani. Toma je i pevao, bilo je tu mnogo njegovih prijatelja, samim tim i zanimljivih priča, ne znam kako je čovek to izdržavao. Bilo kako bilo, zbrisao sam u kasnim satima i nikad se više nisam “upecao”.

Dejan Petrović: Najbolji provod u šljiviku uz domaću rakiju i jagnje na ražnju

Iako je to bilo davno, pamti da je iz Šumatovca izašao na dve, a ne na “četiri noge”.

- Čuvao sam se, znam koliko mogu da popijem i kod mene ne pali ono “hajde samo još jednu”, jer upravo ta jedna uvek prelije. Inače ne preferiram žestoka pića, ako ih pijem, onda su to najviše dve čašice, obično šljivovice. Vino volim, u zavisnosti od raspoloženja biram crveno ili belo, mada prave vinopije tvrde da su samo crvena prava, a da je sve ostalo egzibicija. Preporučio bih naše autohtone sorte, mislim da ih sve više ima u ponudi. Jedno vreme smo skroz bili pošašavili za izmontacijama iz inostranstva, sad se, hvala bogu, vraćamo našim kvalitetnim vinima. Kad su vrućine, rashlađujem se pivom.

Leti najčešće jede salate, a za jednu je i pravi majstor. Reč je o šopskoj, koju interno zove “ona šarena”.

- Nikad je ne kvarim začinima, stavljam samo ono što ide po receptu i verujem da je sir glavni, on joj daje poseban šmek.

Odmalena je uživao da se mota po kuhinji jer pripremu obroka doživljava kao svojevrsnu magiju. Otkad je oženjen Zoranom, njegovo zaduženje je nabavka, pa rado ide na pijacu. A kad se tamo pojavi, prodavci se utrkuju da ga usluže.

- Vuku me za rukav da mi ponude svoje namirnice, da mi nešto važno kažu. Jednog dana probam kod jednog, sledeći put kod onog preko puta, i tako, što bi se reklo, vodim politku. Diplomatski, da ih sve ispoštujem.

TEROR DVA ZALOGAJA

Pošto je rođen na selu, nema dilemu da se tamo bolje jede nego u gradu. Bar iz dva razloga: sve je organskog porekla i, hteo - ne hteo, moraš da snabdeš organizam gorivom kako bi mogao da radiš.

- Mirisi iz majčine kuhinje nešto su čarobno. Pamtim popare, kajgane, preprženu slanicu. I danas su mi to omiljene “poslastice” za doručak. Moji roditelji nisu imali problema sa mnom, na selu važi da obeduješ kad ogladniš. Šalu na stranu, važna je bila poruka koja je stizala od majke, da kad ustanem, namestim krevet i doteram se, uzmem makar dva zalogaja pre nego što krenem da hvatam dan. Posle da jedem kad stignem. Tako sam trpeo taj teror od dva zalogaja.

Kad je napunio 14 godina, odselio se u Vrnjačku Banju, bio je podstanar kome su gazdarice spremale doručak. Najčešće su pržile paprike sa jajima.

- Tu sam doktorirao jaja na oko, zaista sam majstor za njih. Uvek sam sve pržio na masti i ne znam kako se zejtin uvukao u naše kuhinje, jer u mom detinjstvu je mast bila glavna. Međutim, ne sećam se da sam jeo masti, ’leba i aleve paprike, iako to mnogi moji vršnjaci i zemljaci navode kao najslađe obroke iz detinjstva.

Marko Nikolić: Veliki gurmani žive od bezobrazluka

Kao i većina seoskih derana i on je krao voće.

- I zbog toga sam dobijao teške batine. Činio sam to sa nekolicinom klinaca iz zaseoka, a lubenice su mi bile posebna strast, kad stignu u julu. Po virovima i potocima smo lovili žabe, kad nisam išao u školu čuvao sam krave, ovce. Uz sebe sam uvek imao lepu proju sa malo sira između, da prezalogajim kad ogladnim.

Premda je u životu bio u prilikama da proba razne specijalitete, nije postao probirač.

- Volim da pojedem malo i ukusno. To je moj moto kada je hrana u pitanju. Najteže mi je bilo kad sam dvanaest dana boravio u Kini. Trebalo mi je vremena da se naviknem na njihovu kuhinju, evropski restorani kineske hrane očigledno su prilagođeni našim stomacima. Da imaju veoma zdrave namirnice potvrđuje to što sam tamo doterao liniju do savršenstva, iako sam jeo sve, čak i morske krastavce. Za svaki slučaj sve sam dobro zagledao i vrlo oprezno probao. Važno je voditi računa da se ne prejedate, a i od moje Zorane, vrsnog hedoniste, naučio sam da se obeduje natanane. Zato se trudim da odvojim vreme za obrok i dosta šetam. Ne idem u teretane, ali pređem između sedam i deset kilometara dnevno i to mi savršeno odgovara.

Žiku su u školi zvali Homer jer je pisao pesme, a pošto je svestan koliko namirnice mogu da nas podignu i oraspolože, ali i uspore, u šali kaže da je čuveni grčki pesnik sigurno preferirao morske plodove i povrće.

- Ne verujem da je preterivao sa mesom. Jer kad se prejedeš, gotov si, nisi više ni za šta.