Ko će naslediti Dilana? Adonis, Murakami, Atvud i Antunes favoriti za Nobela

Švedska akademija u četvrtak će objaviti ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost i tada će se saznati tko će naslediti prošlogodišnjeg laureata Boba Dilana - hoće li to biti Italijan Klaudio Magris, Kenijac Kenjan Ngugi va Tiong'o, Kanađanka Margaret Atvud, Sirijac Adonis, ili možda "večni favoriti" Filip Rot, Amos Oz i Haruki Murakami.

- Švedska akademija odlučila je da objavi ime laureata Nobelove nagrade u četvrtak, 5. oktobra u 13 sati - objavljeno je kratko na njezinoj internetskoj stranici, prenosi agencija Hina.

Објава коју дели Nobel Prize (@nobelprize_org) дана 1. Окт 2017. у 11:58 PDT

Tada će osamnaestorica članova Akademije koji odlučuju o dobitniku moći da okrenu stranicu nakon prošlogodišnje odluke da nagradu dodele prvom muzičaru u istoriji, Bobu Dilanu.

Kako predviđaju književni krugovi, ovogodišnji će izbor, za razliku od prošlogodišnjeg koji je izazvao mnoge polemike, ipak biti "opšteprihvaćen".

- Akademija je zapravo vrlo diskretno društvo i ove godine ne treba očekivati senzaciju - tvrdi književni kritičar Svenska Dagbladeta Clemens Pelinger.

Lista mogućih dobitnika vrlo je dugačka, a i ove godine spominju se Amerikanac Don DeLilo, Kanađanka Margaret Atvud, Sirijac Adonis, Japanac Haruki Murakami i Kenijac Ngugi va Tiong'o.

Објава коју дели Uygar'ın Kitapları (@uygar_atasoy) дана 3. Окт 2017. у 11:32 PDT

Njima se mogu dodati i Kinez Jen Lienke, Izraelci Amos Oz i David Grosman, Italijan Klaudio Magris, Albanac Ismail Kadaré i Francuz Mišel Uelbek, ali laureat bi mogao biti i neko nepoznat širokoj javnosti.

- Ono što se dogodilo prošle godine, zaista je bilo posebno. Verujem da će ove godine dobitnik nagrade biti romanopisac ili pisac eseja, muškarac poreklom iz Evrope. Potpuna suprotnost Bobu Dilanu - prognozira Bjorn Viman, novinar koji prati kulturu.

Portugalac Antonio Lobo Antunes i Albanac Ismail Kadaré imaju, tvrdi, dobre izglede. Baš kao i Margaret Atvud čiji je roman "Sluškinjina priča" nedavno uspešno adaptiran za televiziju ili Ngugi va Tiong'o.

Објава коју дели Jess Dluginski (@jaylenabean) дана 3. Окт 2017. у 3:30 PDT

Akademija svake godine u februaru utvrdi listu svih predloženih kandidata, a zatim u maju izbor suzi na pet o kojima članovi Akademije raspravljaju tokom leta, nakon čega odabiraju laureata.

U skladu s duhom testamenta Alfreda Nobela, dobitnik mora biti osoba "koja se bavi univerzalnim pitanjima, neko ko nas sve podstiče na razmišljanje", objašnjava urednica Elisabet Grejt.

Među 113 do sada nagrađenih samo je 14 žena, međutim novinar Bjorn Viman smatra da to ne znači da će ove godine biti nagrađena žena. Iako Švedska akademija rado podseća da ne uzima u obzir ni poreklo, ni pol, književni kritičar Pelinger, ipak, tvrdi da će "ove godine Nobelova nagrada otići muškarcu, starosti od 70 do 80 godina koji piše opsežne romane".

Dobitnici kroz istoriju

Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901. godine, a prvi je dobitnik bio francuski pesnik i filozof Suli Prudom.

Oko dodele Nobelove nagrade za književnost često su se razvijale polemike, međutim mišljenje javnosti posebno su podelila dvojica laureata: prošlogodišnji dobitnik Bob Dilan i italijanski dramaturg i glumac Dario Fo, koji je nagrađen 1997.

Sporna je bila i dodela 1974. godine, kada su nagradu dobili članovi odbora za dodelu nagrade, Šveđani Ejvind Jonson i Hari Martinson, a te su godine, na primer, bili nominirani i Grejem Grin, Sol Belou i Vladimir Nabokov.

Francuski filozof Žan-Pol Sartr odbio je nagradu 1964. godine, i do danas ostao jedini koji je to učinio.

Nobelova nagrada nije zaobišla Amerikance Folknera, Hemingveja i Stejnbeka, Nemce Mana, Boela i Grasa, Francuze Andrea Žida, Albera Kamija i Le Klezio. Nisu zaboravljeni ni Kipling, Beket i Garsija Markez.

- U suštini se može reći da članovi odbora nisu napravili mnogo grešaka: među 109 laureata nalazi se četrdesetak velikih imena", rekao je 2012. istoričar Fransoa Comba.

No i na listi "nedobitnika" ima mnogo uglednih imena poput Džozefa Konrada, Augusta Strindberga, Džejms Džojsa, Rajnera Marije Rilkea, Marsela Prusta, Pola Valerija, Horhea Luisa Borhesa, Bertolta Brehta, Virdžinije Vulf...

Od 1901. do 1985. samo osam dobitnika nije bilo iz Evrope ili Sjedinjenih Država. Indija, na primer, ima samo jednoga Nobelovca (Tagore, 1913.), kao i arapski set (Egipćanin Naguib Mahfouz, 1988.).

Međutim, osamdesetih godina 20. veka raste interesovanje za neevropske pisce pa je tako 1986. nagradu primio prvi Afrikanac, Nigerijac Vole Sojinka, 2000. prvi Kinez Gao Singđen, a 2006. prvi Turčin Orhan Pamuk.

Kada je reč o ženama, do 1990. nagradu je primilo samo šest od 14 laureatkinja, a i tu se prekida tradicija favoriziranja Evrope pa 1991. nagradu dobija Južnoafrikanka Nadin Gordimer, a 1993. Afroamerikanka Toni Morison.

Zadnjih deset dobitnika nagrade za književnost su Bob Dilan, Svetlana Aleksievič, Patrik Modiano, Alis Munro, Mo Jan, Tomas Transtremer, Mario Vargas Ljosa, Herta Miler, Žan-Mari Gistav Le Klezio i Doris Lesing.