Pola veka nakon smrti legendarnog gitariste - Džimi Hendriks ostaje inspiracija!

Danas se navršava 50 godina od smrti jednog od najboljih gitarista svih vremena Džimija Hendriksa

On je svojim inovativnim stilom i ekstremnim nastupima uneo revoluciju u rok muziku, kao niko pre njega. Njegova originalna i neobična tehnika sviranja i posle pola veka inspiracija je mnogim muzičarima.

Levoruki gitarista bio je čuven po maestralnim improvizacijama na koncertima. Među prvima je koristio specijalne efekte kao što su distorzija, vah-vah pedale i pojačala sa povratnim zvukom. Svoj 'Fender stratokaster' svirao je iza leđa, iza vrata, pa čak i zubima.

“Both Sides of the Sky”: Posthumno izdanje albuma Džimija Hendriksa

 

View this post on Instagram

 

A post shared by sabino_vincenzo 🎸🖼️📷🎥📚 (@overandunderground_fanzine) on Sep 18, 2020 at 12:22am PDT

- Ideja da to učinim došla mi je u Tenesiju - ispričaće kasnije Hendriks. - Tamo dole moraš da sviraš zubima ili ćeš biti upucan. Po čitavoj bini bili su razbacani polomljeni zubi.

Gitara mu je bila jedina prava ljubav.

Rođen je 27. novembra 1942. godine u Sijetlu. Od malih nogu zanimao se za gitaru i prve akorde je naučio pre nego što je krenuo u školu. Nikada nije razmišljao o koledžu, pa se 1961. godine pridružio vojisci. Proveo je samo godinu dana sa padobrancima, jer je prilikom jednog skoka slomio zglob, pa je razrešen dužnosti. Tada je počeo da prati RnB bendove. Išao je na turneju sa 'Ajli bradesrima', Litl Ričardsom, Bi Bi Kingom, Vilsonom Piketom, Ajkom i Tinom Tarner...

U Nju Jorku je upoznao Česa Čendlera, bas gitaristu 'Animalsa' koji ga nagovara da dođe u London. Na Čendlerovu inicijativu osniva trio 'Džimi Hendriks Ikspirijens', premijerni koncert imali su u pariskoj 'Olimpiji', a u jesen 1966. godine snimaju singl 'Hej Džo', a potom i 'Purple Haze' možda i najpoznatiju Hendriksovu stvar. U tom period razvio je svoj čuveni stil.

U junu 1967. svirao je u noćnom klubu 'Savil' u Londonu, a nastupu je prisustvovao i Pol Makartni.

- I danas mi prođu žmarci niz kičmu kada god se setim kada sam prvi put video Hendriksa kako svira. - rekao je Makartni. - Zavese su odletele unazan, a on je išao napred svirajući 'Klub usamljenih srca narednika Pepera' od 'Bitlsa'. To mi je bilo jedno od najvećih priznanja u karijeri.

Džimi je svetsku slavu stekao 1967. na Monterejskom pop festivalu, a kulturna ikona postao je 1969. na festivalu 'Vudstok', gde je bio glavna atrakcija. Poslednji nastup održao je 6. septembra 1970. na festivalu na ostvru Fehmarn u Nemačkoj. Nepune dve sedmice kasnije, 18. septembra, pronađen je mrtav u hotelu 'Samarkand' u Londonu. Po jednoj verziji, predozirao se tabletama za spavanje, a po drugoj se ugušio od povraćanja u snu. Sahranjen je na groblju u Rentonu (predgrađe Sijetla), gde počiva i njegova majka.

Roditelji Ejmi Vajnhaus uzbuđeni zbog hologramske turneje: Videti je ponovo na pozornici je nešto posebno

Poslednje reči koje je napisao noć pre smrti glase:

- Priča o životu je brža od namigivanja. Priča o ljubavi je zdravo i zbogom, dok se ponovo ne sretnemo. - Hendriksov uspon ka slavi trajao je samo četiri kratke godine, ali tokom tog perioda uspeo je da zauvek promeni način sviranja električne gitare. U rokenrol kuću slavnih primljen je 2005. a na holivudskom bluevaru slavnih je 1994. postavljena njegova zvezda. Časopis 'Rolling Ston' ga je 2003. godine rangirao na prvo mesto liste 'sto najvećih gitarista svih vremena'.

Sudski dokumenti otkrili: Prins često bio na odvikavanju, do tableta dolazio ilegalnim putem

Bio je buntovnik bez razloga u svakom pogledu, ne samo kada je reč o pisanju pesama, već i stilu sviranja gitare - uprkos tome što je bio levoruk, koristio je gitare za dešnjake, koje je jednostavno okretao i rekonsturisao u suprtnom smeru. izvodio je bluz solaže i gitarske rifove sa takvom strašću kakva nikad ranije nije viđena. Telo mu je bilo sjedinjeno s muzikom - njihao bi kukovima, padao na kolena, ležao na leđima i svirao zatvorenih očiju. Ponekad bi preterao, nabijajući svoju gitaru u pojačalo ili bi je jednostavno zapalio. Njegov bezgranični pogon, tehnička sposobnost i kreativna primena efekata, zauvek su promenili zvuk rokenrola.