Miloš Đorđević: Kad te u čarobnoj zemlji leda i vatre iznenadi Lepa Brena

U zemlji gejzira i vulkana glumac Miloš Đorđević osetio je vetrove koji neprestano duvaju, spoznao kakvi su dani bez noći i otkrio da u jednoj predstavi u pozorištu u Rejkjaviku puštaju pesme naše pevačice

Miloš Đorđević: Zašto ćutanje nije uvek zlato

Na Islandu sam prvi i jedini put bio prošle jeseni, a povod je bilo gostovanje sa predstavom “Sokin i Bosina” u Rejkjaviku, glavnom gradu ove neobične zemlje. Tamo sam stigao sa koleginicama Ljiljanom Blagojević, Vesnom Stanković i Kalinom Kovačević nakon igranja komada u Geteborgu. Ostali smo na Islandu tri dana i za to vreme videli neke od izuzetnih predela i pojava karakterističnih za ovo vulkansko ostrvo.

Kad se Srbi slože

U Rejkjaviku nas je dočekao naš ljubazni domaćin Nenad Bogdanović, predsednik tamošnjeg Srpskog kulturnog centra. Iako na celom Islandu živi samo oko šest stotina Srba, oni imaju svoje udruženje koje im organizuje bogate kulturne sadržaje, a među njima se našlo i ovo naše gostovanje.

Lepe priče

Na Islandu zaista ima šta da se vidi. Tamo se osećate kao da ste na drugoj planeti. Pun sam utisaka, ali ne samo zbog predela već i zbog priča koje su mi o ovoj zemlji, okruženoj vodama Atlantskog okeana, kazivali naši ljudi koji tamo žive i po dve decenije. Govorili su mi o periodima godine bez mraka, zatim o vetru koji non-stop duva, pa su prozori na skoro svim zgradama sa neobično velikim oknima u koja su ugrađeni prozorčići i jedino se oni otvaraju, kao i o tome kako nema komaraca i mušica. Iako ostrvo nije ni približno hladno kao Antarktik, gde oni ne bi ni mogli da prežive, a postoji sasvim dovoljno izvora i jezera koji su im staništa, niko ne ume da objasni zašto ovih insekata nema, posebno jer ih ima u susednim zemljama.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

 

Lišaj koji leči

Kad sam upitao za islandski lišaj, od kojeg se kod nas prave vrlo popularni čajevi, sirupi, pastile i tablete, niko od naših ljudi, ali ni starosedelaca, nije mogao da mi kaže nešto više. Svi su rekli da za tu biljku nisu čuli. Koliko znam, islandski lišaj je odličan za lečenje kašlja i upalnih stanja gornjeg dela disajnih puteva, jer sadrži gorke materije i sluz koji oblažu sluznicu, i baš je na Islandu prvi put korišćen u te svrhe, mada uspeva i u drugim krajevima, ali samo onim koji su apsolutno nezagađeni.

Miloš Đorđević: Kako sam postao gerontodomaćica

Gejziri

Kombinacija prirodnih uslova uticala je na formiranje najrazličitijih oblika reljefa i velikog broja prirodnih fenomena koji Island čine specifičnim. Gejziri su na prvom mestu. Najviše ih ima u oblasti Haukadalur, gde je Strokur, jedan od najposećenijih u svetu zbog učestalosti erupcija, kao i čuveni Veliki gejzir ili samo Gejzir. On na svakih desetak minuta izbaci vodu i paru i do visine od 60 metara, a Strokur do 25 metara. Veličanstven je prizor kada kapljice zaspu površinu vode, posle čega se jezerce oko gejzira potpuno smiri, a onda opet počne da se stvara veliki balon pare koji naglo eksplodira i mlaz vrele vode poleti uvis. Ništa manje upečatljiv utisak ne ostavlja ni vodopad Gulfos, među najlepšima na planeti, koji se nalazi u kanjonu reke Hvita.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

Vatra i led

Za Island se kaže da je zemlja leda i vatre, a čuvena geotermalna banja Plava laguna, smeštena u Grindaviku, ribarskom gradiću južno od Rejkjavika, personifikacija je te sintagme. Lava greje vodu čija je temperatura od 37 do 39 stepeni Celzijusovih, a ona opet greje sva domaćinstva na Islandu. Bilo je izuzetno iskustvo kupati se u tom spa centru na otvorenom, i to noću dok je spoljna temperatura bila samo dva stepena.

Lepa Brena u predstavi

Jednog dana smo posetili gradsko pozorište u Rejkjaviku, upoznali kolege i njihov način rada i još jednom se uverili da uređena država podrazumeva i izuzetno uređeno pozorište i savršene sisteme funkcionisanja. Zanimljivo je da u jednoj predstavi koriste pesme Lepe Brene.