Pesnik koji je podelio svet - Bob Dilan napunio 80. godina

Za 115 godina postojanja Nobelove nagrade za književnost nijedna odluka Švedske kraljevske akademije nije bila tako žestoko osporavana i kritikovana kao ovogodišnja da se priznanje dodeli američkom kantautoru Bobu Dilanu (75). Čak je i nagrađivanje političara Vinstona Čerčila 1953. prošlo manje-više bez galame, što su cinizmu uvek skloni Britanci prokomentarisali da bi ratni premijer bio izabran i za mis plaže da je hteo da prošeta u kostimu duž kupališta u Brajtonu.

Najglasniji su predstavnici književnog esnafa iz celog sveta. Ujedinjeni u tezi da se ovakvim potezom narušava “tradicija i suština” nagrade, savladani malim slabostima i velikim sujetama, oglašavaju se na sve četiri strane planete. Ma koliko imali razumevanja za njihov revolt, jer će uvek više biti gubitnika od dobitnika, Nobelova nagrada za književnost dodeljena je pravom čoveku.

Za tu tezu ima mnogo argumenata: Dilan 54 godine piše pesme o nemirenju, pobuni, kritikuje političare, posebno američke, a veoma je aktuelan među svim generacijama, od neuništivih šezdesetosmaša i veterana hipi pokreta do klinaca rođenih u novom milenijumu. Mnogi kažu da je on pre svega muzičar, što je u osnovi tačno, ali njegove pesme su jednako angažovane kao Jejtsove ili Tagorine. Kao snažna i kreativna ličnost Dilan je izrazito angažovani pisac. Osim što je tokom šezdesetih i sedamdesetih, istovremeno jasno i suptilno, kritikovao društvene procese u SAD, posebno politički sistem zasnovan na dominaciji sile, u kasnijim periodima karijere sugerisao je mladima da se ne mire sa nastojanjima sistema da ih slomi i ukalupi.

Pročitajte i Muzičar ostao bez teksta - Kad Bob Dilan reklamira viski (video)

rexfeatures

Obrazlažući odluku, Sara Danijus, stalni sekretar Švedske akademije, istakla je kako je Dilan stvorio novi poetski izraz u okviru velike američke tradicije kantautora.

- Vremena se menjaju. Ako pogledamo unazad 5000 godina i dođemo do Homera i Sapfo, uvidećemo da su oni pisali poeziju na sličan način na koji je to činio i i dalje čini Bob Dilan. I danas uživamo čitajući Homera i Sapfo, a to isto radimo i s Dilanom - naglasila je Sara Danijus ulazeći u samu suštinu: - Naravno da Dilan zaslužuje Nobelovu nagradu, on je veliki pesnik engleskog govornog područja. Ono što je možda najvažnije jeste činjenica da on traje 54 godine i da je, uprkos promenama u svetu, uvek aktuelan - dodala je ona.

Ubrzo je stiglo i saopštenje Komiteta Švedske kraljevske akademije. U njemu je, između ostalog, navedeno da američki kantautor “duboko uticao na savremenu muziku, a da su njegovi stihovi postali deo američke tradicije”. Ko je zapravo čovek koji je tako polarizovao svetsku javnost i doveo je pred izbor za ili protiv?

Robert Alen Cimerman rođen je u bolnici Sveta Meri u siromašnom rudarskom gradiću Dalutu u Minesoti 24. maja 1941. Njegovi baka i deka po ocu, Zigman i Ana Cimerman, emigrirali su iz Odese u carskoj Rusiji u Sjedinjene Američke Države zbog antisemitskog progona 1905. U autobiografiji “Chronicles: Volume One” Dilan je napisao da je njegova baka Ana poticala iz Istanbula i da joj je devojačko prezime bilo Kirgiz. Njegovi roditelji Abraham i Beatris Stoun Cimerman pripadali su malobrojnoj i blisko povezanoj jevrejskoj zajednici u Minesoti.

Do svoje šeste godine, sve dok njegov otac nije ostao nepokretan, Robert je živeo u Dalutu, a zatim se cela porodica preselila u Hibing, rodni grad majke Beatris, u kojem je proveo veći deo detinjstva i mladosti slušajući muziku. Ispostavilo se da su ti sati usamljenosti uz jedinog prijatelja, radio, umnogome uticali na odluku da se posveti muzici. U početku su ga zanimali bluz i kantri, ali ubrzo je prešao na rokenrol koji se nezadrživo širio etrom Amerike pedesetih.

Pročitajte i Od negativnih kritika do kultnog albuma - Bob Dilan izdaje neobjavljene snimke iz 1975.

rexfeatures

Dilan je bio introvertan mladić. Iako su ga zanimale devojke, nije prvi inicirao kontakte s njima jer je, kako je priznao u jednom od intervjua sedamdesetih, više voleo da ih posmatra, da im se čini nedostupan i neosvojiv, što je, ispostavilo se, bila veoma produktivna taktika. Naime, delovao im je mistično i tajanstveno, što ih je privlačilo u velikom broju. Uprkos intresovanju za devojke, prvu ljubav u ranoj mladosti pronašao je na drugoj strani - u muzici. Nakon što je kupio prvu gitaru u obližnjoj prodavnici osnovao je nekoliko grupa u srednjoj školi. “The Shadow Blasters” bili su kratkog daha, ali je zato sa “The Golden Chords” svirao na lokalnim žurkama uz zavidan uspeh.

Verovatno ključni trenutak u njegovom životu dogodio se 1959. kada se pogledom susreo s Badijem Holijem tokom njegove turneje “Winter Dance Party”. Doživljaj je bio toliko intenzivan da je Dilan dvadesetak godina kasnije priznao kako je narednih mesec-dva svirao gitaru po osam sati dnevno i pokušavao da napiše prvu autorsku pesmu. U školskom godišnjaku za 1959. godinu, tada još pod imenom Robert Cimerman, zapisao je kako mu je ambicija da se pridruži bendu Litl Ričarda.

Iste godine, posle završetka srednje škole, napustio je Hibing i preselio se u Mineapolis gde je upisao državni Univerzitet Minesote. Iako je aktivno slušao rokenrol scenu u nastajanju, na prvim svirkama u klubu “10 O’Clock”, udaljenom nekoliko blokova od univerzitetskog kampusa, izvodio je isključivo folk, tada ali i danas najpopularniji muzički žanr američke provincije. Bio je aktivan u grupi “folkera” pod imenom “Dinkytown”, a u to vreme je počeo da se predstavlja kao Bob Dilan. U intervjuu iz 2004. objasnio je potrebu da promeni ime:

- Možeš se zvati onako kako želiš, ovo je zemlja slobodnih.

U autobiografiji “Chronicles: Volume One” priznao je da je u to vreme bio upoznat s poezijom Dilana Tomasa.

Pošto je odslušao dva semestra, napustio je koledž, a u januaru 1961. preselio se u Njujork. U rukama je imao dva kofera: jedan za garderobu i drugi za gitaru i usnu harmoniku. Ideja mu je bila da se u Njujorku poveže s Bilom Gatrijem koji je već u to vreme bio u poluzatvorenoj jedinici psihijatrijske klinike bolnice “Grejston park”. Poznanstvo s Gatrijem pomoglo mu je u profilisanju muzičkog izraza. Osim što ga je naterao da se oslobodi folka, Gatri je presudno uticao da počne s pisanjem pesama i komponovanjem muzike. Do tada je Dilan najčešće izvodio numere drugih autora.

Pročitajte i Ko će naslediti Dilana? Adonis, Murakami, Atvud i Antunes favoriti za Nobela

rexfeatures

Početkom šezdesetih Njujork je bio velika košnica ideja u kojoj su se maltene na svakom uglu nudile šanse. Dilan je odmah po dolasku počeo da nastupa u Grinič Vilidžu, četvrti u kojoj su živeli i radili umetnici različitih profila i dometa, a već nakon nekoliko meseci stiglo je prvo javno priznanje. U “New York Timesu” dobio je pozitivnu kritiku u to vreme veoma uticajnog Roberta Šeltona. Stvari su se potom odvijale munjevitom brzinom. Dok je u jednom njujorškom studiju svirao usnu harmoniku za folk pevačicu Karolin Hester, primetio ga je muzički producent Džon Hamond. U narednih mesec dana je potpisao ugovor za “Columbia Recordsom” i snimio prvi album jednostavnog imena “Bob Dilan”. Trinaest kompozicija, od kojih su tri bile potpuno autorski potpisane od strane Dilana, nisu impresionirale muzički svet. Proizvod sastavljen od mešavine folka, bluza i gospela prodao se u tek 5000 kopija, što je za tadašnje vinilne standarde bilo više nego bedno.

Uprkos neslavnom debiju, Dilanova karijera je nastavila da se razvija. Za to je opet bio zaslužan Gatri, preko kojeg je upoznao menadžera Alberta Grosmana s kojim je potpisao ugovor 1962. Iste godine je u lična dokumenta upisao Bob Dilan umesto Robert Cimerman.

Njegov talenat je bio primećen dalje od atara Grinič Vilidža, a na poziv BBC-ja i reditelja Filipa Savila odlazi prvi put u London. Pesme koje stvara počinju da bivaju sve slušanije u Americi i Velikoj Britaniji, što mu je omogućilo da do objavljivanja drugog albuma “The Freewheelin’ Bob Dylan” u maju 1963. postane “uvaženi pevač i kompozitor”. Takvu reputaciju dugovao je uspehu pesme “Blowin’ in the Wind” koja je postala internacionalni hit. Ipak, jedna druga kompozicija ga je lansirala u društvo odabranih. Imao je samo 21 godinu kad je napisao “A Hard Rains a-Gonna Fall”, koja je dve nedelje posle objavljivanja postala prepoznatljiva kao zaštitni znak antiratnog pokreta u Americi. Na ruku mu je išla Kubanska kriza koja je tih dana bila na vrhuncu.

Pročitajte i Dilanova avantura bliži se kraju - Muzičar predao govor za Nobela i dobija novčanu nagradu

rexfeatures

Grubi stil Dilanovog pevanja bio je istovremeno hvaljen i osporavan. Dok su njegovi fanovi tvrdili da je drugačiji i autentičan, kritičari su ga optuživali da nema školovan glas.

- Kad sam prvi put čula tu buku, njegov glas mi se činio neutreniran, kao da je šmirgl papirom grebao po kamenju, ali efekat je bio dramatičan i uzbudljiv - objasnila je Džoj Kerol Outs kako je doživljavala ranog Dilana.

Iako je još u Hibingu imao prva iskustva sa ženama, Bob je tek dolaskom u Njujork realizovao svoj veliki seksualni apetit. Prvu “ozbiljnu” vezu imao je sa Džoan Baez. Osim što mu je bila ljubavnica, američka folk pevačica je postala i njegov advokat. Zahvaljujući njenom angažovanju prepoznat je kao umetnik koji koristi svoja dela za promociju univerzalnih ljudskih i građanskih prava. Prvu demonstraciju snažne volje imao je 1963. kada je napustio snimanje “The Ed Sullivan Showa” zbog namere producenata da cenzurišu njegovu pesmu “Talkin’ John Birch Paranoid Blues” u kojoj je opevao grupu javnih ličnosti koja je promovisala političare (John Birch Society). A kada je u Džoaninom društvu odsvirao nekoliko pesama na maršu u Vašingtonu 28. avgusta 1963, postalo je jasno da je Amerika dobila autentičnog predstavnika građanskog pokreta koji je kroz javne nastupe i pesme artikulisao većinu potreba intelektualaca i progresivaca željnih promena.

Pročitajte i Nobelova nagrada za književnost uručena Bobu Dilanu

rexfeatures

Bio je to težak teret za mladog Dilana, ispostavilo se nekoliko meseci kasnije kada je napravio prvi veliki javni incident. Primajući nagradu “Tom Paine” od Nacionalnog komiteta građanskih sloboda, nekoliko nedelja posle ubistva Džona F. Kenedija, u vidno alkoholisanom stanju isprozivao je članove komiteta nazivajući ih “proćelavim i matorim”, sve začinivši izjavom koja je zgrozila konzervativnu Ameriku kako “sebe i sve ostale ljude vidi u navodnom atentatoru na Kenedija Liju Harviju Osvaldu”.

Nakon te izjave Dilan je prvi put otišao u samoizabranu ilegalu, što je kasnije postao njegov model ponašanja. Svaki put kad bi se zasitio statusa muzičke zvezde, povlačio se na godinu-dve bez ikakvog objašnjenja.

Posle 1965. naglo je promenio muzički stil. Definitivno je napustio folk i prešao u pop i rok, dok je ofucale farmerke i radničke košulje zamenio fensi pantalonama i prslucima, a naočare za sunce nije skidao ni noću. Mnogi se slažu da je to period kada je spoznao da je popularan i da može lagodno da živi od svoje muzike. Kasnije su ga, ne bez osnova, kritikovali kako je napustio ideale građanskog pokreta, iako je prvi milion zaradio na protestnim pesmama u kojima je opevao pretnje ratom i tradicionalni politički sistem. Ali treba imati na umu da je Dilan postao veoma popularan sa 22-23 godine, dakle u dobi kad je količina testosterona obrnuto proporcionalna sa trezvenim promišljanjem i logičkim zaključivanjem.

Njegova karijera se tokom šezdesetih i sedamdesetih uspešno razvijala, da bi zatim zapao u stvaralačku krizu, koju je prekinuo tek krajem devedesetih kada je 1997. objavio naširoko hvaljen album “Time Out of Mind”. Pesnička umešnost nije ga napuštala tokom cele karijere duge 54 godine, čak ni onda kad su njegovi albumi smatrani “prevaziđenim”, a njegova muzika “dosadna kao vikend na pirinčanom polju”, kako ga je opisivala kritika osamdesetih.

Pročitajte i Sinatra u obradi Boba Dilana - Objavljen novi album "Triplicate"

rexfeatures

Premda je bio sramežljiv i prilično smotan, Dilan je još u mladosti privlačio žene. Njegova prva devojka u Hibingu bila je školska lepotica Eko Star Helstrom. Iako je pola škole bilo zaljubljeno u nju, uključujući i kapitene bejzbol i fudbalskog tima, prsata Eko Star je izabrala žgoljavog i niskog Dilana.

- Bio je tako sladak, a istovremeno okrutan i nepristupačan. Nije bio ni lep, ni sportski tip, ali mi se dopalo to što je bio poseban. Kao magnet je privlačio sve - rekla je Eko Star i priznala da ga je ostavila kad je saznala da je vara gde god stigne.

U Mineapolisu, tokom kratke avanture na univerzitetu, upoznao je Boni Bičer, kojoj je kasnije posvetio pesmu “The Girl from the North Country”. Boni je bila obrazovana i načitana, što je Dilana navelo da je zaprosi. Međutim, uprkos tome što ju je voleo, i nju je naširoko varao ne praveći pitanje da li stupa u odnos sa sredovečnom konobaricom iz lokalnog bircuza ili lepoticom iz univerzitetskog kampusa.

U Njujorku je njegov diskretni šarm došao još više do izražaja. Tu je započeo vezu sa Suzi Rotolo, sedamnaestogodišnjom devojkom čija se fotografija našla na omotu njegovog veoma uspešnog drugog albuma “The Freewheelin’ Bob Dylan”. Mlada Suzi je bila srednjoškolka kad je stupila u odnose sa muzičarom. I njoj je, kao i njenim prethodnicama, pričao o deci, braku, porodici, ali ju je isto tako varao, pa su nekoliko puta raskidali, a Dilan je ulagao mnogo napora kako bi je privoleo da se pomire. U želji da je izvuče iz zagrljaja sve popularnijeg muzičara, majka je Suzi poslala na studije u Italiju, ali nije vredelo. Posle dve godine ponovo je bila u njegovom krevetu, iako je znala da je on u međuvremenu započeo vezu s kantri pevačicom Džoan Baez, prema kojoj je pokazao svu okrutnost svoje ličnosti kada ju je javno ismevao pred drugim muzičarima za vreme turneje u Velikoj Britaniji.

Posle raskida sa Džoan Baez i Suzi Rotolo pažnju mu je privukla Sara Lounds, model, koja je zbog njega ubrzo napustila muža, njujorškog modnog fotografa Hansa Loundsa, s kojim je imala kćerku Mariju.

- Nikakvo čudo, on je slavan, a ona lepa - rezignirano je komentarisao krah svoga braka Lounds.

Kad je u drugoj polovini šezdesetih postao najslavniji američki kantautor, idol mladih generacija sa oreolom zaštitnika građanskih prava, žene su se lepile za Dilana gde god da se pojavio. Mogao je da ima svaku koju poželi, a model ponašanja u partnerskom odnosu nije menjao: varao je sve žene s kojima je bio. Tako je, dok je živeo sa Sarom Lounds, održavao strastven odnos sa Edi Sedžvik, modelom i glumicom, prijateljicom slikara Endija Vorhola. Ipak, Sara je bila žena koja ga je najviše privlačila i raspaljivala mu maštu. Oženio se njome 1965, ali je to krio i od najbližih prijatelja. O tome govori svedočenje pevača Ramblina Džeka Eliota, koji mu je čestitao venčanje kad su se slučajno sreli u jednom njujorškom baru.

Pročitajte i Dilan konačno o Nobelu - Počastvovan sam, kao da sam otišao na Mesec

rexfeatures

- Otkud ti ta priča, pa znaš da bih tebi prvom rekao da je istina - rekao mu je Dilan, dok je zaprepašćena Sara stajala pored njega.

Zbog gotovo patološke potrebe za skrivanjem privatnog života, kad su mu u posetu došli novinari, Saru je naterao da se sakrije u orman kako je oni ne bi videli. Kad je na svet donela njihovo prvo dete, sina Džesija Bajrona, postao je malo popustljiviji. Istina, suprugu i dete je viđao samo u pauzama turneja.

Krajem šezdesetih kupio je imanje u Vudstoku na kome je, vozeći se motorom, doživeo nesreću od koje se mesecima oporavljao. Dobri poznavaoci Dilanovog života kažu da povrede nisu bile tako dramatične kako ih je muzičar predstavio, već da ih je iskoristio kako bi otkazao nagomilane obaveze i odmorio organizam od stalnih putovanja, jurcanja za ženama, alkoholisanja i drogiranja. Duži boravak u kući rezultirao je rođenjem kćerke Ane Li 1967. i sinova Samjuela Ebrejema 1968. i Džejkoba 1969. Deca su ga oplemenila, a i došlo je vreme da sazri. Iako je i dalje štedeo, odeću kupovao na rasprodajama i vozio stari kamionet, deci je kupovao sve što su poželela.

Kad se početkom sedamdesetih preselio na drugi kraj Amerike, u gradić Point Dan u Kaliforniji, nije štedeo. Velelepna vila sa 20 soba gradila se dugo, a Dilan je često menjao raspored prostorija. I baš kad je njegov život ulazio u porodičnu rutinu, vratio se starim navikama: opijanju s prijateljima i jurenju žena. Saru je varao na sve strane, pa i u kući u kojoj su živeli. Prekipelo joj je kad ga je uhvatila s nepoznatom ženom u njihovom bračnom krevetu. Posle žestoke svađe udario ju je po licu i povredio, a ona je podnela zahtev za razvod. Sve je bilo na njenoj strani, činjenice, deca, javnost, ali Dilan je odugovlačio proces u pokušaju da izbegne plaćanje velike odštete tada već bivšoj supruzi. Posle mnogo natezanja Sari je pripalo trideset šest miliona dolara i starateljstvo nad decom.

Pročitajte i Održana ceremonija dodele Nobela Dilanu, Peti Smit tokom nastupa napravila grešku (video)

rexfeatures

Bračni brodolom učinio ga je još povučenijim. Retko se pojavljivao u javnosti, a svoju privatnost štitio je tako što je otkupljivao imanja koja su okruživala njegovu kuću u Point Danu. Žene je nemilice “trošio”. Jednom od njih, pevačicom u svom bendu, Kerolin Denis, oženio se 1986, samo godinu pošto mu je rodila kćerku Dezire Gabrijelu Denis Dilan. Brak je trajao do 1990. kada je Kerolin podnela zahtev za razvod u kom je navela da ne može da živi s čovekom kojeg viđa samo onda kada to njemu odgovara, a koji pritom ne krije da je u vezama s drugim ženama. Ovaj razvod je prošao u tišini jer je Dilan, kako se pretpostavlja, višemilionskom odštetom platio ćutanje bivše supruge. Za njihov brak se saznalo tek 2001.

Poslednjih petnaestak godina Bob Dilan svira i radi kao u mladosti. Često je na turnejama, ali nije promenio odnos prema okolini - nikoga ne pušta u svoju kuću. Čak i žene s kojima je u vezi nemaju privilegiju da zavire u njegove spavaće sobe. Na turnejama po Americi dok se on vozi sam u luksuznom autobusu, ostali članovi ekipe smešteni su u drugom.

Samotnjački život od njega je napravio jednu od najmističnijih figura pop kulture. Ako mu se mogu zameriti mnoge stvari, od odnosa prema ženama do škrtičluka, neke mu se ne mogu osporiti. Napisao je više od 400 pesama, objavio 37 albuma koji su prodati u blizu sedamdeset miliona kopija, učestvovao u stvaranju građanskog pokreta u Americi u vreme kad je za takvu aktivnost bila potrebna hrabrost i, napokon, svojom muzikom ulepšao mnoge živote.