Burg teatar u Novom Sadu: pozorišni Real Madrid otvara 49. INFANT

Program

10. septembar: najslavnije svetsko pozorište, bečki Burg teatar, izvodi fascinantnu "Gospođicu Juliju"
11. septembar: budimpeštanski Nemzeti Szinhaz igra divlje strasnog "Vojceka"
12. septembar: ljubljansko Mestno gledališče donosi "Talog" u režiji novog pozorišnog prevratnika Žige Divjaka
13. septembar: Srpsko narodno pozorište igra upozoravajuću "Kafka Machine"

Karte se prodaju na blagajni Srpskog narodnog pozorišta.

 

Sussanne Hassler-Smith

 

Fascinantnom predstavom “Gospođica Julija”, Strindbergom u režiji Mateje Koležnik, sa glumcima koji pomeraju poimanje glumačkog zanata i talenta, 49. INFANT - otvara Burg teatar. "Gospođica Julija” novija je produkcija ovog teatra, premijeru je imala prošle godine. U njoj igraju tri ponajbolja glumca ove kuće: Sara Viktoria Frik, Marezi Rigner i Itaj Tiran. Gledamo priču o dva izgubljena bića – gospodarici i slugi, koji jedne vrele ivanjske noći imaju glupi seks, a onda moraju da preuzmu odgovornost za svoje postupke - ispostaviće se – kobne... I uvek - nekada kao i danas, kada dvoje sanjare, a treći spletkari, nema sumnje ko će prigrabiti vlast...

Eöri Szabó

 

"Vojcek“ u režiji Atile Vidnjanskog, mlađeg, reditelja, a inače i glumca, apsolutni je hit u mađarskoj prestonici. Ispred Nacionalnog pozorišta Mađarske, gde se igra, mladi ljudi u redovima stoje da bi kupili kartu. Za razliku od čuvenih adaptacija „Vojceka“, recimo jednog Vernera Herzoga, Janoša Sasa, Jožefa Nađa, ili pak Roberta Vilsona sa Tomom Vejtsom kao glumcem, te sumornog tona u kojem se obično postavlja ovaj tekst, ovaj peštanski „Vojcek“ odiše bizarnom svežinom. Autori su napravili predstavu o svojoj generaciji koja ne živi na osnovu iskustava stvarnosti, već tragove remedijalizovanog sveta (internet, TV, radio) smatra svojom stvarnošću.

Peter Giodani

 

Predstava „Talog“ novog slovenačkog pozorišnog čuda Žige Divjaka iz ljubljanskog Gradskog pozorišta istražuje ono što će ostati za nama kad nas jednom više ne bude. Nešto će možda stati u kutije, ali šta ćemo s onim što se ne može nikuda pospremiti, s onim što smo nasledili, što je prebačeno na nas, s onim što će oni, koji ostaju, nositi sa sobom? Šta je to što ostaje, kad na kraju života, usmerenog isključivo u budućnost, te budućnosti nestane? I kad tako generaciju za generacijom samo žurimo i žurimo, šta će zapravo ostati onoj poslednjoj generaciji, koja neće imati nikome više ništa dobro da ostavi?

Srđan Doroški

Živimo u doba lakog pristajanja. Krijemo se iza lažnih identiteta. Pretvorili smo se u profile na društvenim mrežama. Iluzije su potrošene. Ideologije su zloupotrebljene. Krećemo se u svetu koji je crn, jednostavan, surov, a apsurdno duhovit. Tu nema komplikovanih konflikata. Nema mučno moralno-poučnih dilema. Nema velikih filozofskih odluka. Kritika sistema (koji je ujedno i najveći anatagonista u svim Kafkinim delima) postaje jasna onda kada se otkrije da baš ta mašina koja nas melje ipak ne može da funkcioniše bez nas. Sva ta životna pitanja pokreće predstava u režiji Veljka Mićunovića i izvođenju ansambla Srpskog narodnog pozorišta.