25 godina od tragične smrti: Besmrtna princeza

Autor: Boris Jakić

31.08.2022 13:15

Fatalna saobraćajna nasreća koja je pre 25 godina odnela najvoljeniju princezu koja ni danas nije zaboravljena

Priča o Dajani počela je kao bajka, a završila se kao grčka tragedija: bogati princ, prelepa princeza, dvoje dece, slava, izdaja i na kraju fatalna saobraćajna nesreća pre 25 godina u Parizu. Da je bilo drugačije, da iskoristim praksu pristalica alternativne istorije, da ju je to veče u mercedesu vozila sreća, a ne polupijani Henri Pol, Dajana bi danas bila šezdesetjednogodišnja žena, baka petoro unučadi i verovatno daleko manje zanimljiva nego što je bila do tada.

I dok se princ Čarls kalcifikovao u stanje trajne suspenzije od prava na simpatiju, Dajana je pretvorena u arhetip, simbol žrtve, otpornosti i iskupljenja. Ona je svaka žena, ili barem ono što svaka žena u jednom periodu života želi da bude.

Otišla je, ali nikad nije zaboravljena. Ako je neko pomislio da će princezina smrt na ulasku u pariski tunel Pont de l’Alma 31. avgusta 1997. konačno ugušiti beskrajnu dramu oko njenog života i teror tabloida, veoma se prevario. Procenjuje se da je oko dve milijarde ljudi u direktnom prenosu pratilo njenu sahranu, a četvrt veka posle toga Dajanina sudbina žene koja nije dobila dozvolu za sreću zapošljava hiljade ljudi na različitim TV i internet platformama.

Godišnjice su unosan biznis. Biografija s pokojom intrigom i aferom nekada je bila proveren recept za proizvodnju književnih bestselera koji su se češće prodavali na kioscima štampe nego u knjižarama, da bismo danas svedočili epidemiji sličnih dela ali ovoga puta u TV formatima. Nebitno da li su rađeni kao dokumentarni, dokumentarno-igrani ili igrani, ovi serijali na isti način kao njihovi evolutivno-tehnološki preci (magazini i knjige) tabloidno i površno obrađuju živote slavnih mrtvaka. Doduše, čine to mnogo lukavije i perfidnije od prethodnika. Zaštićene kabanicom umetnosti, serije “The Princess”, “The Story of Diana”, “Diana” i “Crown” donose obilje materijala ljubiteljima tabloida koji danas ovaj sadržaj konzumiraju putem TV ekrana uvereni kako se zapravo “kulturno oplemenjuju”.

Da i klasični profesionalni mediji nisu vakcinisani protiv senzacionalizma pokazuje primer uglednog britanskog dnevnika The Independent koji je nedavno preneo informaciju iz Discoverijevog dokumentarca “The Diana Investigations” u kome se tvrdi da je princeza Dajana pretpostavljala da bi mogla da pogine u insceniranoj saobraćajnoj nesreći. Te tvrdnje, sadržane u dokumentu kodnog imena “Mishcon Note”, predate su francuskim istražiteljima tek šest godina posle princezine pogibije. Navodno, godinu i po pre fatalnog udesa Dajana je svom pravnom savetniku Viktoru Miškonu saopštila da joj je neimenovani izvor rekao da je čuo priču u visokim krugovima “da će biti učinjeni napori da je se otarasimo u saobraćajnoj nesreći do aprila 1996”. I gle čuda, princeza od Velsa je nastradala u saobraćajnoj nesreći 31. avgusta 1997. Tom prilikom život su izgubili i njen partner, britansko-egipatski milioner Dodi el Fajed i vozač Anri Pol. Istaga je utvrdila da je Pol bio pod uticajem alkohola i lekova koji se izdaju na recept, kao i da je do nesreće došlo zbog “krajnje nemarne vožnje”.

Detinjasti vojvoda u gorespomenutom dokumentarcu navedeno je da je Miškon svoja saznanja iz razgovora sa Dajanom predao, u pisanom obliku, službenicima Metropolitan policije 1997, da bi ona tek šest godina kasnije završila na stolu policijskih detektiva u Parizu koji su vodili istragu o nesreći.

I ovog 31. avgusta verovatno nećemo dobiti odgovor na pitanje da li je princeza nastradala u dobro režiranoj nesreći britanskih tajnih službi ili u saobraćajki izazvanoj spletom loših faktora: pijanstvom vozača, poterom paparaca po ulicama Pariza i vlažnim kolovozom.

Dajana Franses Spenser došla je na svet 1. jula 1961. u Sandringamu u Norfolku kao četvrto od petoro dece Džona Spensera, vikonta od Altorpa, i Franses Spenser, vikontese od Altorpa. Kako su se nadali dečaku, roditelji su joj dali ime tek nedelju dana nakon rođenja. Porodica Spenser bila je blisko povezana s britanskom krunom: Dajanine bake Sintija Spenser i Rut Rouč bile su dvorske dame i bliske sa kraljicom Elizabetom.

Odrastajući u porodici gde se ljubav dobijala na kafenu kašičicu, okružena sestrama Sarom i Džejn i bratom Čarlsom - najmlađi Džon umro je ubrzo po rođenju 1962. - Dajana se borila za svoje mesto pod suncem. Zbog gordog držanja, kao mala je dobila nadimak Djuk (vojvoda).

Porodica Spenser živela je u Park hausu, kući koju je zakupljivala od kraljice Elizabete II. U blizini je bila kraljevska kuća Sandringam u kojoj se Dajana igrala s kraljičinim sinovima, princom Endruom i princom Edvardom. Imala je sedam godina kad su joj se roditelji razveli. Starateljstvo nad njom je dobio vikont od Altorpa. Mala Dajana nije skrivala netrpeljivost prema očevoj drugoj ženi i svojoj maćehi, grofici od Dartmauta. Jednom prilikom ju je gurnula niz stepenice, što je sigurno doprinelo da njihov odnos zauvek bude hladan i na distanci.

Dajana je svoje detinjstvo opisala kao veoma nesrećno. Stidljiva i povučena, teško se nosila sa školskim obavezama. Završnu godinu srednje škole upisala je u internatu u Švajcarskoj, ali se vratila u London posle prvog semestra. Pohađala je napredni kurs kuvanja i radila slabo plaćene poslove asistentkinje u predškolskoj ustanovi, kućne pomoćnice i dadilje.

Prve sumnje budućeg supruga, princa Čarlsa upoznala je 1977. kad je izlazio s njenom starijom sestrom Sarom. Na jednom polo turniru na kome je učestvovao princ se zainteresovao za nju. Bila je van sebe od radosti kad ju je pozvao u šetnju. Veza je napredovala kad ju je pozvao na jedrenje na kraljevskoj jahti “Britanija”, da bi posle zajedničkog boravka u zamku Balmoral u Škotskoj počelo da se šuška da će je Čarls uskoro oženiti. Kako je zadobila simpatije kraljice Elizabete II, kraljice majke i vojvode od Edinburga, nije bilo prepreka za njihovu ljubav. Zaprošena je 6. februara 1981. u zamku Vindzor. Veridba je objavljena tri nedelje kasnije, kada se saznalo da je Dajana sama birala verenički prsten. Napustila je posao pomoćnice vaspitača i kratko živela u Klarens hausu, domu kraljice majke.

Spektakularno venčanje, uz poštovanje tradicije britanske krune, obavljeno je 29. jula 1981. Svetski mediji su pisali o njemu kao o “venčanju iz bajke”. Više od pola miliona ljudi bilo je na londonskim ulicama želeći da pozdravi mladence, dok je, procenjuje se, blizu 800 miliona ljudi širom sveta gledalo ceremoniju u direktnom TV prenosu. U venčanici sa šlepom dugim sedam i po metara Dajana se osmehivala i za jedno poslepodne postala miljenica nacije.

Nakon što je 5. novembra objavljeno da je princeza u drugom stanju, u Kensingtonskoj palati je zavladalo opšte oduševljenje. Ali nakratko. Nekoliko nedelja kasnije, kada je saopšteno da je Dajana pala niz stepenice, kraljici Elizabeti II i njenom suprugu Filipu bilo je jasno da su dobili neukrotivu, nepredvidivu i depresijama sklonu snaju. Tek nekoliko meseci potom procurila je informacija da se princeza sama bacila niz stepenice Hajgrouv hausa, dela Kensingtonske palate, jer se, kako je objasnila, “osećala neželjeno”.

Pošto je 21. juna 1982. rodila sina, princa Vilijama, počela je da pati od postporođajne depresije. O malom Vilijamu brinuo je tim od desetak ljudi, uključujući stalno dežurnog pedijatra, dve dadilje i čuvare. Drugog sina, princa Harija, donela je na svet 15. septembra 1984. Hroničari su primetili da je odnos supružnika Čarlsa i Dajane bio najkvalitetniji tokom njene trudnoće sa Harijem. Iako je znala da je dečak, u početku je krila pol drugog deteta čak i od supruga koji se nadao devojčici.

Buntovna priroda Dajana je svojim sinovima pružila šira iskustva od onih uobičajenih za kraljevsku decu. Ne poštujući rigidne protokole, izvodila ih je u parkove gde su bila druga deca, vodila u obilazak muzeja i okeanografskog instituta. Veliki deo britanske javnosti je pozdravljao njen način vaspitavanja dece, dok je kraljevska porodica, posle početnog šoka, bila prilično rezervisana prema njoj. Osim što je sama odabrala imena za sinove i otpuštala i zapošljavala dadilje, Čarlsa nije konsultovala ni oko izbora škola u koje je upisivala mališane.

Trudeći se da zadrži epitet “narodne princeze”, govorila je za medije o porodičnom životu i roditeljstvu na opšte zaprepašćenje kraljice i dvora. Harija je opisivala kao “nestašnog, baš kao i ja”, dok je Vilijama nazivala “moj mali mudri starac”.

Pet godina posle venčanja postalo je jasno da je u prinčevskom braku situacija daleko od idealne. Dajana je 1986. započela vezu sa majorom Džejmsom Hjuitom, bivšim porodičnim instruktorom jahanja. Posredstvom obaveštajnih službi, kraljica je posle prvih susreta dvoje ljubavnika bila informisana o snajinoj preljubi. Obavila je s njom razgovor, a pošto je Dajana sve negirala, odlučila je da o novim saznanjima, praćenim nizom fotografija, obavesti i sina Čarlsa.

Prestolonaslednik je brzo utehu pronašao u zagrljaju bivše devojke Kamile Parker Bouls. Mediji su, na osnovu navodne fizičke sličnosti, spekulisali da je Hjuit, a ne Čarls, Harijev otac. Ta priča je brzo odbačena kao neutemeljena.

Iako su u braku bili samo na papiru, Čarls i Dajana su se trudili da u javnosti igraju uloge koje su im dodeljene. Istina je izašla na videlo 1992. kada je objavljena knjiga Endrua Mortona “Diana: Her True Story”, u kojoj je, pored ostalog, navedeno da je princeza imala neuspešan pokušaj samoubistva. Knjiga je bazirana na tajnim intervjuima Koltrasta sa Dajanom.

Slobodno shvatanje braka kraljica i princ Filip su pokušavali da kontrolišu štetu. Održali su niz sastanaka na kojima su probali da približe Dajanu i Čarlsa. Princ Filip je otišao korak dalje: pisao je princezi i otvoreno joj, tačku po tačku, naveo kako je prekršila pisane i nepisane dvorske protokole.

I taman kad su mislili da su ugasili vatru, javio se novi požar. Tokom 1993. u javnost su dospeli transkripti audio-traka sa razgovorima Dajane i specijaliste za javne nastupe Pitera Setlena. Tada se saznalo da je princeza od 1984. do 1986. bila zaljubljena u nekoga ko je radio u “njenoj blizini”. Mediji su odmah otkrili da je u pitanju telohranitelj Beri Manaki, koji je 1986. iznenada prebačen u Odred za diplomatsku zaštitu.

- Bila bih srećna da sam se odrekla svega ovoga samo da bih otišla da živim s njim - rekla je navodno Dajana, što je zabeleženo na snimcima.

U želji da popravi svoj donekle narušeni ugled u javnosti, princeza je u pismu batleru Polu Barelu tvrdila da je Čarls zaljubljen u ličnu asistentkinju Tigi Ledž-Burk, optuživši je za “preterano zbližavanje” sa njenim sinovima.

Ni Čarls nije mirovao. Shvativši da britanska javnost njega krivi za krah braka, dao je intervju Džonatanu Dimblbiju 29. juna 1994, u kome je otkrio da je otpočeo vezu sa Kamilom tek pošto se njegov brak nepovratno raspao nakon Dajaninih “švrljanja”.

Poslednji ekser u kovčeg njihovog braka zakucao je trgovac umetninama Oliver Hor, koga je, kako je utvrđeno, Dajana zvala više od 300 puta iz Kensigtona i telefonske govornice u blizini palate. Princeza je bila dovođena u vezu sa ragbistom Vilom Karlingom i investitorom Teodorom Fortsmanom. Ona je te navode odlučno odbila.

U intervjuu BBC-ju prešla je Rubikon: osim što je izjavila da njen suprug Čarls nije spreman da postane kralj, govorila je o njegovim vanbračnim avanturama sa Kamilom.

- Bilo nas je troje u braku, tako da je bilo malo gužve - rekla je i priznala da je imala psihičke probleme tokom kojih je bila sklona samopovređivanju.

Vožnja u večnost Taj intervju je bio prekretnica. Kraljica je poslala pisma Čarlsu i Dajani savetujući ih da se razvedu. Čarls je ubrzo dao pristanak, a ni na Dajanin se nije dugo čekalo. U julu 1996. par se složio oko uslova rastave koja je ozvaničena 28. avgusta. Princeza je dobila 17 miliona funti i 400.000 godišnje kao apanažu. Obavezali su se potpisima da detalje iz braka i svog odnosa neće iznositi u javnost. Dajana je izgubila pravo da je oslovljavaju kao Njeno kraljevsko visočanstvo, iako je kraljica Elizabeta II bila protiv takve odluke.

Posle razvoda, princeza se viđala s britansko-pakistanskim kardiohirurgom Hasnatom Kanom, koga je, po svedočenju njenih prijatelja, smatrala životnom ljubavi. Premda je lagala novinare da nije bila u tajnoj poseti njegovoj porodici u Lahoru u Pakistanu, prekinula je iznenada tu vezu u julu 1997. U to vreme nije razgovarala sa majkom koja joj je zamerala vezu s muslimanom. Ubrzo pošto je Kana poslala u sećanje, otpočela je romansu sa Dodijem el Fajedom, s kojim je provela poslednje letovanje na njegovoj 60 metara dugoj jahti na Azurnoj obali.

Posle odmora svratili su na nekoliko dana u Pariz. Večera u Ricu, tada u vlasništvu Dodijevog superbogatog oca Mohameda el Fajeda, okončana je na prelazu iz 30. u 31. avgust. Kad su ušli u mercedes, Dajana je bila u društvu Dodija i njegovog telohranitelja Trevora Risa-Džounsa. Za volanom je bio Anri Pol. Pošto ih je u stopu pratio konvoj paparaca na motorima, Pol je pritisnuo papučicu gasa i u sećanje poveo sve putnike, izuzev Risa-Džounsa. Na ulazu u tunel Pont de l’Alma na tragičan način okončan je život Dajane koja je, uprkos brojnim kontroverzama, ostala omiljena britanska princeza.